Naši blogeri

Ja sam dete jedne babe

Jesam. Stvarno jesam.  Dete jednih ispucalih ruku, koje su me uvek najnežnije mazile i grlile, i čuvale.  Ispucale od dugogodišnjeg rada,kroz prolazak svega kroz njih. Jednih umornih, upalih očiju koje su me uvek gledale kao što se gleda nešto neprocenjiv...

Babe iz komsiluka- babeća brigada

Sigurno ste se bar 1o puta, minimum, u svojim trudnoćama,ili trudnoćama vama dragih ljudi susretali sa onom čuvenom '' BabaZnaNajbolje'' parolom, i istim takvim stavom.

Čekajući bebu…

Svih ovih godina do sada, i sama sam bila i osećala se kao dete. Sa decom radim, deci se najviše i najiskrenije radujem i sa njima uvek uživam i nikad mi nisu teški, naporni ili dosadni.

U raljama matematike

Čini mi se da ljudi mogu da se svrstaju u one koji je vole, i one koji matematiku ne podnose. Do nedavno sam mislila da se ova podela odnosi samo na odrasle.

Ljudi su različiti i to je u redu

Ovaj osmi mart nadahnuo me je da zapišem neka svoja razmišljanja o ženama i o roditeljstvu.Ja sam samohrani roditelj. Dete sam rodila kasno, jer sam i ja kasno sazrela i kasno to poželela.

Različite a iste

Prvobitno je ovaj dnevnik Supermame izgledao drugačije. Pisala sam ga na engleskom, i uglavnom su ga čitale Amerikanke. Bio je lepo propraćen, ali sam od njega odustala iz dva razloga.

Gospodarica kosmosa

Eh, šta bih ja sve želela ćerku da naučim… Jednog dana, ali taj dan neka se desi što pre. Što pre da ne bi izgubila silno vreme tragajući za životnim istinama, kao što sam ja nekada.

Čudo od deteta

Kaže mi moja majka – ti si bila čudo od deteta. Možda i jesam. Živeli smo u inostranstvu. U školu sam pošla sa nepunih šest godina. Jezik nisam govorila, ni reč. Na kraju prvog razreda bila sam najbolji đak u odeljenju.