Voće – lokalno ili tropsko?

Šta je bolje za decu i kojem voću treba dati prednost? Pročitajte savete nutricioniste..

Slika: http://www.flickr.com

Kada govorimo o uvođenju voća u ishranu dece sa ovih prostora, prvo se odlučujemo za voće našeg podneblja, a kasnije povremeno treba uključiti i tropsko voće – u manjoj količini, i u kombinaciji sa domaćim, da bi se beba navikla na nove ukuse.
Ipak, prednost treba dati voću iz okoline.

Lokalno voće je svežije od onog koje stoji u hladnjačama nedeljama, ili se toliko dugo transportuje. Svežina voća ne utiče samo na ukus, već i na nutritivne kvalitete, koji propadaju stajanjem. Najukusnije je ono voće koje se jede u okviru 24 sata od kada je ubrano. Osim toga, lokalno voće duže sazreva, ne mora da bude ubrano pre vremena da bi sazrevalo tokom transporta.

Lokalna kupovina je vezana za godišnja doba, pa jedemo voće koje je na vrhuncu ukusa. Ono mora da bude sveže, po mogućstvu iz bio bašti i voćnjaka, neprskano, zrelo, netretirano. Treba da je sa našeg podneblja, jer svaki duži transport podrazumeva i hemikalije, koje to voće održava svežim. Izuzetak čini ono voće koje ne mora da se tretira, i koje podnosi duže skladištenje (citrusno, koštunjavo i suvo voće, semenje). Iako poreklom uglavnom iz Srednje i Jugoistočne Azije, većina voća je davno odomaćena u Evropi, odnosno kod nas. Jabuka, kruška, kajsija, grožđe, šljiva… samo su neke vrste koje vode poreklo iz najudaljenijih krajeva sveta, ali kao da su ponikle sa ovih prostora.

Lokalno voće

Jabuke  su svrstane među najrasprostranjenije voće našeg podneblja, i prvo koje se uvodi u dečju ishranu. Osim što su dobar izvor vitamina A i C, i minerala – kao što su fosfor i gvožđe, one sadrže veliku količinu rastvorljivog vlakna pektina. Zato su lekovita hrana, jer normalizuju crevnu funkciju i štite od toksina iz okoline. Pomažu organizmu da eliminiše holesterol, a zbog sadržaja malenične kiseline potpomažu varenje veoma masne hrane.

Kajsije  su iz Centralne Azije, ali se smatraju domaćim voćem, jer uspevaju u gotovo svim toplijim delovima Evrope, kao i u našoj zemlji. Osim drugih nutritivnih kvaliteta, izvanredan su izvor beta karotena. Konzumiranje ovog voća potpomaže redukovanje kožnih problema i infekcija kože. Suve kajsije (kao i ostalo suvo voće) su znatno kaloričnije.


Jagode je najbolje uključiti u dečju ishranu sa navršenih godinu dana, da bi se izbegla alergijska reakcija sadrže više šećera. Bogat su izvor gvožđa i kalijuma.

Kruške,  takođe poreklom iz Azije, odomaćene su u Evropi, i sa pravom se smatraju voćem našeg podneblja. Niskokalorične, sadrže najslađi prirodni šećer – levulozu, ali i šećere glukozu i fruktozu. Bogat su izvor kalijuma, vitamina C i pektinskih vlakana.

Šljive  su najčešće gajena sorta voća kod nas. Dobar su izvor kalijuma, kao i vitamina A i E. Imaju diuretično svojstvo (pospešuju izbacivanje tečnosti iz organizma), a deluju i kao sredstvo protiv konstipacije (zatvora).

Trešnje 
 su bogate bioflavonoidima, koji imaju značajna antioksidantna svojstva. Sadrže umerene količine kalijuma i vitamina C.

Jagode 
 su bogate vitaminima i umerenom količinom gvožđa, a ta kombinacija ih čini korisnim kod tretmana umora i anemije. Takođe imaju rastvorljiva pektinska vlakna, koja eliminišu holesterol. S obzirom da sadrže obilje vitamina C, samo osam plodova je potrebno da zadovolji dnevnu potrebu mališana za tim vitaminom. Jagode obiluju i kalijumom, antioksidansima i vlaknima. Najbolje ih je uključiti u dečju ishranu sa navršenih
godinu dana, da bi se izbegla alergijska reakcija. Treba ih uvoditi postepeno, u malim količinama, i pratiti eventualno pojavljivanje simptoma alergije – crvenila i otoka.

Grožđe
  takođe može da se posle navršenih godinu dana uvede u ishranu deteta. Ovo voće obiluje antocijaninima, flavonima, taninima i drugim antioksidansima. Crno grožđe sadrži resveratrol, za koji se veruje da pomaže sniženje holesterola i zaštitu srca. Takođe sadrži kalijum. Korisno je za čišćenje (detoksikaciju) organizma.

Isto važi i za  lubenicu i dinju,  koje su dobar izvor kalijuma, vitamina A i folata. Imaju snažno diuretsko dejstvo (izbacivanje tečnosti), ali i laksativno (pražnjenje creva).

Tropsko voće

Iako polovina proizvodnje banana pripada Africi, one se gaje u većini suptropskih i tropskih zemalja. Verovatno najsvarljiviji plod koji postoji, banane se deci daju odmah posle jabuke, ili istovremeno. Odličan su izvor kalijuma, vitamina B6 i folne kiseline. Inače, predstavljaju retku kombinaciju proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala – izuzetnog energetskog kvaliteta. Zbog visokog sadržaja vlakana, pomažu normalizaciju funkcije crevnog trakta, pa se koriste kao dijetna namirnica kod dijareje (proliva) i konstipacije (zatvora).


Banane
 se beru zelene i ostavljaju da sazru. Količina šećera u njima raste zrenjem, od dva do dvadeset odsto.

 Banana je verovatno najsvarljiviji plod koji postoji, i daje se deci odmah posle jabuke, ili čak istovremeno(što su žuće boje, slađe su). Pošto sazru, banane mogu da se drže u frižideru (čak i ako im kora dobije braon boju, iznutra neće da budu oštećene). Izuzetno retko izazivaju alergijske reakcije.

Citrusno voće (grejpfrut, limun, narandže i mandarine)  je bogato vitaminom C i vitaminima B kompleksa. Od minerala sadrže kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe, kao i širok spektar nutrijenata i zaštitnih vlakana, poput pektina. Citrusno voće u svežem obliku je dobar izvor rastvornih i nerastvornih vlakana (sokovi ih ne sadrže). Važan je deo zdrave ishrane, jer jača otpornost organizma i tako ga štiti od infekcija.

Mango  je poreklom iz Hondurasa i Kostarike, gde raste u “divljem”obliku, a kasnije je pripitomljen u Meksiku. Gaji se u gotovo svim suptropskim i tropskim oblastima. Sadrži ulja, uglavnom nezasićena, ali i četiri odsto proteina, obilje kalijuma i vitamina B grupe, kao i vitamina A.

Papaja  takođe pripada grupi tropskog voća. Ne preporučuje se kao prvo voće u ishrani beba – iako je bogata vitaminima i mineralima, i lako svarljiva, već se u ishranu uključuje krajem prve godine.

Avokado se u smernicama američkih stručnjaka za ishranu dece čak preporučuje kao prvo voće, jer ima kremastu strukturu  i lako se vari, bogat je ugljenim hidratima, mastima i proteinima. Može da se meša sa ostalim voćem i napravi ukusan pire. S obzirom na dostupnost i podneblje, ovo je sasvim opravdano.


Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

 

 

Izvor: Yumama.com

Podeli:

Komentari

  1. Molila bih Vas za savet po pitanju citrusnog voca. Naime moja beba ima deset meseci i raznovrsno se hrani, od voca uglavnom jede sezonsko voce sa naseg podneblja, u poslednje vreme cesto je prehladjena pa bih joj izmedju obroka uvela cedjenu pomorandzu kao izvor vitamina C pa me interesuje da li je rano?

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA