Kako prepoznati govorno-jezički poremećaj

Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece. Neophodno je da roditelj na vreme prepozna ove poremećaje i da se obrati logopedu,a ne da čeka polazak deteta u školu.

Foto> Pixabay

Do treće godine života dete obično izgovara sve samoglasnike i oko desetak suglasnika. Glasovi se postepeno razvijaju i u petoj godini se izgovaraju pravilno bez distorzija(oštećenja).

 

Usporen razvoj govora je problem koji se javlja najčešće do treće -četvrte godine. Dete razume govor okoline,ali rečenica nije gramatički ispravna.

Nedovoljno razvijen govor je kada dete ima 6-7godina,ali govor je pojmovno siromašan, rečenica kratka i agramatična.

Govor nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove pravilno, bitno je i da su razvijene jezičke strukture. Deca sa zakasnelim govornim razvojem (bez oštećenja sluha, neuropsiholoških i anatomskih smetnji perifernih govornih organa) imaju različite govorne probleme u izgovoru većeg broja glasova, u verbalnom pamćenju, nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike i teško se verbalno izražavaju.

Stepen oštećenja je različit i kreće se od nultog nivoa (alalija), do izrazitih leksičkih i gramatičkih teškoća (razvojna disfazija), do normalnog izražavanja ali sa teškoćama u čitanju (disleksija), pisanju (disgrafija), poremećaju ritma i tempa govora (mucanje).

 

 Alalija može biti senzorna(potpun nedostatak govora) i motorna (teškoće u ekspresivnom govoru).

Senzorna alalija je kada dete ne razume govornu poruku, plačljivo je sa povremenim napadima vrištanja i bacanja na zemlju, ima kratkotrajnu pažnju. Dobro čuju,ali imaju perceptivne smetnje na nivou auditivnih centara u mozgu.

Motorna alalija se javlja kada dete razume, izvršava naloge, komunicira gestovima, ima nekoliko dvosložnih reči. Neka deca se povlače i ćutljiva su, a neka ispoljavaju nemir, agresivnost i lošu pažnju. Ovakav nerazvijen govor ne može da se sam po sebi razvije bez logopedskog tretmana sa detetom i edukacije roditelja.

Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za uzrast. Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora (razumevanje govora u granicama normale, kratka verbalna ekspresija, nezrele rečeničke strukture, pogrešna upotreba gramatičkih oblika, upotreba nevaerbalnih poruka) i poremećaje receptivnog govora (razumevanje je ispod očekivanog za uzrast deteta, ne odaziva se na ime, nemogućnost da izvršava naloge, slaba pažnja, osetljivost,anksioznost).

Artikulacioni problemi nisu glavni i na to treba obratiti pažnju da se ne bi zanemarila izgradnja jezičkog sistema koja je bitna.

Jezički razvoj ima i svoje etape: razumevanje govora, prepoznavanje reči i povezivanje sa predmetima i slikama, sluša stimuluse , a tek onda razvija aktivan rečnik. Ovo je složen govorno-jezički problem i moguće ga je rešiti samo uz intenzivan rad sa detetom (dete-roditelj-logoped-vaspitač- okolina).

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova, rečnik je zadovoljavajući,a rečenica je gramatički ispravna. To je najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece. Ispoljava se u vidu nedostatka glasa (omisija), zamene nerazvijenog glasa drugim (supstitucija) i oštećenje pojedinih glasova (distorzija). Kreće se od lakih artikulacionih smetnji do nemogućnosti praćenja razumevanja verbalne poruke  te se stvara i negativan stav prema govoru.

Najčešći artikulacioni poremećaji su:

  • sigmatizam-poremećaj glasova c, s, z, š, ž, č, ć, đ, dz
  • rotacizam-poremećaj glasa r
  • lambdacizam -poremećaj glasa l, lj
  • kapacizam i gamacizam-poremećaj glasova k i g
  • tetacizam i deltacizam-poremećaj glasova t i d
  • tetizam -kada se glasovi s, c, š, č, ć,i k zamenjuju glasom t; z, ž, dž, đ i g zamenjuju glasom d

Mucanje  se najčešće javlja između (2-4 godine života). Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Između 2-3 godine života sa govorom napreduje i cela motorika, nervni sistem se mnogo angažuje i mozak treba da obavi mnogo zadataka odjednom. Zbog nezrelosti nervnog sistema ovaj problem je izražen kod dece koja imaju nešto sporiji govorno-jezički razvoj.  Mucanje je vezano za povećana interesovanja deteta za svet koji ga okružuje, a može da bude uzrok i stresni dogadjaj. Roditelji u svojoj dinamici života nemaju uvek dovoljno vremena da saslušaju svoje dete, a naročito se nema razumevanja za njegova oklevanja u govoru. Počinju da ga ispravljaju, požuruju, a samim tim samo produbljuju govorni problem- „roditelji ne govorite brzo, gledajte dete u oči dok razgovarate snjim”, jer je govor odraz i našeg psihičkog stanja. Konverzaciju treba voditi strpljivo, lagano i kroz kraće dijaloge.

Disgrafija je poremećaj u pisanju,rukopis je nečitak, loše postavljen u prostoru stranice, ne prati vodoravan pravac. Reči su medjusobno stisnute ili je prostor izmedju njih neujednačen. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su,dok ponekad toliko pritiska po papiru da ga iscepa.

Disleksija je poremećaj čitanja. Simptomi su: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova, dodavanje slova. Javljaju se i problemi sa pamćenjem slova, dovodjenjem u vezu pisanih i štampanih slova, povezivanje slova u kontinuirani niz. Dete odvojeno čita slovo po slovo, odvojeno čita reč, preskače redove, pogrešno razume tekst. Disleksično dete je često dezorjentisano u prostoru i vremenu.

U osnovi poremećaja čitanja i pisanja gotovo se uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika.

Važno je da se na vreme prepozna govorno-jezički problem deteta. Cilj je da se što pre, dok je dete malo razvije govorni i jezički sistem. Najviše se može postići izmedju druge i pete godine života jer je plastičnost moždanih funkcija tada najveća.

Roditelji ne insistirajte na onome što dete ne može da uradi obeshrabrićete ga,a ono gubi tada motivaciju za dalji rad. Govor koji upućujete detetu mora imati značenje koje dete može da razume.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Podeli:

Komentari

  1. Postovani, imam devojcicu od 19 meseci koja koristi vec veliki broj reci, ali u poslednje vreme cesto ponavlja jednu istu rec po nekoliko puta (npr. ako hoce medu, ponovice nekoliko puta “meda”, kao da je nestrpljiva. Da li je to normalno u razvoju?

    Odgovori na komentar
  2. Poštovani, dečak koji ima 14godina klati se u mestu po nekoliko minuta dnevno, dok sluša muziku ili čita knjigu, mumla dok to radi, vrlo često dok šeta spaja ruke iza leđa i isteže ih u jednu stranu, i pri tom kao da kljuca kad hoda(potezi glavom), jako je loš u školi 2,5prosek, odlazi u igraonicu na više sati i non stop gleda u YouTube, bukvalno se prošeta tokom dana, jede, uradi ako mu nešto kažeš ali u svakom trenutku pita za telefon i da ide u igraonicu, non stop razmišlja o igricama. Razgovarali smo, kaže da ne bi želeo da mumla ali to jednostavno radi, kad šeta i isteže ruke razmišlja o prelasku nivoa u igrici( call of duty) ponekad zadržava vazduh. Ima problem da lepo sklopi rečanicu, ne voli ljude, tj. ceo život voleo bi da bude sam…šta tačno nije u redu sa njim?

    Odgovori na komentar
  3. Postovani,imam sina od 21 mesec,tacnije 20.decembra puni 2 godine,jako puno brblja na svom jeziku,zove jasno mama,tata,pa-pa,oponasa kucu i macu,ponavlja kijanje,kasljanje drugih,tapse,mase,umesto ajde kaze aj,jako je drustven,igra,pucketa prstima,cuje kad mu sapcem,odaziva se,ali ostalo nista ne govori,vec me samo vuce za rukav kad mu treba voda ili drugo nesto,prepoznaje pesmice i peva melodiju,ne reci,pokazuje gde je glava,nos,oko,razume dosta stvari,kad mu kazem idemo pa-pa,on uzima patike i obuva ih,daje poljubac,to samo kad on hoce,prohodao je sa 10 meseci,primio sve vakcine u roku,da li mislite da ima razloga za brigu?Unapred zahvalna

    Odgovori na komentar
  4. Moja devojcica je napunila 3 godine,razume kada joj kazem da ode sama da piski,pusti vodu,ugasi svetlo,zatvori vrata… sve to ona uradi redom… prica dosta al ne razmno i tiho,ali kad je pitam gde je otisao tata,sta si radila,je l si se naspavala,sta ima tamo,sta je to,gde je bojica ona se izgubi i ne odgovara.. vidim da me ne razume.. Zivimo u francuskoj,u kuci pricamo samo i iskljucivo nas jezik,ne gleda tv ali ceo dan je ukljucen i uvek cuje i francuski… ne znam da li je problem sto ne moze da se usresredi na jedan jezik ili je ipak nesto drugo u pitanju… vodicu je svakako kod logopeda za koji dan,ali se jako plasim da ce biti mozda nekih problema

    Odgovori na komentar
  5. Moj sin od 7 godina ima problem sa izgovaranjem pojedinih slova : s, z, č, dž, č, lj i š. Išli smo kod logopeda, ona je ijavila da ima poremećaj pažnje, i poslala nas kod psihologa koji je rekao da ke dete visokointeligentno i da je bolje da sami radimo sa njim, ali ja ne znam kako. Dete nije razmaženo niti problematično, voli da čita i radi matematiku i jako je komunikativan. Molim za savet i hvala unapred

    Odgovori na komentar
  6. Postovani, moj sin ima tri godine, govori svasta, ne puno. Ali ume da izgovori”Mama idem da perem ruke”, “Beba spava” “Tata radi” ” kad ce doci baba” ” kakio sam” I sl….e sada, mnogo suglasnika gubi u izgovoru nekih reci, neke naziva potpuno drugacije tipa jogurt je ogok, za neke ne znam cak ni sta znace? Dali je to u ovom uzrastu anomalija ili prolazni period?

    Odgovori na komentar
  7. Moj sin ima 3 godina sve razume i sve radi sto mu kazemo ali jos uvek ne govori sve reci. Samo mama,tata,baba,nesto osnovno.Pre neki dan je rekao ko to ide i kada ga pitam opet da ponovi sta je rekao ne zeli.zna da imitira neke pokrete iz pesmica ali kada nesto hoce samo nas uhvati za ruku i odvede do necega sto zeli ili nam pokaze prstom a ne zeli da kaze.Da li treba da posetimo logopeda ili jos malo sacekamo.

    Odgovori na komentar
Strana 6 od 6<<<23456

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA