Grožđe: istina, lepota, zdravlje

Foto: Kitta/flickr

Sveže, sušeno, u vidu soka, sirćeta ili ulja… svaki susret sa grožđem blagotvorno deluje na naš organizam. Iako su, na izgled, lagana namirnica, bobice grožđa po svom energetskom potencijalu predstavljaju male bombe.

U sto grama svežeg voća (to je količina koja može da stane u žensku šaku srednje veličine) ima 70 kalorija, jedan gram proteina, potom 0,2 grama masti, 20 grama ugljenih hidrata (od čega 15,5 grama šećera) i jedan gram dijetalnih biljnih vlakana. Impozantno, nema šta. Dobar je izvor vitamina A, E i C, kao i minerala – magnezijuma i kalijuma.

Zahvaljujući izraženoj koncentraciji biljnih pigmenata (bioflavonoida), koji mu i daju boju, grožđe spada u namirnice sa izrazitim antioksidacionim potencijalom. Te osobine mu daju sposobnost da se bori protiv zračenja, duvanskog dima, lekova i drugih materija koje oštećuju naše ćelije, a time i čitav organizam.

Jedan grozd, zdravije srce…
Postoje brojni dokazi o uticaju grožđa na zdravlje srca i krvnih sudova. Polifenoli, resveratroli, antocijani, katehini i kvarcetini (biljni pigmenti) su komponente koje međusobnim dejstvom preveniraju pojavu oboljenja srca i krvih sudova, ali i zaustavljaju već uznapredovalu bolest. Svi ovi pigmenti se nalaze u samo jednoj bobici grožđa. Fermentacijom, kuvanjem i sušenjem, smanjuje se njihova koncentracija, a time i njihova odbrambena svojstva.

Čaša vina uz ručak
Često smo slušali ovakve savete upućene našim roditeljima, prijateljima i komšijama, koji imaju problema sa visokim pritiskom. Kao potvrda ovakvoj tvrdnji, navođeni su stanovnici Mediterana, kao populacija sa najmanjom stopom srčanih oboljenja. No, nije razmatrana činjenica o ostalim kvalitetnim namirnicama koje oni konzumiraju tokom cele godine (masline, riba, smokve…), koje im obezbeđuju antioksidacione materije i nadoknađuju pigmente grožđa izgubljene fermentacijom i pravljenjem vina. A gde je uticaj mora, sunca i drugih okolinskih prednosti tog podneblja? Sve to, uz druge kvalitete života, može da obezbedi zdravije srce populaciji kakva je naša. Čaša vina kao predlog, jeftin je način za opravdanje ružne navike. Zato je bolje jesti sveže plodove grožđa nego piti sok, a bolje je piti sok od grožđa nego vino.

U grožđu je lek…
«Antioksidanti iz voća i povrća, kao što su vitamini A, E i C, koje nalazimo i u grožđu, značajno utiču na očuvanje vida», objavljeno je u studiji Oftalmološkog arhiva. Tri obroka ovog voća na dan smanjuju rizik od pojave staračke katarakte. Kožice bobica grožđa su bogate vlaknima koja pospešuju probavu. Od njih može da se pravi i čaj, koji se uspešno bori protiv skoro 14 vrsta bakterija, uključujuću Escherichiu colli i Staphylococcus aureus. Semenke grožđa treba pažljivo sažvakati, jer dokazano smanjuju nivo holesterola u krvi.

Grožđe u službi lepote
Dve šake bobica grožđa usitnite u blenderu. Dobićete tonik, kojim treba da obilno natopite kožu lica, a potom da ga prekrijete tankom gazom. Nakon deset minuta, isperite vodom. Ukoliko ovaj tretman budete ponavljali dva puta sedmično, primetićete svežiji izgled kože i smanjenje sitnih bora.

RECEPTI

Salata od tunjevine i grožđa
Potrebno je:
– 170 g zelene salate
– 100 g belog grožđa
– manja konzerva tunjevine
– za preliv: senf, malo soli, jogurt i majonez

Priprema: Salatu iskidajte na komadiće, tunjevinu ocedite od ulja, pa pomešajte. Dodajte preliv i ukrasite grožđem. Ohlađenu salatu poslužite uz tost.

Neobični ražnjići

Potrebno je:
– 100 g sveže crvene paprike
– 100 g tikvica
– 100 g patlidžana
– 200 g pečuraka
– 150 g grožđa
– bosiljak, maslinovo ulje, so

Priprema: Povrće iseckajte na veće kocke. Na štapiće za ražnjiće naizmenično ređajte povrće i grožđe. Premažite uljem i začinite. Pecite u nauljenom tiganju – sa svake strane, ili na roštilju.

I, naravno, uživajte sada u grožđu, dok mu je sezona.

Dr Rijalda Ostojić