Koliko je tehnologija štetna za vid i sluh dece i tinejdžera?

Živimo u doba razvijenih tehnologija i naša deca i tinejdžeri sve više vremena provode uz pametne telefone, tablete ili računare, gledajući video zapise, igrajući igrice i slušajući muziku preko slušalica.

S tim u vezi, eksperti širom sveta sve češće ističu zabrinutost da prekomerna upotreba ovakvih uređaja može štetno da utiče na vid i sluh kod dece.

Oftalmolozi stalno upozoravaju da sve više dece na niskom uzrastu ima probleme sa vidom. To je najčešće kratkovidost (miopija), ali je sve veći i broj dece koja imaju problem suvog oka (keratoconjunctivitis sicca). Smatra se da je jedan od uzroka ovih problema upravo predugo gledanje u ekrane.

Sa druge strane, lekari audiolozi su takođe zabrinuti zbog svakodnevne upotrebe slušalica sa pojačanim zvukom, što može dovesti do problema sa sluhom kod dece i tinejdžera.

Evo šta roditelji treba da znaju i šta mogu da učine kako bi zaštitili vid i sluh svoje dece.

Kako ekrani deluju na oči  deteta?

Bez obzira da je u pitanju gledanje u monitor računara, ekran televizora i mobilnih telefona, pa čak i čitanje knjige izbliza, sve ovo može uzrokovati promenu fokusa u oku, ističu stručnjaci iz Američke akademije za oftalmologiju.

Vremenom, preterano gledanje u ekran može dovesti do rastezanja same očne jabučice, što uzrokuje kratkovidosti ili još više pogoršava već prisutnu kratkovidost, bez obzira što dete već nosi naočare za vid.

Na Tajvanu je nedavno sprovedeno jedno opsežno istraživanje na uzorku od oko 2.000 dece školskog uzrasta. Ta studija je otkrila da su ispitanici koji su dva ili više sati dnevno dodatno provodili vreme učeći imali veći procenat kratkovidosti od dece koja nisu dodatno učila.

I mnoga druga istraživanja sprovedena u raznim zemljama sveta potvrdila su sličan porast procenta kratkovide dece zbog preteranog naprezanja očiju. U SAD je, recimo, broj skočio na čak 45%, dok je pre dve ili tri decenije bilo oko  20% dece sa miopijom.

Iako ne znamo tačan udeo koje moderna tehnologija i korišćenje ekrana imaju na povećanje kratkovidosti, potpuno je jasno da povećana upotreba uređaja sa ekranima, ali i dugotrajno čitanje iz neposredne blizine, bez nekih redovnih pauza, mogu dovesti do povećanja kratkovidosti.

Osim toga, zurenje u ekran sa bilo koje udaljenosti ima za posledicu da deca (i odrasli) imaju nekoliko puta manji broj treptaja očnim kapcima, što može dovesti do suvog oka. Vremenom, hronično suve oči mogu oštetiti površinu oka i oslabiti vid.

Brojna istraživanja novijeg datuma dokazala su da plava svetlost – koju emituju ekrani pametnih telefona, tableta, računara i televizora – vremenom može oštetiti mrežnjaču, tanko tkivo u unutrašnjosti oka sačinjeno od ćelija osetljivih na svetlost. Rezultati nekih studija nedvosmisleno pokazuju da plava svetlost sa ekrana oštećuje mrežnjaču do te mere da može prouzrokovati degenaraciju makule, središnjeg dela mrežnjače, što uzrokuje gubitak vida.  

Osim toga, izlaganje plavoj svetlosti pred spavanje može uticati na prirodni ritam tela, supresiju hormona melatonina, što za posledicu ima probleme sa snom, a pre svega utiče na to da se dete teže uspava uveče.  

Tehnologija i dečije čulo sluha

Predugo i preglasno slušanje muzike ili drugih zvukova može potencijalno da šteti dečijem sluhu, kažu stručnjaci. „Izlaganje buci je sve češće zbog prenosive tehnologije, bilo da je u pitanju telefon, namenski uređaj za slušanje muzike ili računar“, tvrde audiolozi iz Američke asocijacije za govor, jezik i sluh (ASHA).

Ipak, stepen otećenja sluha koji je posledica buke nije još uvek tačno utvrđen.

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije za 2015. godinu procenjeno je da je oko 1,1 milijarda tinejdžera i mladih bila u riziku od delimičnog gubitka sluha zbog preterane izloženosti prejakom zvuku.  Dok slušaju muziku na pametnom telefonu ili iPodu, ali i na bučnim koncertima i u noćnim klubovima, tinejdžeri vole da to bude preglasno. Isto je i sa decom nižeg uzrasta.

Sa druge strane, jedna studija iz 2017. objavljena u časopisu Pediatrics otkrila je da se stopa oštećenja sluha kod adolescenata ne povećava drastično. U stvari, ona se kreće na istom nivou kao i 1990-ih godina.

Nažalost, za sada nema dovoljno istraživanja o riziku od oštećenja sluha usled izlaganja prekomernoj buci, pa neke konkretne zaključke o tome kako buka može naškoditi sluhu dece i tinejdžera teško možemo izneti, bar za sada. Ipak, sasvim je sigurno da konstantna izloženost preglasnoj muzici negativno utiče na sluh kod dece.

Kako zaštiti dečiji  vid i sluh od tehnologije?

Stručnjaci se slažu da je dečijim očima i ušima potreban redovan odmor od aktivnosti koje su vezane za nove tehnologije. Evo nekoliko korisnih strategija.

Ograničite vreme korišćenja.

Sledite pravilo 20-20-20: Američka oftalmološka akademija predlaže da nakon 20 minuta gledanja u ekran dete 20 sekundi gleda kroz prozor ili u objekat udaljen najmanje 6 metara od njega. Tokom igranja video igara deca bi trebalo da odmore svoje oči nakon svakog nivoa. Kada slušaju muziku preko slušalica ili drugih izvora zvuka, insistirajte da prave pauzu na svakih sat vremena.

Ako dete čita knjigu, neka pravi pauzu nakon svakog pročitanog poglavlja, ili nakon pročitanog određenog broja stranica.

Savet plus: Neki proizvodi novije tehnologije, poput rutera sa tajmerom, koji mogu isključiti wi-fi pristup tokom večeri ili u vreme spavanja, mogu biti od velike koristi.

Naučite dete da pravilno koristi uređaje sa ekranom.

Podstaknite decu da se trude da telo drže u pravilnom položaju, pre svega leđa, dok gledaju nešto na svom uređaju. Učite ih da bilo koji uređaj koji ima ekran treba da bude na najmanjoj razdaljini od 60 cm od očiju. Podstičite ih da trepću dok gledaju u ekran. Zabranite im korišćenje ekrana u jako osvetljenim prostorijama – jer u takvim uslovima vidljivost ekrana može da bude dosta smanjena pa dete instiktivno napreže oči više nego što je normalno.

Ako želite da smanjite izlaganje plavoj svetlosti, iskoristite podešavanja za noćni rad na pametnim telefonima, tabletima, monitorima. Međutim, iako ova podešavanja filtriraju plave zrake ekrana, imajte na umu da se tako ne uklanja u potpunosti plava svetlost, već se samo smanjuje njegova emisija.

Više vremena napolju.

Brojna istraživanja pokazuju da deca koja svakodnevno provode određeni deo vremena napolju, imaju niži rizik od razvoja kratkovidosti. Svako dete voli igru na otvorenom, i sigurno se neće buniti ako želite da ga izvedete van. Osim toga, boravak i igra na otvorenom imaju i mnoge druge zdravstvene benefite.

Smanjite jačinu tona.

Jedan od glavnih uzroka slabljenja sluha je izloženost buci. Čak i jedan nalet preglasnog zvuka, poput petarde, može oštetiti sitne ćelije u unutrašnjem uhu. Ako dete ne čuje šta mu govorite dok sluša muziku preko slušalica ili preko zvučnika, insistirajte da smanji jačinu zvuka.

Kupite detetu kvalitetne slušalice.

Razmislite o slušalicama koje bi vaše dete trebalo da koristi kada sluša muziku u bučnom okruženju, na primer u automobilu ili autobusu. Kvalitetne slušalice koje prigušuju spoljašnju buku omogućavaju slušanje muzike bez potrebe da se previše pojačava ton.

Na tržištu možete pronaći slušalice koje su namenjene deci i za koje prodavci tvrde da ograničavaju jačinu zvuka koji se reprodukuje.

To može biti dobra opcija, ali imajte na umu da se proizvođači takvih uređaja ne pridržavaju baš uvek strogih standarda. U ponudi se nalaze i slušalice koje reprodukuju zvuk čija je jačina veća od one koja je navedena na pakovanju. Kao i kod bilo kog drugog proizvoda, nikada nije garantovano da ćete imati zvuk baš onakav kakav piše u specifikaciji.

Model dobrog ponašanja.

Jedan od najvažnijih koraka, kažu stručnjaci, jeste usvajanje navika za bezbedno korišćenje tehnologije. Ako ih vi kao roditelji naučite tome na vreme, deca i kasnije tinejdžeri, će imati naviku da pažljivije koriste tehnologiju, i da više brinu o svojim očima i ušima.

Zato budite najbolji primer svojoj deci i učite ih od malena da se odogovorno ponašaju prema svom zdravlju!

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA