Kako prepoznati govorno-jezički poremećaj

Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece. Neophodno je da roditelj na vreme prepozna ove poremećaje i da se obrati logopedu,a ne da čeka polazak deteta u školu.

Foto> Pixabay

Do treće godine života dete obično izgovara sve samoglasnike i oko desetak suglasnika. Glasovi se postepeno razvijaju i u petoj godini se izgovaraju pravilno bez distorzija(oštećenja).

 

Usporen razvoj govora je problem koji se javlja najčešće do treće -četvrte godine. Dete razume govor okoline,ali rečenica nije gramatički ispravna.

Nedovoljno razvijen govor je kada dete ima 6-7godina,ali govor je pojmovno siromašan, rečenica kratka i agramatična.

Govor nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove pravilno, bitno je i da su razvijene jezičke strukture. Deca sa zakasnelim govornim razvojem (bez oštećenja sluha, neuropsiholoških i anatomskih smetnji perifernih govornih organa) imaju različite govorne probleme u izgovoru većeg broja glasova, u verbalnom pamćenju, nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike i teško se verbalno izražavaju.

Stepen oštećenja je različit i kreće se od nultog nivoa (alalija), do izrazitih leksičkih i gramatičkih teškoća (razvojna disfazija), do normalnog izražavanja ali sa teškoćama u čitanju (disleksija), pisanju (disgrafija), poremećaju ritma i tempa govora (mucanje).

 

 Alalija može biti senzorna(potpun nedostatak govora) i motorna (teškoće u ekspresivnom govoru).

Senzorna alalija je kada dete ne razume govornu poruku, plačljivo je sa povremenim napadima vrištanja i bacanja na zemlju, ima kratkotrajnu pažnju. Dobro čuju,ali imaju perceptivne smetnje na nivou auditivnih centara u mozgu.

Motorna alalija se javlja kada dete razume, izvršava naloge, komunicira gestovima, ima nekoliko dvosložnih reči. Neka deca se povlače i ćutljiva su, a neka ispoljavaju nemir, agresivnost i lošu pažnju. Ovakav nerazvijen govor ne može da se sam po sebi razvije bez logopedskog tretmana sa detetom i edukacije roditelja.

Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za uzrast. Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora (razumevanje govora u granicama normale, kratka verbalna ekspresija, nezrele rečeničke strukture, pogrešna upotreba gramatičkih oblika, upotreba nevaerbalnih poruka) i poremećaje receptivnog govora (razumevanje je ispod očekivanog za uzrast deteta, ne odaziva se na ime, nemogućnost da izvršava naloge, slaba pažnja, osetljivost,anksioznost).

Artikulacioni problemi nisu glavni i na to treba obratiti pažnju da se ne bi zanemarila izgradnja jezičkog sistema koja je bitna.

Jezički razvoj ima i svoje etape: razumevanje govora, prepoznavanje reči i povezivanje sa predmetima i slikama, sluša stimuluse , a tek onda razvija aktivan rečnik. Ovo je složen govorno-jezički problem i moguće ga je rešiti samo uz intenzivan rad sa detetom (dete-roditelj-logoped-vaspitač- okolina).

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova, rečnik je zadovoljavajući,a rečenica je gramatički ispravna. To je najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece. Ispoljava se u vidu nedostatka glasa (omisija), zamene nerazvijenog glasa drugim (supstitucija) i oštećenje pojedinih glasova (distorzija). Kreće se od lakih artikulacionih smetnji do nemogućnosti praćenja razumevanja verbalne poruke  te se stvara i negativan stav prema govoru.

Najčešći artikulacioni poremećaji su:

  • sigmatizam-poremećaj glasova c, s, z, š, ž, č, ć, đ, dz
  • rotacizam-poremećaj glasa r
  • lambdacizam -poremećaj glasa l, lj
  • kapacizam i gamacizam-poremećaj glasova k i g
  • tetacizam i deltacizam-poremećaj glasova t i d
  • tetizam -kada se glasovi s, c, š, č, ć,i k zamenjuju glasom t; z, ž, dž, đ i g zamenjuju glasom d

Mucanje  se najčešće javlja između (2-4 godine života). Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Između 2-3 godine života sa govorom napreduje i cela motorika, nervni sistem se mnogo angažuje i mozak treba da obavi mnogo zadataka odjednom. Zbog nezrelosti nervnog sistema ovaj problem je izražen kod dece koja imaju nešto sporiji govorno-jezički razvoj.  Mucanje je vezano za povećana interesovanja deteta za svet koji ga okružuje, a može da bude uzrok i stresni dogadjaj. Roditelji u svojoj dinamici života nemaju uvek dovoljno vremena da saslušaju svoje dete, a naročito se nema razumevanja za njegova oklevanja u govoru. Počinju da ga ispravljaju, požuruju, a samim tim samo produbljuju govorni problem- „roditelji ne govorite brzo, gledajte dete u oči dok razgovarate snjim”, jer je govor odraz i našeg psihičkog stanja. Konverzaciju treba voditi strpljivo, lagano i kroz kraće dijaloge.

Disgrafija je poremećaj u pisanju,rukopis je nečitak, loše postavljen u prostoru stranice, ne prati vodoravan pravac. Reči su medjusobno stisnute ili je prostor izmedju njih neujednačen. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su,dok ponekad toliko pritiska po papiru da ga iscepa.

Disleksija je poremećaj čitanja. Simptomi su: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova, dodavanje slova. Javljaju se i problemi sa pamćenjem slova, dovodjenjem u vezu pisanih i štampanih slova, povezivanje slova u kontinuirani niz. Dete odvojeno čita slovo po slovo, odvojeno čita reč, preskače redove, pogrešno razume tekst. Disleksično dete je često dezorjentisano u prostoru i vremenu.

U osnovi poremećaja čitanja i pisanja gotovo se uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika.

Važno je da se na vreme prepozna govorno-jezički problem deteta. Cilj je da se što pre, dok je dete malo razvije govorni i jezički sistem. Najviše se može postići izmedju druge i pete godine života jer je plastičnost moždanih funkcija tada najveća.

Roditelji ne insistirajte na onome što dete ne može da uradi obeshrabrićete ga,a ono gubi tada motivaciju za dalji rad. Govor koji upućujete detetu mora imati značenje koje dete može da razume.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Podeli:

Komentari

  1. POštovani,
    moj sin ima 10 godina ijoš uvek problem sa glasovima č,dž.š (posebno u rečima kada posle č,DŽ,Š imamo “A”)
    išli smo u nekoliko navrata kod logopeda,ali jedino su mu dali neke vežbe da radi kući (savet da svaki dan grize jabuku ) i s obzirom da smo u maloj sredini nije moguće dobiti termine jer su oba logopeda prezauzeta.
    i tokom svih ovih godina,uglavnom mi je rečeno smeta treći krajnik,i sl. i sad kad smo i to rešili ne vidim nikakvog pomaka iako sa njim vežbam reči .
    da li postoji još šansa da mu se govor ispravi,s obzirom na njegov uzrast? i šta biste mi preporučili dalje da radim ?

    Odgovori na komentar
  2. Pozdrav. Kao “mali” nisam imao nikakvih problema ni sa čitanjem ni pisanjem a ni govorom, a kad sam imao 15-16 godina jednog dana na času u srednjoj školi profesorica je počela nešta da diktira a mi smo to morali pisati…i tu počinje problem ja nju sve savršeno razumijem ali u svesku pišem sve pogrešna slova da to niko nebi mogao pročitati i javlja mi se problem sa govorom gdje ja opet sve razumijem šta mi kažu al ja im zamršeno odgovaram, uspjevam tačno odgovoriti ali samo kratke riječi poput da-ne. Sad imam 40 godina i to se više nije ponovilo,trajalo je samo pola tog dana,ali čitav život me kopkalo šta je to bilo? Disleksija ili ne? Ja koliko vidim niko ne spominje to sa 15-16 godina? Hvala.

    Odgovori na komentar
    • Naprosto je nemoguće, sada posle ovoliko gdina, proceniti šta se tada desilo.

      Imajući u vidu da je prošlo i da se NIJE ponavljalo, mislim da za brigu nema mesta.

      Odgovori na komentar
  3. MOJA DRUGARICA IMA SINA OD 7.5 GOD.NA OKO DELUJE JAO SVAKO DRUGO DETE.ZA SVOJE GODINE JE RAZVIJEN,CAK VISOK,LEP,ALI GOVORI VEOMA MALO.FOND MU JE 10 INA RECI.ISPUSTA NEKE KRIKE,BAS NESHVATLJIVO.NA PRVI POGLED IZGLEDA KAO SVAKO DRUGO DETE ALI JE TO STO NEGOVORI VELIKI PROBLEM.STA BI TU MOGLO DA BUDE PO SREDI I DA LI POSTOJI SANSA DA PROGOVORI.IPAK 7.5 GOD JE MNOGO.DA LI STE UPOZNATI SATAKVIM SLUCAJEVIMA,KOLIKE SU SANSE.A RADI SE SA NJIM I KOD KUCE I LOGOPED…SRCE MI SE CEPA KADA GA VIDIM PA VAS MOLIM ZA ODG…UNAPRED ZAHVALAN

    Odgovori na komentar
    • Tu je logoped NAJVAŽNIJI stručnjak, ali i jedini koji može da napravi pravu procenu.

      Tu je NEMOGUĆE bilo šta da se predvidi bez rada sa detetom i njegovog praćenja

      Odgovori na komentar
  4. Pistovani moj sin ima 3godina . Zovese dusan al on to izgovara kao dejo, deda-dejo, voda-njam , jaje-jalja, krv-kf, i jos neke reci npr. Teko te itd. koje upotrebljava u raznim situacijama. Vrlo je tvrdoglav da ponovi neku rec ili slovo tj. Nece da ponavlja nista. Sve razume , al kada nesto zeli ili me uzme za ruku i pokaze ili moram da mu pogadjam sta zeli. Primetio sam da nailazi ba frustraciju sto ga ne razumem kad mi nesto zeli rec, pa moram da pogadjam sta zeli i kada pogodim vidim na njegovom licu olaksanje sa rec ,,daaaaaa,, Jer kao sto sam napomenuo par reci koristi u raznim situacijama.
    Citajuci komentare shvatio sam vec vas odgovor da dete mora kod logopeda. Ali eto voleo bih da mi ipak odgovorite i ako je moguce ukoliko treba da poseti logopeda da mi preporucite nekog.

    Odgovori na komentar
  5. Postovani, imam sina koji ima 4 ipo godine.idemo kod logopeda skoro godinu dana I kod njega se vidi napredak.Logoped je rekao da je problem eholalija I agramaticnost al da ce sve biti ok. Mene interesuje gdje bi mogla da ga povedem na jos neke pretrage jer smo jedino isli kod logopeda, a s’ obzirom da sam imala jako tezak porodjaj zanima me da to nije izazvalo neki problem.Dosta sam citala I vidim da je vecina roditelja vodila decu na neke pretrage, eeg, defektolozi..pa me zanima gdje se sve to moze odraditi.Hvala.

    Odgovori na komentar
    • Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију “Проф. др Цветко Брајовић” – oni imaju strucnjake raznih profila gde je moguce “obraditi” dete timski. Neophodan je uput pedijatra, a sve ostalo mozete videti na sajtu http://www.zgp.org.rs/. Meni se tu najvise dopao psiholog, ali generalno, ako ste sumnjicavi, tu se proverava i sluh, postoji neuropsihijatar, stomatolog, naravno logoped itd.

      Odgovori na komentar
  6. Poštovani, moj sin ima 26 meseci. Zna samo nekoliko reči: mama, tata, baba, daj, da, ne. Ima svoje izraze: za vruće i hladno i kad ga nešto boli kaže ve ve, za dodji kaže aham, a za otvori i zatvori kaže da ako. Čuje sve i sve razume. Oponaša životinje. Na dva pregleda logoped je rekao da nema razloga za brigu. Idemo na kontrolu sa 30 meseci. Dva starija sina su progovorila sa dvadeset meseci. Molim za savet.

    Odgovori na komentar
  7. Postovani,molim vas odgovor.Imam sina za 15 dana ce mu 2.god,veseo je djecak,ali slabo prica samo po koju rijec kaze,oponasa zivotinje,prije je vise sad onako,oponasa i pokrete,slaze kockice,voli da se igra.Sve razumije.Da li jos da sacekam ili da trazim pomoc?Lp

    Odgovori na komentar
Strana 3 od 7<12345>>>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA