Ja i dalje hodam po žici

U ono malo slobodnog vremena što ugrabim tu i tamo, gledam tv serije. Rado bih čitala, imam gomilu knjiga koje strpljivo čekaju na red. Ali kad sam umorna, kad me bole oči, lakše mi je da kliknem na plej i da se opustim uz pokretne slike.

Mame imaju supermoći

Pogledam povremeno albume koje sam počela da pravim kad mi se dete rodilo. Konstatujem da sam se promenila. To je sasvim normalno, nikome godine ne idu unazad, pa ni meni. Ali nije u tome stvar.

Jutro jedne supermame

Moje jutro ne počinje onda kada čujem zvono na mobilnom. Ne. Za mene jutro počinje – prethodno veče.

Gospodarica kosmosa

Eh, šta bih ja sve želela ćerku da naučim… Jednog dana, ali taj dan neka se desi što pre. Što pre da ne bi izgubila silno vreme tragajući za životnim istinama, kao što sam ja nekada.

Priča o izgubljenim patikama

07h55 ujutru. Žurimo u školu. Iz daljine se čuje zvono, to je valjda ono što ga zovu „zvono za učiteljice“. Ubrzavam. Kroz glavu mi proleću koještarije, na primer, da li se to zvono automatski uključuje ili možda neka „tetkica“ ima taj nezahvalni zadatak ...

Ono što me više ne povređuje

Pre mesec dana sam se razbolela. Dobila sam upalu grla pa sam zakazala pregled kod lekara. Kad sam otišla na kliniku, zamolili su me da sačekam, lekar je kasnio. Nakon sat vremena, rečeno mi je da se lekar ne javlja na telefon te da se očito neće ni pojav...

Nije lako. Idemo dalje.

Pao je sneg. Morale smo u nabavku. Otključala sam auto, smestila ćerku u njeno sedište. Uključila sam motor, dohvatila metlu i počela da čistim vozilo od snega i leda.

Sutra je novi dan

Evo četvrti mesec kako školski dani teku. Naš život se polako uobličava. Uspostavili smo neke rutine, nisu uvek najbolje, ima lakših i težih dana, no sve u svemu - mislim da smo na dobrom putu.

Tata će dobiti novo dete

Pročitah nedavno sledeću misao: Pokušaj da se oslobodiš predstave o životu kako si ga zamišljala, počni da živiš i uživaš u sadašnjem trenutku, kakav god taj trenutak bio.