Saveti pedijatra: Imuni sistem treba razvijati

Prvi imunitet dete dobija od majke putem mleka. Drugi korak je vakcinacija. Ne treba zaboraviti da su zahvaljujući vakcinaciji mnoge po život dece opasne bolesti iskorenjene ili se smanjila smrtnost

Ne treba potceniti ni unos tečnosti

Deci treba dovoljno tečnosti, najmanje osam čaša dnevno, i to u vidu vode, čajeva, mleka i jogurta, dok gazirane napitke koji sadrže šećer i veštačke zaslađivače treba izbegavati. Od druge godine života preporučuje se svakodnevni unos 500 ml mleka i mlečnih proizvoda. To može biti kombinacija mleka, jogurta, pavlake, mladog sira… Deca, za razliku od odraslih, treba da konzumiraju mleko koje ima povećan sadržaj masti jer su u fazi razvoja. Mleko i jogurt su bogati kalcijumom i kao takvi važni za rast kostiju. Jogurt je podjednako dragocen i kao izvor probiotika koji su dobri ne samo zbog varenja, već sprečavaju prodor mikroorganizama kroz creva.

Zbog čega su slatkiši i grickalice “pogubni” za pravilan razvoj deteta?

Nužno je smanjiti slatkiše jer šećeri deluju imunuosupresivno, smanjujući broj leukocita i stvaranje antitela. Grickalice utiču na imunitet utoliko što deca koja jedu tu vrstu hrane postaju gojazna, a dokazano je da gojaznost smanjuje imunitet, pa su ta deca sklonija infekcijama. Grickalice nikako ne smeju biti vid užine. Užina može da bude sok ili voće, a ako dete već želi nešto da gricka neka to budu orašasti plodovi ( s tim što treba voditi računa o uzročnicima potencijalnih alergija, posebno ako postoji u porodičnoj anamnezi).

Osobe koje imaju slab imunitet obično su podložne alergijama.

U osnovi alergija jeste preterana reakcija imunog sistema koji prepoznaje kao napadače različite alergene, koji kod osoba koje nisu osetljive ne stvaraju nikakve probleme. Osnovna podela alergija je na sezonsku (prolećnu) i nesezonsku (na kućnu prašinu, buđ, životinjsku dlaku…). Od kraja februara do kraja oktobra aktuelna je sezonska alergija: prvo počinje cvetanje drveća, pa trave i na kraju korova.

Šta učiniti kako bi se alergijske reakcije svele na minimum?

Osnovna preporuka je izbegavanje alergenata, a u međuvremenu pravovremeno uključivanje terapije. Dete se ne šeta ujutru kada je najveća koncentracija alergena, ne šeta se posle kiše, kao ni u toku vetrovitog dana. Higijena mora biti na visokom nivou, što znači da se dete svakodnevno kupa. Odeća se redovno pere, ali se ne suši napolju – kako bi se izbegli alergeni. Iz dečije sobe ukloniti zavese i tepihe koji upijaju prašinu, a podove svakodnevno brisati mokrom krpom. Naravno, uključena je adekvatna medicinska terapija.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA