Toksični stres –zaštita dece u najranijim godinama od nepovoljnih uticaja na razvoj

Roditelji imaju veliku ulogu u razvoju dečjeg mentalnog sklopa. Oni su najvažnija veza deteta sa svetom, a njihovi međusobni odnosi imaju dugoročni, celoživotni uticaj na sposobnost deteta da dostigne svoje pune potencijale.

stres

Foto: Flickr

Interakcija treba da se odvija po principu „serviraj i uzvrati“ – dete započinje interakciju, a roditelj ga prati, odgovara mu i tako podržava uspostavljanje brojnih sinapsi i izgradnju moždane strukture. Izostanak takve interakcije, koja se inače prirodno odvija, rezultat je mnogih faktora. Roditelji mogu biti pod ozbiljnim stresom zbog finansijskih problema, nedostataka odnosa sa drugim ljudima, hroničnih zdravstvenih problema i slično. Roditelji koji su u najvećem riziku često imaju više navedenih problema. Podrška roditeljima pomaže u uspostavljanju pozitivnih odnosa i okruženja za rast i razvoj deteta koje ima suštinski značaj za celoživotno učenje, zdravlje i ponašanje deteta.

Mala deca koja imaju sigurne odnose pune poverenja sa roditeljima, starateljima i drugima koji o njima brinu, iskusiće minimalni stres kada im se desi nešto neočekivano. Pružanje brižne nege i podsticajni odnosi od prvih dana života mogu da spreče, pa i izbrišu razorne efekte višeg nivoa stresa koji se naziva još i toksični stres.

Rana iskustva utiču na razvoj mozga – Boravak u majčinom stomaku i prve godine života predstavljaju period najintenzivnijeg razvoja mozga deteta i ta najranija iskustva utiču na njegovu otpornost. Neuronska kola u mozgu su tokom najranijih godina najosetljivija na uticaje, i u pozitivnom i u negativnom smislu. Uticaji iskustava iz najranijeg detinjstva stvaraju osnovu za razvoj ličnosti i inteligencije, kao i za izražavanje emocija. Kada su rana iskustva pre svega negativna kod dece se razvijaju emotivni problemi i problemi u ponašanju i učenju, a ako nema ciljanih intervencija, oni mogu da potraju tokom celog života. Na primer, deca koja su iskusila hronično zlostavljanje i zanemarivanje tokom prvih nekoliko godina života mogu živeti u stalnom stanju razdražljivosti ili distanciranosti, jer očekuju opasnost iza svakog ugla. Da bi naučio i prihvatio nove informacije, mozak deteta mora biti u stanju „budnosti i smirenosti“, a takvo stanje dete koje je bilo izloženo traumatičnim događajima retko postiže.

Događaji u najranijem detinjstvu utiču na čitav život – Da bismo pozitivno uticali na budućnost dece moramo prepoznati probleme i reagovati na vreme. Neželjeni događaji i uticaji, na primer ekstremno siromaštvo, zlostavljanje ili zanemarivanje, mogu da oslabe moždanu strukturu i da dovedu do toga da sistem za odgovor na stres stalno dobija stimuluse. Sigurno i stabilno okruženje, kao i brižni i podsticajni odnosi u najranijim godinama, sprečavaju ili poništavaju štetne efekte stresa i daju dugotrajne pozitivne efekte na učenje, ponašanje i zdravlje.

Nije svaki stres štetan. Niski nivoi stresa ne nanose štetu deci, naročito ako imaju roditelje koji im pokazuju ljubav i odgovaraju na njihove potrebe. Nivoi stresa kojima su ljudi izloženi u ranim godinama oblikuju njihovu sposobnost da ublažavaju i kontrolišu reakcije na stres u kasnijem životu. Mnoga porodilišta koriste terapiju dodirom (kontakt koža na kožu) kod novorođenčadi kako bi se smanjio stres i ojačalo njihovo zdravlje. Prerano rođena deca bolje napreduju u težini i dužini ako njihova svakodnevna rutina, osim ishrane, podrazumeva i dodir.

Vrste stresa

1. Pozitivni stres – Umereni kratkotrajan, uzrokuje kraće povećanje broja otkucaja srca i blage promene u nivou hormona stresa. Izvori pozitivnog stresa: upoznavanje novih ljudi ili (kod male dece) vakcinacija. Pozitivni stres se smatra važnim i nužnim aspektom zdravog razvoja, a o zdravom razvoju govorimo kada roditelji podržavaju razvoj deteta i kada postoji povoljno okruženje u kome porodica živi.

2. Podnošljiv stres – Ako se ne kontroliše, ovaj oblik stresa može da naruši moždani razvoj. Podrška drugih umanjuje ovaj stres, pomaže detetu da se prilagodi na stres, da se nosi sa stresom, a pomaže i u ublažavanju posledica stresa. Primeri: ozbiljna bolest, gubitak voljene osobe, teže povrede, komplikovan razvod roditelja praćen konfliktima, preseljenje zbog rata, prirodna katastrofa. Podnošljivi stres se obično događa u ograničenom vremenskom periodu, što mozgu i celom organizmu omogućava da se oporavi od potencijalno štetnih posledica.

3. Toksični stres – Oštar i produžen stres, javlja se kada izostaje zaštita koju omogućava podrška roditelja. Deca koja su izložena toksičnom stresu mogu imati narušenu sposobnost razmišljanja i kontrole emocija. Do toksičnog stresa može doći kada se dete ponovljeno i/ili intenzivno fizički ili emocionalno kažnjava, kada je izloženo porodičnom nasilju, zanemarivano ili zlostavljano, kada odrasta u ekstremnom siromaštvu ili u porodici sa osobama koje pate od mentalnih oboljenja (na primer depresija) odnosno sa osobama zavisnim od psihoaktivnih supstanci, koje nisu uključene ni u kakav sistem podrške koji im omogućava da izađu na kraj sa teškoćama sa kojima se suočavaju . Toksični stres narušava arhitekturu mozga i dovodi do problema u učenju, ponašanju, kao i fizičkom i mentalnom zdravlju, koji traju tokom čitavog života.

Bolja životna postignuća mogu se ostvariti ako se smanji broj i ozbiljnost negativnih iskustava tokom detinjstva i ako se jačaju odnosi koji malu decu štite od negativnih uticaja toksičnog stresa. Treba imati u vidu da su intervencije usmerene na roditelje, koje se realizuju onda kada su potrebne, korisne ne samo za tu osobu već i za celu porodicu, pa i za zajednicu u celini.

UNICEF/ Blic zena

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA