Voće i povrće u ishrani odojčeta

Foto: Pixabay

Preporučeni uzrast za početak uvođenja nemlečne hrane je 6 meseci, što se naročito odnosi na bebe koje su isključivo dojene ( majčino mleko sadrži sve što je bebi potrebno za optimalan rast i razvoj do ovog uzrasta, pa bi bilo besmisleno takvu hranu zameniti biološki i nutritivno manje vrednom), ali i na bebe koje imaju genetsku sklonost ka alergijama ( ako roditelji imaju bilo kakve alergijske manifestacije, velika je verovatnoća da će i dete biti sklono alergijama ).

Najbolje je da, ako ste u mogućnosti, bebi sami pripremate hranu, i to za svaki obrok svežu, naročito ako imate pouzdanog snabdevača organski uzgajanim voćem i povrćem.

Prvo je potrebno voće i povrće dobro oprati, pogotovo ukoliko dolaze u kontakt sa zemljom, zatim ih oljuštititi i očistiti od semenki.

Većina beba do uzrasta od 8 meseci ima poteškoće pri varenju svežeg voća i povrća, zbog toga što sadrže celulozu. Uz to, bebi moramo ponuditi hranu u obliku u kom je može „obraditi“, a da to ne predstavlja opasnost ( sveža šargarepa u ustima šestomesečne bebe ne zvuči baš bezbedno ), pa se zato u početku savetuje termička obrada ( kuvanje, kuvanje na pari, pečenje u rerni ). Dobro bi bilo ne  „prekuvati“ voće ili povrće, kako bi se što više sastojaka zadržalo u najkorisnijem obliku. Samo se poslužite logikom – „Jede li se ovo voće/povrće sveže?“. Ako je odgovor „da“, znači da je dovoljno da ga skuvate tek toliko da možete dovoljno da ga usitnite da bi ga beba bez problema pojela. Ovo se naročito odnosi na voće, koje i jedemo sveže, pa je odličan put za prelazak sa termički obrađenog na sveže – sve slabija termička obrada voća koje je beba lepo prihvatila. Neko voće, npr. bananu, dinju, lubenicu, grožđe i sl, nećete uopšte ni obrađivati termički, ali ih nećete dati bebi kao prvo voće, a kada ih budete uvodili trebalo bi da ih u malim količinama pridodate namirnicama koje beba već jede.

Voće možete davati u vreme buduće prepodnevne užine (sat, sat i po vremena pre ručka ), a povrće u vreme budućeg ručka. Voće je takođe zgodno za kombinovanje sa žitaricama ( pirinač, kukuruz, a kasnije i žitarice koje sadrže gluten ), kada za spravljanje obroka, osim izblendiranog voća, možete iskoristiti i vodu u kojoj ste voće kuvali, i na taj način dodati žitaricama prirodnu aromu voća. Obzirom da je u početku izbor namirnica sužen, ovo vam može pomoći u kreiranju raznovrsnijih obroka za vašu bebu. Koristite žitarice namenjene ishrani beba ( to je najsigurnije ), i to one bez šećera.

Nemojte dodavati so ni šećer u bebinu hranu. U ovom uzrastu potrebe za solju su izuzetno male ( do 12 meseci maksimalno 1g dnevno ) zbog nezrele bubrežne funkcije, a u većinu gotovih proizvoda, so je već dodata!

Možete dodati nekoliko kapi maslinovog ulja ( ekstra devičanskog ) u “slani” obrok neposredno pre nego što ga ponudite bebi ( ne tokom kuvanja/pečenja ), ono sadrži brojne korisne materije ( nezasićene masne kiseline, vitamine, antioksidanse… ), a korisno je i za sprečavanje pojave zatvora kod bebe. Ukoliko dodate previše, beba može dobiti proliv.

Preporučljivo je uvođenje novih namirnica u prepodnevnim časovima, da biste tokom dana mogli lepo da ispratite kako beba na njih reaguje. Mogu se javiti nadimanje, gasovi, proliv, ali i alergijske manifestacije ( crvenilo oko usana, koprivnjača, a retko i ozbiljnije reakcije ). Zato ne žurite! Uvodite po jednu novu namirnicu na 3-5 dana, ili čak na 5-7 dana ukoliko je beba sklona alergijama ( ima ekcem, izraženu reakciju na ujed insekata i sl ). Postepeno uvođenje omogućava vam da lako uočite da li neka namirnica bebi smeta. Prvog dana neka to bude jedna kašičica, drugog dve, pa četiri, a zatim koliko beba želi.