Kako prepoznati govorno-jezički poremećaj

Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece. Neophodno je da roditelj na vreme prepozna ove poremećaje i da se obrati logopedu,a ne da čeka polazak deteta u školu.

Foto> Pixabay

Do treće godine života dete obično izgovara sve samoglasnike i oko desetak suglasnika. Glasovi se postepeno razvijaju i u petoj godini se izgovaraju pravilno bez distorzija(oštećenja).

 

Usporen razvoj govora je problem koji se javlja najčešće do treće -četvrte godine. Dete razume govor okoline,ali rečenica nije gramatički ispravna.

Nedovoljno razvijen govor je kada dete ima 6-7godina,ali govor je pojmovno siromašan, rečenica kratka i agramatična.

Govor nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove pravilno, bitno je i da su razvijene jezičke strukture. Deca sa zakasnelim govornim razvojem (bez oštećenja sluha, neuropsiholoških i anatomskih smetnji perifernih govornih organa) imaju različite govorne probleme u izgovoru većeg broja glasova, u verbalnom pamćenju, nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike i teško se verbalno izražavaju.

Stepen oštećenja je različit i kreće se od nultog nivoa (alalija), do izrazitih leksičkih i gramatičkih teškoća (razvojna disfazija), do normalnog izražavanja ali sa teškoćama u čitanju (disleksija), pisanju (disgrafija), poremećaju ritma i tempa govora (mucanje).

 

 Alalija može biti senzorna(potpun nedostatak govora) i motorna (teškoće u ekspresivnom govoru).

Senzorna alalija je kada dete ne razume govornu poruku, plačljivo je sa povremenim napadima vrištanja i bacanja na zemlju, ima kratkotrajnu pažnju. Dobro čuju,ali imaju perceptivne smetnje na nivou auditivnih centara u mozgu.

Motorna alalija se javlja kada dete razume, izvršava naloge, komunicira gestovima, ima nekoliko dvosložnih reči. Neka deca se povlače i ćutljiva su, a neka ispoljavaju nemir, agresivnost i lošu pažnju. Ovakav nerazvijen govor ne može da se sam po sebi razvije bez logopedskog tretmana sa detetom i edukacije roditelja.

Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za uzrast. Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora (razumevanje govora u granicama normale, kratka verbalna ekspresija, nezrele rečeničke strukture, pogrešna upotreba gramatičkih oblika, upotreba nevaerbalnih poruka) i poremećaje receptivnog govora (razumevanje je ispod očekivanog za uzrast deteta, ne odaziva se na ime, nemogućnost da izvršava naloge, slaba pažnja, osetljivost,anksioznost).

Artikulacioni problemi nisu glavni i na to treba obratiti pažnju da se ne bi zanemarila izgradnja jezičkog sistema koja je bitna.

Jezički razvoj ima i svoje etape: razumevanje govora, prepoznavanje reči i povezivanje sa predmetima i slikama, sluša stimuluse , a tek onda razvija aktivan rečnik. Ovo je složen govorno-jezički problem i moguće ga je rešiti samo uz intenzivan rad sa detetom (dete-roditelj-logoped-vaspitač- okolina).

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova, rečnik je zadovoljavajući,a rečenica je gramatički ispravna. To je najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece. Ispoljava se u vidu nedostatka glasa (omisija), zamene nerazvijenog glasa drugim (supstitucija) i oštećenje pojedinih glasova (distorzija). Kreće se od lakih artikulacionih smetnji do nemogućnosti praćenja razumevanja verbalne poruke  te se stvara i negativan stav prema govoru.

Najčešći artikulacioni poremećaji su:

  • sigmatizam-poremećaj glasova c, s, z, š, ž, č, ć, đ, dz
  • rotacizam-poremećaj glasa r
  • lambdacizam -poremećaj glasa l, lj
  • kapacizam i gamacizam-poremećaj glasova k i g
  • tetacizam i deltacizam-poremećaj glasova t i d
  • tetizam -kada se glasovi s, c, š, č, ć,i k zamenjuju glasom t; z, ž, dž, đ i g zamenjuju glasom d

Mucanje  se najčešće javlja između (2-4 godine života). Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Između 2-3 godine života sa govorom napreduje i cela motorika, nervni sistem se mnogo angažuje i mozak treba da obavi mnogo zadataka odjednom. Zbog nezrelosti nervnog sistema ovaj problem je izražen kod dece koja imaju nešto sporiji govorno-jezički razvoj.  Mucanje je vezano za povećana interesovanja deteta za svet koji ga okružuje, a može da bude uzrok i stresni dogadjaj. Roditelji u svojoj dinamici života nemaju uvek dovoljno vremena da saslušaju svoje dete, a naročito se nema razumevanja za njegova oklevanja u govoru. Počinju da ga ispravljaju, požuruju, a samim tim samo produbljuju govorni problem- „roditelji ne govorite brzo, gledajte dete u oči dok razgovarate snjim”, jer je govor odraz i našeg psihičkog stanja. Konverzaciju treba voditi strpljivo, lagano i kroz kraće dijaloge.

Disgrafija je poremećaj u pisanju,rukopis je nečitak, loše postavljen u prostoru stranice, ne prati vodoravan pravac. Reči su medjusobno stisnute ili je prostor izmedju njih neujednačen. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su,dok ponekad toliko pritiska po papiru da ga iscepa.

Disleksija je poremećaj čitanja. Simptomi su: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova, dodavanje slova. Javljaju se i problemi sa pamćenjem slova, dovodjenjem u vezu pisanih i štampanih slova, povezivanje slova u kontinuirani niz. Dete odvojeno čita slovo po slovo, odvojeno čita reč, preskače redove, pogrešno razume tekst. Disleksično dete je često dezorjentisano u prostoru i vremenu.

U osnovi poremećaja čitanja i pisanja gotovo se uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika.

Važno je da se na vreme prepozna govorno-jezički problem deteta. Cilj je da se što pre, dok je dete malo razvije govorni i jezički sistem. Najviše se može postići izmedju druge i pete godine života jer je plastičnost moždanih funkcija tada najveća.

Roditelji ne insistirajte na onome što dete ne može da uradi obeshrabrićete ga,a ono gubi tada motivaciju za dalji rad. Govor koji upućujete detetu mora imati značenje koje dete može da razume.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Podeli:

Komentari

  1. Postovani,
    Imam 26 godina I uvjeren sam da.imam jedan.od jezickih problema (razlog odgoj I okolina). Da li je.moguce poboljsati govor u ovim godinama sa radom uz logopeda I koliko bi vremena trebalo da dodje do poboljsanja sa obzirom na godine? Cak mi je za ovaj tekst trebalo 10 minuta da napisem. :S

    Odgovori na komentar
  2. Poštovani, sin je napunio 6 godina. Živimo u Nemačkoj, stim Srpski pricamo samo mi sa njim. On kad izgovara reci, npr umesto smešno kaže smesno, mesto čekaj kaže cekaj i td…ali kad govori slovo po slovo govori pravilno. Da li je u tom uzrastu to normalno tj da li se može to popraviti ili moramo logopedu? Da li je kasno?
    Srdačan pozdrav

    Odgovori na komentar
  3. Postovani, djecak ima 14 meseci. Motoricki vrlo spretan, hoda od 10og meseca, trci penje se na krevet, uz stepenice. Otvara,zatvara vrata. Slaze kocke jednu na drugu, zna da ubaci krug u okvir, ostale oblike jos uvek ne. sa igrackama se igra smisleno. vozi autice. Plisance grli i legne na njih pravi se da spava. Voli da se igrq skrivanje, i da se jurimo. Na ime se uglavnom odaziva. Kada hoce da ga uzmem pruza ruke. Od reci govori mama, tata, da, baba, deda, ajde ali mislim da im ne razume znacenje, vise mu onako u brbljanju “izlete”. Imam osecaj da me uopste ne razume sta nu pricam.Naloge ne izvrsava. Tacnije kad kazem ne ne okrene se, pogleda me, nasmeje se i nastavi. Kad hoce da uradi nesto sto mu branim, gleda u mene i ceka reakciju. Kad mi kazem Dodji mami nekad trci prema meni sa rasirenim rukama, nekad krene pa se predomisli a nekad me uopste ne registruje. Ostale naloge ne izvrsava uopste. Molim vase misljenje, da li vi vidite ovde problem. ima li razloga za zabrinutost. da li da ga vodim logopedu, ili da sacekamo jos? Hvala unapred na odgovoru

    Odgovori na komentar
  4. imam decaka od tri godine i slabo govori.isli smo i kodlegopeda i defektologa i psihologa,sve je u redu,nije autizam(na sta smo prvo sumnjali).jednostavno od skoro je poceo da izgovara pojedine reci;mama,tata,brm-brm,cu-cu,cisti bazi pusti…ali ne sastavlja recenice.i da napomenem da je sa hranom jako slab,sve mu je bljak.sestra od 5 god sve jede,zajedno nobedujemo prodicno,ali on ne zeli da proba a kamoli da jede.molim za pomoc i okok govora i oko hrane.ocajna sam,jednostavno ne mogu da mu pomognem.molim vas za odgovor sto pre.hvala unapred.

    Odgovori na komentar
  5. Postovani,
    moj decak je pred mesec dana napunio 4 godine,on sve razume kad mu se kaze,veoma je inteligentan,sklapa slagalice,broji do 10 na engleskom nemackom i srpskom jeziku,zna slova cisto izgovara slovo R,koristi kompjuter fenomenalno kao i smart telefon,igra igrice pusta crtici,bukvalno sve uredu,ali postoji nesto sto me jako zabrinjava,to je njegov govor.Eto on nezna da sklopi celu slozenu recenicu,i njegov govor jos uvek nije cist,vec je govor nalik dece sa 2 godine, primer,on kaze NECE JEDEM,a trebalo bi da kaze NECU DA JEDEM, ili on kaze OCU SPASAS,a trebalo bi da kaze HOCU DA SPAVAM,ima nerazvijen govor i to me jako boli i zabrinjava,i imena od svojih prijatelja ne pamti,ja bukvalno dajem sve od sebe da sve te negativne stvari pobedi,kad mu pricam kako treba da kaze on kaze to bez mane perfektno,ali mali lopov nakon par sati zaboravi,ja neznam dali se radi o nezainteresovanju,ili moj mali ima zaista problem.
    molim vas za savet.

    Odgovori na komentar
  6. POSTOVANI, SIN MI IMA 7 GOD. IDE U SKOLU IMA LOSU VERBALNU KOMUNIKACIJU I LOSIJU KONCENTRACIJU.MALO KASNI U ODNOSU NA SVOJE VRSNJAKE. IDEMO KOD LOGOPEDA, AKO DBIJE LOSIJU OCENU POCINJE DA PLACE. MOLIM VAS ZA SAVJET

    Odgovori na komentar
Strana 5 od 7<<<34567>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA