Budi vredan, znanje je tvoja snaga

Susret Novaka Đokovića i dece uključene u projekat „Porodični saradnik” ostavio je snažan i emotivan utisak na mališane.

Februar 2014. godine. Hladno jutro. Novak Đoković dolazi na prvi susret sa porodicama kojima podršku pružaju porodični saradnici. Stižem pre njega i Jelene da upoznam sve članove i porazgovaram o susretu.

Prvo dolazi porodica u kojoj je otac gluv, majka ne radi, imaju troje dece od kojih je starija ćerka nekoliko godina bila smeštena u instituciju. Drugo dvoje dece su mali, jedno je tek prohodalo. Sećam se kako su ih saradnici zatekli. U maloj, mračnoj prostoriji u kojoj nema osnovnih uslova za život. Prvo što je uradila Ana, donela je odluku da im iznajmi veći stan, a otac se obavezao da će početi da radi. Tako je i bilo. Na susret stižu sređeni, uzbuđeni što će upoznati Novaka.

„Samo da naglasim da ne želim da se slikam. Moji drugari ne znaju za našu situaciju i ne želim da znaju“, kaže njihova najstarija ćerka. Govorimo joj da se ne brine, neće se videti na slikama.

Novak Djokovic poseta Zvecanskoj

Nakon nekoliko minuta stiže i druga porodica. Otac živi sam sa četvoro dece. Dva sina i dve ćerke. Najmlađa ćerka ima smetnje u razvoju. Stariji sin ima ruku u gipsu.

„Šta si to radio?“, pitam ga.

„Tukao sam se“, kaže mi iskreno, tiho.

„Je li to često radiš?“

„Samo kad me zezaju i vređaju. Moram da se branim. Surovi su prema meni“. Te njegove reči ne zvuče kao izgovor. Zvuče toliko iskreno da sam se naježila.

Dečak ne može da se uklopi, to je očigledno. Postoji pretnja od izmeštanja u instituciju ako ne popravi ponašanje.

U dvorište ulaze Novak i Jelena. Nasmejani, uzbuđeni zbog današnjeg susreta.

„Gips? Da li si pao?“, pita ga Novak. On ispriča svoje razloge.

„Ne smeš da se biješ. Moraš da učiš i dokažeš svima, pa i onima koji te zezaju, da si bolji od njih. Da možeš više. Znanje će ti doneti uspeh. Škola i obrazovanje. Kada se budeš zaposlio i dobio prvu platu, seti se ovog što sam ti rekao. Biću ponosan na tebe, a ti budi na sebe i svog oca koji se bori da vas izvede na pravi put. A nije mu lako…“, priča mu Nole. On se zaplače na trenutak i zagrli Noleta.

„Treba mi podrška. Treba mi neko ko veruje u mene, u moju porodicu, u nas. Vi i naša porodična saradnica ste prve osobe koje ste nam pokazale da vam je stalo do nas“, priča pokušavajući da zaustavi suze.

„Dok nismo dobili porodičnog saradnika, mi nismo slavili rođendan. Nismo nikada duvali svećice, nismo se radovali. Za nas je ovo ogromna stvar“, nadovezuje se otac.

novak-djokovic-zvecanska-1

Dugo su Novak, Jelena, ambasador Unicefa Michel Saint Lot pričali sa decom i njihovim roditeljima, pa sa porodičnim saradnicima. Razmenjivali su iskustva, hrabrili ih, govorili o tome koliko je važno da se drže zajedno, da se vole, poštuju, da budu vredni da bi bili bolji.

Nole je svakom dao poklon, našem junaku sa početka priče se potpisao na gips i ostavio mu poruku:   Budi vredan. Znanje je tvoja snaga. Voli te Nole.

Ovo je jedna od priča o našim porodičnim saradnicima i porodicama koje su uključene u projekat ima milion. Porodica je važna. Porodica je stub. Pruži podršku onima kojima je potrebna.

Unicef, Novak Djokovic i Jelena Ristic u domu za decu u Zvecanskoj, Druzenje,razgovor sa decom ,roditeljima i medijatorima. Beograd 08.05.2014 foto:Unicef/Srbija/shubuckl

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA