Svako treće dete u Srbiji ima višak kilograma: Zašto se deca goje?

Put od viška kilograma u detinjstvu do ozbiljnih hroničnih bolesti i stanja sve je kraći

Foto: Canva

Nezdrava ishrana, laka dostupnost brze hrane i manjak fizičke aktivnosti glavni su razlozi za ekspanziju gojaznosti kod dece u Srbiji.

Prema podacima Centra za vežbanje, zdravlje i sportske nauke, koje je obavilo istraživanje o gojaznosti dece u Srbiji na uzorku od više od 6.000 dečaka i devojčica predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, prevalencija prekomerne težine i gojaznosti povećana je sa 30.7% u 2015. godini na 34,8% u 2019. godini. Saradnici ove institucije objavili su rezultate istraživanja u međunarodnom časopisu Children.

Apel o gojaznosti kod najmlađih podelila je i dr Danica Grujičić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije.

Ogroman problem danas kod dece nezdrava hrana i malo aktivnosti – navela je dr Grujičić u objavi na Fejsbuku.

– Nažalost, sve je više prekomerne gojaznosti kod dece i pojave dijabetesa. Stvari treba sistemski rešavati, i skloniti decu iz pekara i brzih hrana gde se truju svakodnevno. Najbolje uvesti pun obrok u škole gde će deca po programu nutricinista imati zdrave i pune obroke. I, naravno, povećanje fizičke aktivnosti.

Najbolji primer je, kako navodi dr Grujičić, Francuska koja u svim školskim ustanovama ima svoju kuhinju gde se pripremaju obroci po mesečnom planu nutricionista.

– Često jurimo za stvarima koje su nam nepotrebne, a svesno gubimo ono što nam je najdragocenije, a to je zdravlje – podseča dr Grujičić i dodaje:

Kako naučimo decu od malih nogu, tako će živeti, i te navike će preneti na svoje potomstvo. Sve je više gojaznosti kod dece i dijabeta. Moramo skloniti decu iz pekara i užasnih fast-fudova i vratiti zdravu ishranu u škole.

 Unicef: Jedu slatkiše i piju gazirana pića, a od povrća beže

Istraživanje o gojaznosti kod dece u Srbiji sproveo je i Unicef. Prema njihovim podacima iz 2019. godine, 83 odsto dece školskog uzrasta (12-16 godina), i dečaka i devojčica, pripada grupi normalno uhranjene dece.

Kao i u većini zemalja u tranziciji, u Srbiji je gojaznost kod dece i adolescenata u porastu, naveli su iz Unicefa. Tokom 2018. godine oko 15 odsto dece školskog uzrasta bilo je gojazno ili prekomerno uhranjeno, a kod mlađih dečaka (peti razred) pokazao se najveći procenat gojaznosti i prekomerne uhranjenosti.

Viši nivoi gojaznosti mogu se pripisati lošim navikama u ishrani — pregled navika omladine u ishrani pokazuje da manje od 20 odsto adolescenata uzrasta 13-15 godina jede voće barem jednom dnevno, dok samo oko 25 odsto jede povrće jednom dnevno.

Uz to, više od 40 odsto adolescenata unosi slatkiše najmanje jednom dnevno, dok jedna četvrtina njih jede slatko nekoliko puta tokom dana.

Skoro jedna petina adolescenata pije slatka pića više puta tokom dana. Incidenca unosa ovih napitaka se povećava sa godinama.

Šta su gojaznost i prekomerna težina?
Prema definiciji, gojaznost je stanje u kome organizam akumulira veću količinu masnih naslaga od uobičajene, a koje predstavljaju zdravstveni rizik od nastanka velikog broja hroničnih bolesti.

Prekomerna težina je uvertira u gojaznost, a izračunava se na osnovu indeksa telesne mase.

Indeks telesne mase (BMI) je jednostavan indeks težine prema visini koji se uglavnom koristi za klasifikaciju prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih. Definisana je kao težina osobe u kilogramima podeljena kvadratom njegove visine u metrima.

Gojaznost je glavni faktor rizika za razne nezarazne bolesti, poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i moždanog udara i različitih oblika karcinoma.

Telegraf

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA