Krvna slika je ubedljivo najčešće korišćena laboratorijska analiza u pedijatriji, ali i u ostalim oblastima medicine. Ona daje dragocene podatke lekaru o trenutnom zdravstvenom stanju deteta, ali je izvor informacija o eventualnim infekcijama, ili drugim bolestima koje se mogu “naslutiti” kroz poremećaje u krvnoj slici.
Krvna slika je “laboratorijska slika” na kojoj se gledaju krvni elementi – broj i “kvalitet” pojedinih krvnih loza, kao i poremećaji u sazrevanju krvnih ćelija.
- Mogu li mame i tate da tumače rezultate krvne slike?
Među laicima često vlada mišljenje da se radi o “običnoj krvnoj slici” koja i “nije neka mudrost”. Ovo je potpuno pogrešno – krvna slika je puna informacija koje su od ogromnog značaja za dete, ali su i velika pomoć pedijatru.
Pravilno tumačenje rezultata laboratorijskih analiza je ozbiljan i odgovoran posao! Nije dobra varijanta “sam svoj majstor” u čitanju krvne slike, a naročito je opasno nestručno upoređivati vrednosti ove analize kod dece sa normalnim vrednostima. Aktuelna bolest deteta (na primer virusne infekcije) može poremetiti normalne vrednosti, a da to ne samo da nije opasno već je i normalno za dete u datoj situaciji.
Zato je neophodna komunikacija sa pedijatrom i sva pitanja koja imate treba postaviti doktoru koji analizira krvnu sliku. Lekar koji traži ovu analizu upoređuje rezultate sa stanjem deteta i tek tada je moguće dati pravi zaključak!
- Kada se “vadi” krvna slika mališanu?
Krvna slika se kod dece uglavnom radi iz dve grupe razloga:
Prvo, kada se prati rast i razvoj beba, veoma je bitna procena efikasnosti kostne srži (koja je prava fabrika krvnih ćelija) u stvaranju krvnih elemenata. Tako se, na primer, između oko šestog meseca života bebi radi krvna slika da se proceni ima li anemije (malokrvnosti) ili ne. U tom periodu života se normalno očekuje nešto “slabija krvna slika” – nivo hemoglobina se smanjuje zbog postepenog praženjenja rezervi gvožđa u bebinoj jetri. Kada lekar vidi krvnu sliku, tačno zna da li je dete “normalno” (fiziološki) anemično ili je stepen anemije takav da je potrebna terapija preparatima gvožđa.
I dalje tokom rasta i razvoja postoje termini kada se sistematski uzima krvna slika, a to naravno određuje pedijatar.
Druga grupa razloga (indikacija) za uzimanje krvne slike kod dece su bolesti ili sumnje na oboljenja, gde nam krvna slika pomaže u uspostavljnju dijagnoze. Naravno, ona se ne uzima detetu uvek, već samo kada lekar proceni da mu je ona od koristi na putu do pronalaženju uzroka bolesti.
- Da li je opravdano ako roditelj samoinicijativno radi detetu krvnu sliku “za svaki slučaj”?
Kao sve analize koje se koriste u proceni zdravlja deteta, ili kao pomoćno sredstvo za postavljanje dijagnoze, i krvnu sliku traži isključivo lekar! NIKADA to ne radite na svoju ruku. Iako se vadi iz prsta, ipak se radi se o bolnoj analizi pa je grehota da se deca bodu, ako to nije potrebno. Sa druge strane, ako nestručno tražite krvnu sliku može se desiti da izostavite neki važan parametar. Tako se neretko desi da se dete mora ponovo ubosti kako bi se željena analiza kompletirala.
