Kako prepoznati govorno-jezički poremećaj

Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece. Neophodno je da roditelj na vreme prepozna ove poremećaje i da se obrati logopedu,a ne da čeka polazak deteta u školu.

Foto> Pixabay

Do treće godine života dete obično izgovara sve samoglasnike i oko desetak suglasnika. Glasovi se postepeno razvijaju i u petoj godini se izgovaraju pravilno bez distorzija(oštećenja).

 

Usporen razvoj govora je problem koji se javlja najčešće do treće -četvrte godine. Dete razume govor okoline,ali rečenica nije gramatički ispravna.

Nedovoljno razvijen govor je kada dete ima 6-7godina,ali govor je pojmovno siromašan, rečenica kratka i agramatična.

Govor nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove pravilno, bitno je i da su razvijene jezičke strukture. Deca sa zakasnelim govornim razvojem (bez oštećenja sluha, neuropsiholoških i anatomskih smetnji perifernih govornih organa) imaju različite govorne probleme u izgovoru većeg broja glasova, u verbalnom pamćenju, nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike i teško se verbalno izražavaju.

Stepen oštećenja je različit i kreće se od nultog nivoa (alalija), do izrazitih leksičkih i gramatičkih teškoća (razvojna disfazija), do normalnog izražavanja ali sa teškoćama u čitanju (disleksija), pisanju (disgrafija), poremećaju ritma i tempa govora (mucanje).

 

 Alalija može biti senzorna(potpun nedostatak govora) i motorna (teškoće u ekspresivnom govoru).

Senzorna alalija je kada dete ne razume govornu poruku, plačljivo je sa povremenim napadima vrištanja i bacanja na zemlju, ima kratkotrajnu pažnju. Dobro čuju,ali imaju perceptivne smetnje na nivou auditivnih centara u mozgu.

Motorna alalija se javlja kada dete razume, izvršava naloge, komunicira gestovima, ima nekoliko dvosložnih reči. Neka deca se povlače i ćutljiva su, a neka ispoljavaju nemir, agresivnost i lošu pažnju. Ovakav nerazvijen govor ne može da se sam po sebi razvije bez logopedskog tretmana sa detetom i edukacije roditelja.

Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za uzrast. Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora (razumevanje govora u granicama normale, kratka verbalna ekspresija, nezrele rečeničke strukture, pogrešna upotreba gramatičkih oblika, upotreba nevaerbalnih poruka) i poremećaje receptivnog govora (razumevanje je ispod očekivanog za uzrast deteta, ne odaziva se na ime, nemogućnost da izvršava naloge, slaba pažnja, osetljivost,anksioznost).

Artikulacioni problemi nisu glavni i na to treba obratiti pažnju da se ne bi zanemarila izgradnja jezičkog sistema koja je bitna.

Jezički razvoj ima i svoje etape: razumevanje govora, prepoznavanje reči i povezivanje sa predmetima i slikama, sluša stimuluse , a tek onda razvija aktivan rečnik. Ovo je složen govorno-jezički problem i moguće ga je rešiti samo uz intenzivan rad sa detetom (dete-roditelj-logoped-vaspitač- okolina).

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova, rečnik je zadovoljavajući,a rečenica je gramatički ispravna. To je najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece. Ispoljava se u vidu nedostatka glasa (omisija), zamene nerazvijenog glasa drugim (supstitucija) i oštećenje pojedinih glasova (distorzija). Kreće se od lakih artikulacionih smetnji do nemogućnosti praćenja razumevanja verbalne poruke  te se stvara i negativan stav prema govoru.

Najčešći artikulacioni poremećaji su:

  • sigmatizam-poremećaj glasova c, s, z, š, ž, č, ć, đ, dz
  • rotacizam-poremećaj glasa r
  • lambdacizam -poremećaj glasa l, lj
  • kapacizam i gamacizam-poremećaj glasova k i g
  • tetacizam i deltacizam-poremećaj glasova t i d
  • tetizam -kada se glasovi s, c, š, č, ć,i k zamenjuju glasom t; z, ž, dž, đ i g zamenjuju glasom d

Mucanje  se najčešće javlja između (2-4 godine života). Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Između 2-3 godine života sa govorom napreduje i cela motorika, nervni sistem se mnogo angažuje i mozak treba da obavi mnogo zadataka odjednom. Zbog nezrelosti nervnog sistema ovaj problem je izražen kod dece koja imaju nešto sporiji govorno-jezički razvoj.  Mucanje je vezano za povećana interesovanja deteta za svet koji ga okružuje, a može da bude uzrok i stresni dogadjaj. Roditelji u svojoj dinamici života nemaju uvek dovoljno vremena da saslušaju svoje dete, a naročito se nema razumevanja za njegova oklevanja u govoru. Počinju da ga ispravljaju, požuruju, a samim tim samo produbljuju govorni problem- „roditelji ne govorite brzo, gledajte dete u oči dok razgovarate snjim”, jer je govor odraz i našeg psihičkog stanja. Konverzaciju treba voditi strpljivo, lagano i kroz kraće dijaloge.

Disgrafija je poremećaj u pisanju,rukopis je nečitak, loše postavljen u prostoru stranice, ne prati vodoravan pravac. Reči su medjusobno stisnute ili je prostor izmedju njih neujednačen. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su,dok ponekad toliko pritiska po papiru da ga iscepa.

Disleksija je poremećaj čitanja. Simptomi su: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova, dodavanje slova. Javljaju se i problemi sa pamćenjem slova, dovodjenjem u vezu pisanih i štampanih slova, povezivanje slova u kontinuirani niz. Dete odvojeno čita slovo po slovo, odvojeno čita reč, preskače redove, pogrešno razume tekst. Disleksično dete je često dezorjentisano u prostoru i vremenu.

U osnovi poremećaja čitanja i pisanja gotovo se uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika.

Važno je da se na vreme prepozna govorno-jezički problem deteta. Cilj je da se što pre, dok je dete malo razvije govorni i jezički sistem. Najviše se može postići izmedju druge i pete godine života jer je plastičnost moždanih funkcija tada najveća.

Roditelji ne insistirajte na onome što dete ne može da uradi obeshrabrićete ga,a ono gubi tada motivaciju za dalji rad. Govor koji upućujete detetu mora imati značenje koje dete može da razume.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Podeli:

Komentari

  1. Poštovana,
    Htela sam da Vas pitam znate li sta je mojoj ćerkici i trebam li da brinem. Zapravo ima četiri godine i kao da ne čuje kad je dozivam, bili smo kod usnog i sve je ok, kad je pitam sta ste radili u vrtiću nikad ne prica samo kaže igrali smo se, kad pitam sta su ručali kaže da se ne seća. Ne znam da li ima veze sa tim sto smo same, razvedena sam 2 godine

    Odgovori na komentar
  2. Imam sina od 2 godine i 10 meseci,jako sam zabrinuta jer jos nista ne govori.Zivimo u Norveskoj i gleda crtice na engleskom.On stalno nesto brblja al to nista neznaci,desavalo se par puta da je nesto izgovorio kao,oce jos,daj,ajde sad,tata al to je sve slabo.Uskoro stize specijalni pedagog da radi sa njim u vrticu,nadam se da ce progovoriti.Zanima me dali je problem vise jezicna sredina i kako ja da ga stimulisem.Jako sam zabrinuta

    Odgovori na komentar
    • Bez pregleda logopeda naprosto NEMA prave procene razvoja govora kod deteta ovog uzrasta. To zaista treba obaviti, pa da sve bude jasno, iako multilingbalna sredina skoro uvek dovede do blagog kašnjenja

      Odgovori na komentar
  3. Imam sina od 3 godine I zivimo u americi veoma razumno djece sve razumi I ima nekoliko reci mama baba Nena deda I jos neki Ali kad much kazem da kaze rec on jednostavno zagalami I kaze no nece da kaze iso je terapije I sad krece uskolu sve razumi Ali kad je pitalje rijeci I govoru nece sta mi je jos roditi

    Odgovori na komentar
  4. Postovani,
    imam devojcicu 14,5meseci koja je sto se tice motorike ok. Medjutim, ja se bojim da postoji neki problem jer ona ne zeli da izvrsi naredbe. Kada joj kazem daj majmunu, zeki, bebi da jedu ona tacno zna koja je igracka u pitanju dodje do igracke pocne da skace kao zeka ili imitira majmuna, ali ne zeli da ih hrani. Kada je pitam gde je tata zna i pokaze, a kada je pitaju gde je mama ona ne zna. Meni je nelogicno da rec mama jos uvek ne vezuje za mene. Sto se tice govora prica tata, tota(koka), uja, imitira skoro sve zivotinje, broji do 5…

    Odgovori na komentar
  5. Da li djeca sa senzornom alalijom mogu dostici nivo svojih vrsnjaka tj imati normalan zivot?
    Mislim da prepoznajem svog sina u svemu..
    Ima 12ipo mjeseci.
    100% sam sigurna da ne razumije nista.
    Cuje odlicno, u vecini slucajeva se odazove na ime.
    Kad ga zoves iz druge sobe, odmqh se okrece..trazi nas..
    Ali ovako..nista.
    Gdje je lopta? Gde je mama?
    Dodji mame..
    Nista…on ni ne slusa..
    Pogleda kratko i nastavi sa svojom radnjom..
    Obicno lupa o stolici…i hoda od stvari do stvari…dira tepih.
    Jaki je stabilan..pravi po 40tak koraka samostalno
    On samo prepoznaje ton.
    Mislila sam da zna sta znaci ne ne..
    Jer se naljuti..ostavi..zaplace..
    Ali njemu sta god rekao tim tonom, on isto reaguje.
    Tako sam shvatila da ne razumije nista sta mi pricamo, pa ni to ne ne.
    S 11 mjeseci je baba mama..
    Sad nista…
    Koliko je ovo ozbiljno i molim vas jos jednom..da li u slucaju te dijagnoze, djeca mogu voditi normalan zivot.?
    I da..kada ima smisla da ga neko pogleda? I ko? Logoped?
    Inace..sve gleda..prati..siri ruke da ga podignemo, ali npr ne dira nista…
    Samo svoje igracke, sa stola nista..
    E da..cvijece samo takne i ide dalje..

    Odgovori na komentar
    • Prvi korak je pregled kod Vašeg pedijatra, a onda da se vidi šta dalje da se radi i kad je vreme za LOGOPEDA ili PSIHOLOGA bez čijih pregleda nema mogućnosti da se tačno.vidi u čemu se radi.

      Odgovori na komentar
  6. Postovani,
    Moj sin ima 2 godine i 7 meseci,cuje dobro,reaguje na zvuke,ali nece da govori.Prica na nekom svom jeziku,samo kada slusa neke pesmice hoce da ponovi odredjene reci iz pesme,inace broji na engleskom do 10 tecno,zna boje na engleskom i slova,ali na srpskom nece da govori,ume samo da broji.Nije asocijalan,voli da se igra….Logoped je dao dijagnozu disfazija,ali me interesuje na koji nacin da ja pomognem detetu kod kuce,jer logoped smatra da ne treba do 3 godine zapocinjati sa tretmanima…..

    Odgovori na komentar
  7. Beba ima 22 mesecea jos,dva meseca do druge godine,rec je o prevremeno rodjenoj bebi,u 7 mesecu ,sa 750 grama,posle nekih 6 mesecu vezbi,uspesno je i propuzala i sedela i prohodala,od reci je do sada vrlo slabo mama,vise je zove ada,po imenu kao rada,kaze i baba , deda,i tata…inace ceo dan brblja i nesto prica na njenom bebecem jeziku,pa vas pitamo do kada bi trebali da se obratimo logopedu,za eventualan tretman….

    Odgovori na komentar
Strana 4 od 7<<<23456>>>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA