Saveti nutricionistkinje: Koje bi namirnice trebalo “zakonom zabraniti”

Zašto danas ima sve više gojazne dece, kako se problemi sa viškom kilograma najefikasnije rešavaju u ranom uzrastu, pre nego što problem postane “hroničan” i koje namirnice bi trebalo da budu na listi “zabranjenih”, pitali smo nutricionistkinju.

Da može, evo šta bi “zabranila” naša sagovornica:

“Prvo, energetska pića. To je svojstveno tinejdžerima, malo starijoj deci, ali to je broj jedan. Čips, zatim, jer sadrži akrilamide, za koje je dokazano da dugotrajnim unošenjem imaju kancerogeni potencijal, zatim gazirana pića uopšte, kao i namaze poput majoneza i jakih soseva. To mi je baš na ‘crnoj listi’. I prazna lisnata testa, pogačice, žu-žu… i da ne zaboravim viršle i paštete. Pohovana, pržena hrana kupljena na ulici je takođe jako, jako opasna. Tu je najveći problem ulje koje se koristi ko zna koliko puta, i to može da bude opasno.”

Naša sagovornica kaže da bi trebalo izbegavati i sokove koji su puni šećera, i podseća da je voda uvek bolji izbor: “Ovo važi i za prirodno ceđene sokove. Ceđenjem voća se izgubi dosta dijetetskih vlakana, delimično i vitamina i mineralnih materija. Dijetetska vlakna su važna za dobro varenje, za metabolizam i regulisanje pražnjenja creva. Neophodna su za stvaranje dobrih probiotskih kultura u crevima koje su važne za imunitet.”

Uz to, tečnost ne može da nas zasiti koliko god da je u njoj vitamina i minerala, refleks žvakanja je takođe važan deo tog procesa. Razlika je i u količini kad se cedi pomorandža, ostajete bez vlakana, bez pulpe, dobijete samo delimičan proizvod od onoga što ste imali. Čaša soka od pomorandže u odnosu na jednu pomorandžu ima umanjenu nutritivnu vrednost. Zato je uvek bolje da dete pojede voćku, nego da mu je date kao sok. A isto važi i za odrasle…

A kako bi trebalo da izgleda zdrava ishrana kod dece?

“Doručak deci treba da obezbedi dovoljno energije za početak dana, uvek je zdravo da jedu jaja, sireve, ako je mlađi uzrast dece i ako deca nisu gojazna, ne moraju biti samo mladi sirevi, mogu biti i malo stariji, ako ih deca vole. Zatim jogurt, pavlaka, mleko, domaći mesni proizvodi, tipa pečenice, ako znamo od koga smo nabavili, i zdrave žitarice, hlebovi od speltinog, ovsenog, ražanog brašna, to su preporuke.

Doručak može da bude i musli, mogu da se prave razne kombinacije, ali da to ne budu kupovne varijante jer su pune dodatih šećera, već u žitarice dodati kod kuće ono što dete voli, voće, borovnice recimo, komadiće crne čokolade, listiće badema, sa grčkim jogurtom, to je takođe dobar izbor. Voće je preporuka za užine, to može da se ponese i kad su deca napolju da im se ponudi.

Za ručak bi bilo idealno da bude složeno jelo, koje sadrži meso ili ribu, ili pečurke, ili mahunarke kao što je pasulj, u kombinaciji sa puno raznovrsnog sezonskog povrća u formi salate, trebalo bi da bude i supa ili čorbica, ne previše slana, i ne prekuvana. Večera bi trebalo da bude nalik doručku, dolaze u obzir i pite od heljdinih kora, sa sirom, spanaćem, proja… Sve što naša domaća ishrana podrazumeva oduvek”, kaže Ana Todorović.

Zapravo i nije toliko komplikovano, kad bolje razmislite, ali danas je način života nažalost postao takav da i relativno jednostavne stvari nije lako organizovati.

“Problem je najviše to što roditelji nemaju vremena, i to treba razumeti, radi se od 9 do pet, nekad i duže, nije lako organizovati i nabavke i pripremu hrane, tu su i ekonomski problemi, naročito kod višečlanih porodica… Ljudi onda ishranu organizuju prema onome čime raspolažu finansijski. Mnogo je problema, i mnogo aspekata ovog problema, sve se promenilo u poslednjih dvadesetak, trideset godina. Ranije se radilo od sedam do tri ili od osam do četiri, žene su imale vremena i da odu u nabavku i da skuvaju, porodica se okupljala za stolom… A danas, sreća je ako se kompletna porodica jednom nedeljno okupi da ruča zajedno, i to obično bude vikendom, a preko nedelje se prosto prinudno traže brža rešenja za sve, pa i za obroke. Nažalost je tako, i biće sve više tako. Ali, kad su ljudi svesni da je zdrava ishrana važna, to nije toliko neizvodljivo koliko deluje na prvi pogleda, mada je činjenica da traži malo bolju organizaciju i planiranje unapred”, zaključuje naša sagovornica.

Ako vam se čini da imate problem, ili ste svesni da bi nešto trebalo da promenite u navikama u ishrani za dobro svog deteta, ali i čitave vaše porodice, treba da znate da vam za odlazak kod nutricioniste u domu zdravlja nije potreban ni novac, ni uput.

Kako do nutricioniste?
Nutricionisti uglavnom rade u preventivnim centrima pri domovima zdravlja. Poželjno je samo da se pre prvog odlaska na konsultacije kod nutricionste urade osnovne laboratorijske analize krvi. Uput vam je potreban samo za analize krvi, a zatim treba samo da zakažete konsultacije telefonom i u zakazanom terminu dođete na razgovor koji traje obično oko 45 minuta.

Na osnovu toga, daje se lista preporuka, i zakazuju se kontrolni pregledi obično na dve nedelje.

Ne plaća se čak ni participacija, a u Dom zdravlja Savski venac na konsultacije sa nutricionistom, uz prethodno zakazivanje, mogu doći i građani sa drugih opština.

Mondo

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA