Tri vikenda bez nje

Nadala sam se ratnici, a rodila sam umetnicu, osetljivu i nesigurnu u sebe. Složila sam smiren izraz lica i potrudila se da je ubedim da će sve biti u redu, da joj niko neće ništa zameriti šta god bude odlučila.

Noć pred 2020

Poslednja novogodišnja žurka na koju sam išla, bila je za novu 2011. Veza mi se bila raspala, i ne samo veza, ja sam se raspala.

Život kao partija šaha

Kad malo razmislim, život mi dođe kao beskonačna partija šaha. Uhvatim sebe kako stalno povlačim neke poteze, premeravam, odmeravam. Ako uradim ovo, onda će se desiti ono a ja moram da pazim na ono što će da se desi ako ne uradim to što sam trebala da ura...

Ja i dalje hodam po žici

U ono malo slobodnog vremena što ugrabim tu i tamo, gledam tv serije. Rado bih čitala, imam gomilu knjiga koje strpljivo čekaju na red. Ali kad sam umorna, kad me bole oči, lakše mi je da kliknem na plej i da se opustim uz pokretne slike.

Mame imaju supermoći

Pogledam povremeno albume koje sam počela da pravim kad mi se dete rodilo. Konstatujem da sam se promenila. To je sasvim normalno, nikome godine ne idu unazad, pa ni meni. Ali nije u tome stvar.

Jutro jedne supermame

Moje jutro ne počinje onda kada čujem zvono na mobilnom. Ne. Za mene jutro počinje – prethodno veče.

Gospodarica kosmosa

Eh, šta bih ja sve želela ćerku da naučim… Jednog dana, ali taj dan neka se desi što pre. Što pre da ne bi izgubila silno vreme tragajući za životnim istinama, kao što sam ja nekada.

Priča o izgubljenim patikama

07h55 ujutru. Žurimo u školu. Iz daljine se čuje zvono, to je valjda ono što ga zovu „zvono za učiteljice“. Ubrzavam. Kroz glavu mi proleću koještarije, na primer, da li se to zvono automatski uključuje ili možda neka „tetkica“ ima taj nezahvalni zadatak ...