Foto: Pixnio
Jedan od načina je svakako i ponovno uspostavljanje kontrole onoga što nam deca jedu. Priznaćemo, tokom raspusta dali smo malo oduška i sebi i njima.
Studije su pokazale da ishranom možemo da utičemo na koncentraciju i da je stoga od velikog značaja kako će dečiji jelovnik izgledati. Nije loše podsetiti se da ishrana koja obiluje dodatim šećerom i veštačkim aditivima ima negativan uticaj na koncentraciju naše dece a ishrana koja obiluje svežim voćem i povrćem te proteinima pozitivan uticaj.
Ne treba zaboraviti ni na broj i vreme obroka koje će dete imati u toku jednog dana. Doručak obezbeđuje energiju, stabilan apetit i koncentraciju, dok užina dopunjuje energiju u toku dana.
U narednim redovima ćemo nabrojati neke od hranljivih materija koje imaju pozitivan uticaj na koncentraciju.
Omega 3 masne kiseline – dobre masti pomažu izgradnju zdravih membrana koje će lako prenositi hranljive materije u ćelije mozga. Zato ribu uvedite minimum dva puta nedeljno i tako uvećajte unos omega 3 masne kiseline dobro raspoloženje.
Cink – ovo je esencijalni oligo element koji je najviše prisutan u namirnicama životinjskog porekla a igra značajnu ulogu u kognitivnom razvoju. Ima ga najviše u namirnicama životinjskog porekla.
Magnezijum – smatra se jednim od najznačajnijih minerala pošto kontroliše ili utiče na izuzetno veliki broj procesa u organizmu, između ostalog i na: dobar san, raspoloženje, koncetraciju i energiju. Dobar izvor magnezijuma su: semenke, orašasto voće, mahunarke i zalano lisnato povrće.
Gvožđe – nedostatak ovog minerala izaziva umor, pad energije i time lošu koncentraciju. Obezbedite dovoljan unos gvožđa kroz crveno meso, mahunarke, semenke i želeno lisnato povrće.
Vitamin C – antioksidant koji neophodan za proizvodnju neurotrasmitera norepinefrina, koji utiče na kontrolu pažnje i reakcije. Nalazi se u svežem voću i povrću.
Proteini – održavaju sitost duže vreme pa time nedozvoljavaju pad energije a onda ni pažnje i koncentracije.
Pošto je ishrana samo jedan deo koji utiče na koncentraciju, treba povesti računa i ostalim svakodnevnim navikama:
Ponovo uspostaviti vreme odlaska na spavanje.
Obezbediti mesto za učenje bez usputnih ometača pažnje.
Pridržavati se unapred određene rutine.
Obezbediti kratak odmor nakon škole a pre učenja.
Odvojiti male zadatke od velikih.
Prepoznati na koji način vaše dete najbolje uči (gledanjem, slušanjem ili opipavanjem).
Uz malo truda i puno strpljena lako ćete se vratiti u školsku rutinu, Srećno!
Autor: Dijana Radetic
Kontakt: zdravljenadan@gmail.com
Komentari 0