Škola za obdarene đake po Mensinom programu

Više od 40 najdarovitijih osnovaca iz novobeogradskih škola takmiče se u brzom razmišljanju i zaključivanju u OŠ „Đuro Strugar”

Osmoletka „Đuro Strugar” je, ove nedelje, domaćin najdarovitijim osnovcima novobeogradskih škola. Najmlađi među njima idu u treći razred, najstariji su petaci, ima ih više od 40 a svi su radoznali, raspoloženi za odgonetanje zagonetnih priča i to takmičeći se u brzom razmišljanju i zaključivanju. Prepoznavši da ti klinci mogu da postignu mnogo više od onoga što se od njih očekuje u školi njihovi učitelji, nastavnici, školski pedagozi i psiholozi preporučili su ih za besplatnu petodnevnu školicu za obdarene đake. Tu predavanja nema – zamenjena su razgovorima dece i predavača. Nesvakidašnjičasovi utemeljeni su na programu kreativnog pristupa nastavi koji su osmislili čelni ljudi Mense Srbije. Reč je o NTC sistemu učenja čije ime potiče od početnih slova Nikola Tesla centra – odseka za darovitu decu Mense Srbije.

Osnivač Mense u bivšoj Jugoslaviji, dugogodišnji član, a bio je i predsednik, Komiteta svetske Mense – Ranko Rajović, juče je bio predavač u školici za darovite osnovce.

– U svetskoj Mensi video sam da u nekim državama, ne u Srbiji jer kod nas se takvo istraživanje nije radilo, od 20 darovite dece na hiljadu mališana svoje potencijale neće uspeti da ostvari 17, što je katastrofa. Od te dece zavisi budućnost društva. Ozbiljne države mnogo ulažu u rad sa darovitom decom jer im se to vraća petostruko. Kod nas nije postojao sistem za rad sa talentovanim mališanima. Zbog toga smo unutar Mense Srbije formirali NTC sistem učenja – objašnjava Rajović i napominje da je suština programa razvoj mozga, a reproduktivno učenje je pogrešno. Možemo nešto da ponovimo 20 ili 30 puta i opet ćemo zaboraviti, a ponavljanje je kod nas glavna strategija za učenje.

– Ne sme da bude tako, zato koristimo poznate svetske ali i metode koje smo sami osmislili da pomognemo deci da nauče da razmišljaju, da povezuju ono što uče – razjašnjava Rajović.

Zagonetne priče i pitanja kojima dečju pažnju osvaja Uroš Petrović, književnik ali takođe utemeljivač NTC sistema, su ogledalo višeg nivoa učenja – funkcionalnog učenja koje našoj deci nedostaje, ne spori Ranko Rajović. On je zapazio da roditelji često „guraju” svoju decu u ovakve radionice zato što su one u načelu za sve klince, ali apeluje da mame i tate moraju razumeti da se mališani koji nisu daroviti u društvu talentovanih vršnjaka ne osećaju lagodno, ne snalaze se i nije im lepo.

—————————————————

Šta povezuje uplašenu krticu i slovo „m”

Tri dečaka i tri devojčice sede za istim stolom. Među njima dvojica trećaka OŠ „Đuro Strugar” umno se nadmeću. Vojin Bojić postavlja zagonetno pitanje.

– Šta povezuje uplašenu krticu i slovo „m”?.

Kosta Kaličanin naglas razmišlja: – Uplašena? Ima li to veze sa rimskom slovom „M”, odnosno sa brojem 1.000?

Vojin potvrdno klimnu glavom.

Kosta pobedonosno odgonetnu: – Krtici srce lupa 1.000 puta u sekundi kada se uplaši.

Zagonetna pitanja podstiču razmišljanje

Zagonetno pitanje, na primer, glasi:

„Šta je to – može da stane u šaku i dok je tih dimenzija uvek se nosi u torbi?” Odgovor sva deca znaju jer su to učila u školi, ali pitanje nije postavljeno onako kako to u udžbenicima obično biva i moraju da razmišljaju.

– ’Stane u šaku’, znači malo je. ’Dok je tih dimenzija’, sugeriše da je reč o živom biću koje raste. ’Uvek se nosi u torbi’, nameće potpitanje: koje živo biće se dok je malo nosi u torbi, a deca tada već znaju odgovor – beba kengura.

U lekciji iz biologije za učenike petog razreda piše ovako: ’Beba kengura dugačka je dva i po centimetra i dok je tako mala mama je uvek nosi u torbi’. Tipično pitanje u Evropi posle takve lekcije bilo bi: koliko je dugačka beba kengura? Očekivanjem tačnog odgovora proverava se znanje, ne razmišljanje, a poenta obrazovanja treba da bude razmišljanje. To potvrđuje i famozni PISA test na kome evropska deca veoma zaostaju za vršnjacima iz Azije, a rezultati naše dece su među najlošijima u Evropi – zaključuje Ranko Rajović.

M. Simić-Miladinović

Politika

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA