Saveti nutricionistkinje: Koje bi namirnice trebalo “zakonom zabraniti”

Zašto danas ima sve više gojazne dece, kako se problemi sa viškom kilograma najefikasnije rešavaju u ranom uzrastu, pre nego što problem postane “hroničan” i koje namirnice bi trebalo da budu na listi “zabranjenih”, pitali smo nutricionistkinju.

Foto: Piqsels

Iako nam je svima važno kako izgledamo, gojaznost nije samo pitanje estetike. Višak kilograma povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema, dijabetesa pre svega, škodi emocionalnom zdravlju… a koreni problema često nastaju još u detinjstvu.

Možda ste i vi primetili da deca više nisu vižljasta i žilava kao pre desetak, petnaest godina, a analiza koju je 2019. godine Ministarstvo zdravlja uradilo u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom pokazala je da je u uzrastu od prvog do četvrtog razreda gojazno svako treće dete.

O tome zašto nije “zdravo, pa debelo” (što smo svi bar jednom u životu čuli), i kako da na vreme kod deteta razvijete zdrave navike ili mu pomognete, ako već ima problema sa viškom kilograma, razgovarali smo sa Anom Todorović, nutricionistom Doma zdravlja Savski venac.

Ako ste zabrinuti, i čini vam se da vaše dete ima višak kilograma, evo saveta stručnjaka koji će vam pomoći da taj problem rešite zajedno, kao porodica.

“Već sa 3, 4, 5 kilograma viška, dete se smatra gojaznim jer ne možemo da posmatramo isto telesnu masu odraslog i deteta i da to svrstavamo u iste kategorije. Nije isto kad odrasla osoba ima 5 kilograma viška, i kada 5 kilograma viška ima dete. Višak u predelu stomaka, gde se deca najčešće popunjavaju, koji se vidi kad se recimo podigne majica, kad se vidi da su grudi i stomačić malo ‘mesnatiji’ je stanje koje ako se ne prati i ne reaguje se na vreme, može da preraste u gojaznost.”

Drugim rečima, kod dece ne bi trebalo da se vidi “stomak” kad sednu, niti da se bilo šta “preliva” preko pojasa šortsa ili pantalona: “Ne bi trebalo da se vidi tih nekoliko slojeva, jer je to potkožno masno tkivo koje ima apsolutno negativan uticaj na ceo organizam.”

U nekim periodima u razvoju, a to je obično sam početak puberteta, oko 11, 12. godine, do 15. otprilike, dešava se da deca imaju neku prelaznu fazu u kojoj dobijaju na kilaži.

“U tim godinama, dešava se da deca koja su se aktivno bavila sportom počinju da negoduju, odustaju od treninga jer ih u tom uzrastu doživljavaju kao nešto što im oduzima vreme koje bi proveli u zabavi, druženju i viđanju sa vršnjacima. Dosta radim sa decom, i zaista se primećuje da se u tom uzrastu ugoje, vrlo često upravo iz ovog razloga. Neki ostanu na tom putu i nastave da se goje, što dosta zavisi i od genetike, a ima dece koja to prevaziđu uz određene korekcije u ishrani, i to sve dođe na svoje i neku optimalnu meru”, kaže Ana Todorović za MONDO.

Ipak, u ovim slučajevima relativno je jasan uzrok dobijanja na kilaži. Kod mlađe dece, stvari su nešto drugačije.

“Kad je dete gojazno već u predškolskom uzrastu, sa pet, šest godina, tad već može biti pomalo komplikovano da se to prevaziđe, jer to dete ima razvijene i utvrđene navike u ishrani.Pedijatri bi trebalo prvi da primete i ukažu roditeljima ukoliko postoji naznaka potencijalnog problema sa gojaznošću, već tamo oko druge, treće, četvrte godine, da upućuju roditelje kod stručnog lica. Kako dete raste, navike u ishrani postaju ukorenjene, i može da se javi i otpor ako vi menjate nešto, a dete je oformilo određeni obrazac, ima izražen apetit. Uskraćivanje hrane deci deluje kao zabrana i kao kazna.”

Kada je onda pravo vreme da se o ishrani ozbiljno povede računa?

Pa… ukratko – čim dete počne da jede čvrstu hranu. Već u prvoj godini, kad dete počinje da jede hranu koju jede čitava porodica, treba da se vodi računa o tome šta će i u kojim količinama dete jesti.

“Deci ne bi trebalo davati previše hleba, ne bi im trebalo davati prženu, ili zaprženu hranu, ne bi trebalo voćne užine menjati slatkišima ili slanim grickalicama. Čak i kad izađete u park, detetu možete poneti voćnu kašicu ako je malo, ili voćku ako je starije, jednu bananu ili jabuku”, savetuje nutricionistkinja.

Dobra baza za zdrave navike u ishrani postavlja se u najranijem uzrastu, što vreme duže prolazi, to je sve teže.

Ako ste se pitali kako deca uopšte postanu gojazna, kad po prirodi stvari ne bi trebalo da imaju tih problema, odgovora ima više. Tu su genetika, koju ne možemo da biramo, ali i mnogo važniji faktori na koje ipak možemo da utičemo i to u velikoj meri.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA