Jedini način da postanete strpljivi, smiren roditelj, je da na neki način budete roditelj samom sebi. To znači, da treba da naučimo da prolazimo kroz emocije sa ljubavlju, i da ne izražavamo sve prema deci.
Većina roditelja smatra da treba da prestanu da viču, ali ne vide drugi način da pridobiju pažnju svog deteta. U krajnjem slučaju, naš je posao da ih naučimo, a kako to da uradimo ako nas ne slušaju? Nije da ih vikanje boli, jedva da i slušaju, a i prevrću očima. I naravno da znaju da ih volimo, čak i ako vičemo, zar ne?
To je nije istina. Istina je da vikanje zastrašuje decu. Čini da njihovo srce prema nama očvrsne. I kada vičemo, deca počinju da se svađaju, polete ili se zalede, i prestaju da upijaju sve ono čemu pokušavamo da ih naučimo. I što je još gore, tim vikanjem treniramo decu da počnu da nas slušaju tek kada podignemo glas. I učimo ih da i oni viču na nas.
Ako vam deluje da se vaše dete ne plaši vaše ljutnje, to je samo indikacija da je već dosta puta to videlo, i da je razvilo metode odbrane protiv toga, a i protiv vas. Nesrećni rezultat je dete koje sve manje hoće da posluša.
Bilo da to pokazuju ili ne, ljutnja u bilo kom njihovom dobu, udaljava decu od roditelja. Time što vičemo, oni već sa deset godina zauzimaju svoj „stav“, i podrazumeva se da će i oni moći da viču kao i vi. Time što se udaljavaju od nas, postaju otvoreniji prema raznim grupama, i gubimo uticaj na njih kada je to najpotrebnije.
Ali verovali ili ne, postoje domovi u kojima roditelji ne podižu glas na svoju decu u ljutnji. To ne znači da su to hladni domovi, i da oni ne izražavaju svoje emocije, svi znamo da to nije dobro ni za koga. I ne znači da ti roditelji imaju savršenu decu, ili da su oni savršeni. Tako nešto ne postoji. Naravno da se i oni iznerviraju, samo znaju da to ne pokažu pred svojom decom.
Da li i vi mislite, da vam treba privatni trener da biste prestali da vičete? Na svu sreću, već ga imate – sebe! U stvari, jedini način da postanete strpljivi, smiren roditelj, je da na neki način budete roditelj samom sebi. To znači da naučimo da prolazimo kroz emocije sa ljubavlju, i da ne izražavamo sve prema deci. Kako?
- Shvatite da je vaš prvi posao kao roditelja (osim sigurnosti), da upravljate svojim emocijama.
Morate naučiti da upravljate svojim emocijama jer gledajući vas i vaše dete uči da reguliše svoje emocije. Ako ste stalno pod stresom i ne možete da usporite da biste bili poštovani, onda vi treba da potražite pomoć. Vaša deca to zaslužuju. A i vi.
- Obavežite se prema svojoj porodici da ćete im se obraćati sa poštovanjem
Sasvim je jasno, zastrašujuće je da se obavežete pred svima da nećete više da vičete. Ali recite svojoj porodici da tek učite, i da je moguće da ćete napraviti po koju grešku… ali vremenom ćete biti sve bolji i bolji u tome.
