Foto: Freepik
1. Preskakanje rutine spavanja
Većini ljudi treba neko vreme pre nego što utonu u san i dok se ne nameste, a ni bebe se ne razlikuju. Rutina za spavanje ne samo da pomaže bebi da se opusti pre nego što se smesti u svom krevetiću već može postati divan način zbližavanja s bebom.
„Rutina spavanja je jednostavna strategija koja zaista čini razlike u tome kako će brzo beba zaspati i koliko će u tome trebati tvoju pomoć“, kaže Megan Faure, autorka knjige The BabySense Secret. „Iako se može činiti kao dugotrajan ili strog proces, dugoročno štedi energiju i vreme i tebi i bebi.“ Sat pre nego želite da beba zaspi (oko 19 sati sati je preporučljivo vreme za bebe), započnite svoju rutinu. Topla kupka može pomoći da opusti bebu, a kad je gotova, odvedite bebu u sobu i počnite da čitate priču, pustite smirujuću muziku ili oboje. Nakon toga nahranite bebu, smestite je u krevetić i ostavite je tako pospanu. Nakon nekog vremena sama će utonuti u san.
2. Ignorisanje znakova koji pokazuju da je vreme za spavanje
„Bebe i mališani šalju signale da su se umorili i da treba da spavaju“, kaže Kim Vest, autorka knjige The Sleep Lady’s Good Night, Sleep Tight. Neki od tih znakova uključuju trljanje očiju, zevanje, usporenu aktivnost, nervozu, gubitak interesa za ljude i igranje. „Ako propustitš te znakove koji se javljaju za prirodno vreme za uspavljivanje deteta, njegovo telo neće ispumpavati smirujući melatonin“, kaže Kim Vest. Umesto toga, njegove nadbubrežne žlezde ‘poslaće’ hormone povezane sa stresom koji će bebu učiniti nervoznom.
Pripazite na znakove tokom dana kod deteta, a šanse su da ćete videti kako se uzorak razvija približno u isto vreme svake večeri kada treba ići na spavanje. Ako ne možete videti te znake, Kim Vest predlaže da odete u mirnu, slabo osvetljenu sobu i započnete pripreme za spavanje kada mislite da se vreme spavanja približava i verovatno ćete tada uočiti te iste znakove.
3. Jednostavne navike postale su loše rutine
Sasvim razumljivo, kada je 3 sata ujutru, a vi potpuno iscrpljeni, učinićete sve u svojoj moći da bi beba ponovo zaspala. To obično uključuje ljuljuškanje, grljenje, hodanje, pevanje, masažu i tako dalje. Prema Kim Vest, kada je beba stara 3 ili 4 meseca, ove jednostavne navike postaju loše rutine. „Takve navike postanu problem kad su toliko usko povezane u detetovoj glavi sa spavanjem da ne može zaspati bez njih.“ Ključno je staviti dete u krevet pospano, ali budno, tako da će naučiti samostalno da se umiri i vrati se da spava svaki put kad se probudi.
4. Prerano odvikavanje od krevetića i navikavanje na krevet
„Ovo je klasična greška koju roditelji prave“, kaže Megan Faure. „Nemojte premestiti dete u veliki krevet dok se ne može samo popeti iz krevetića.“ Kad se dete može samo izvući iz krevetića, tada predstavlja opasnost za samoga sebe i mora se preseliti u veći krevet. Ali to se obično ne događa pre nego što dete ne navrši barem dve godine.
5. Uspavljivanje deteta gde god se nalazite
Niko ne želi biti rob rasporedu spavanja svog deteta, ali je istina da dečje dremanje u kolicima, automobilskom sedištu ili visokoj stolici ne pruža bebi san koji joj je potreban jer dete ne pada u duboki, miran san. Da bi razvila dobre navike spavanja, beba bi trebalo da ima poznatu zonu spavanja, prostor u kojem odlazi i na dremanje i na spavanje svakog dana. Naravno, ovo pravilo ne važi kada su u pitanju važni događaji ili obaveze koje vas sprečavaju u tome, ali većinu vremena bi trebalo da ostanete dosledni. Pokušajte da izvršite sve obaveze koje imate između bebinog dremanja.
6. Nedoslednost u rasporedu spavanja
Doslednost je ključna za decu, pogotovo kada je reč o spavanju. „Potrebno je redovno vreme za dremanje i razumno vreme za spavanje kako bi se regulisali dnevni i noćni ciklusi hormona, a dečjim srcima i umovima treba predvidljivost da bi se osećali sigurno.“ Dr Melcer kaže: „Raspored spavanja je vrlo važan za postavljanje naših unutrašnjih satova, a dosledni raspored spavanja pomoći će detetu da postane pospano i zaspi u isto vreme svakog dana, a ako se raspored neprestano menja, to je poput letenja iz jedne vremenske zone u drugu svake noći, i telo ne zna kada bi trebalo da zaspi. Borbe oko odlaska na spavanje često nastaju zbog nedoslednog rasporeda, budući da roditelji prerano ili prekasno pokušavaju da stave svoju decu na spavanje“.
Naravno, ima mesta za fleksibilnost. Nekih će dana vaše dete više dremati, a drugih će dremati manje. „Kada naučiš da prepoznate da čitate bebine znakove spavanja, lakše ćete prilagoditi raspored“, kaže Kim Vest. Ako je dete zadovoljno i naspavano, verovatno imaš dobar raspored spavanja. No, ako je zahtevno i nervozno, možda treba duže dremanje, ranije vreme za spavanje, kasnije buđenje ili sve od navedenog.
7. Puštanje deteta da ostane kasno budno nadajući se da će se tako uspavati
Zvuči kao dobra ideja, uostalom, kada tinejdžeri odlaze kasno u krevet, žele da spavaju do podneva idućeg dana. Nažalost, to jednostavno ne funkcioniše za one najmlađe. „Njihov unutrašnji sat budi ih ujutru uvek u približno isto vreme, bez obzira na to kada idu na spavanje“, govori dr Melcer. Time roditelji koji dopuštaju svojim mališanima da ostanu dugo budni zapravo uvek dobijaju iscrpljeno, nervozno i umorno dete sledećeg dana. Umesto toga, zadržite određeno vreme za spavanje kako biste bili sigurni da vaše dete dobija 10 do 11 sati sna, koliko mu je potrebno svake noći. Ako se dete ujutru probudi prerano (pre 6 ujutru), to znači da je išlo prekasno na spavanje uveče, pa ga pokušajte uspavati 30 minuta ili sat ranije.
8. Donošenje odluka o spavanju usred noći
Istina je da je teško donositi mudre odluke u 2 ujutro. A buđenja usred noći su obično vreme kada roditelji prave najveće greške. Prema Kim Vest, jedna od najvećih je reaktivno zajedničko spavanje. „To je kada porodica zajedno spava u istom krevetu, jer je to jedini način za uspavavljivanje deteta, a ne zato što su odlučili da zajedno spavaju kao porodica.“ Ovo je i vreme kada navike postaju loše rutine. „Roditelji nesvesno stvaraju više plača odustajanjem i pribegavanjem lošim navikama kako bi rešili problem“, kaže Kim Vest. Primera radi: „Pustila sam ga da plače neko vreme, a onda sam ga uzela u naručje i ljuljala ga dok ne zaspi, jer više nisam mogla da podnesem plač“. Time beba uči da, ako plače, na kraju će dobiti ono što želi i vi ćete to morati da ponovite kad se ponovo probudi tokom noći.
No, kada dođete do tačke u kojoj osećate da ne donosite dobre odluke za spavanje za svoje dete, zamolite svog partnera da uskoči. Timski rad usred noći omogućuje bolji san i jednom i drugom roditelju.
9. Roditelji nisu na istoj strani
„Roditelji moraju biti ujedinjeni u odgajanju dece, a posebno kada je reč o poboljšanju detetovog sna“, kaže Kim Vest. „Morate se dogovoriti o taktici koju ćete koristiti da pomognete svom detetu da nauči samostalno da se umiri i dobije kvalitetan san. U redu je da se rutine malo razlikuju, ali velike odluke moraju biti dogovorene unapred“.
Te odluke uključuju vreme kada beba treba da spava i da li ćete se oslanjati na bilo kakve zamke i navike kako bi beba zaspala. To znači da jedan roditelj ne može da odluči da je ljuljanje bebe dok ne zaspi dobra odluka, ako drugi roditelj to ne želi da radi kad je vreme spavanja ili usred noći. Sedite zajedno i dogovorite se šta najbolje funkcioniše za porodicu. Ako jedno od vas ustaje više od drugog, tada prednost u odlučivanju ima roditelj koji više učestvuje u uspavljivanju deteta. Zapamtite: biti dosledan svake noći neophodno je za uspešan i kvalitetan proces spavanja.
10. Prerano odustajanje
Nikad nije prekasno za promenu loših navika spavanja, ali roditelji treba da praktikuju strpljenje. „Očekujući brze rezultate pri pokušaju promene navike koju ste stvorili poslednjih par meseci ili godina često nije realno“, tvrdi Kim Vest. „Roditelji treba da se posvete dve do tri nedelje treniranju spavanja kako bi videli značajne promene.“ Neki roditelji upadaju u zamku verujući da će se navike spavanja deteta same od sebe promeniti i da u međuvremenu moraju izdržati neprospavane noći. S vremenom i trudom s tvoje strane, beba i cela porodica uskoro će mirno spavati tokom noći. Kao i u bilo koji posao, i u ovaj treba uložiti trud koji će se na kraju isplatiti.
Komentari 0