Rizici dugotrajnog sedenja za računarom

Sedenjem ljudsko telo troši mnogo manje energije, nego prilikom stajanja ili kada smo u pokretu. Bez obzira da li sedite za volanom, za kancelarijskim stolom ili računarom, sedenje je štetno.

Foto: Pixabay

Možda mislite da vašem telu neće škoditi mirovanje, dok razgledate omiljeni sajt ili slušate podkast. Kratkotrajno sedenje je način da telu omogućite predah, ali sedenje koje traje veliki broj sati u toku dana nikako nije dobro po vas.

Istraživači su sedenje povezali sa brojnim potencijalnim zdravstvenim problemima. Jedan od njih je gojaznost, problem koji često povezujemo sa estetikom, a zapravo je mnogo, mnogo štetniji. Uz gojaznost postoji rizik od povišenog pritiska, visokih nivoa šećera u krvi, povišenog nivoa holesterola, kao i skupljanja visceralnih masti – masti koje se talože u predelu stomaka i struka. Dok se nekada dugotrajna sedelačka pozicija povezivala samo sa bolovima u vratu i kičmi, danas je jasno da problem ima mnogo ozbiljnije razmere.

Kako sedenje utiče na vaše telo?

Za ljudski organizam je mnogo prirodnije da stoji uspravno, nego da sedi. Na taj način srce i kardiovaskularni sistem deluju efikasnije. Creva takođe efikasnije funkcionišu kada ste uspravni. Uobičajeno je da ljudi koji su vezani za krevet u bolnici imaju problema sa radom creva.

S druge strane, kada ste fizički aktivni, poboljšavaju se ukupni nivo energije i izdržljivost, a kosti održavaju snagu.

Noge i mišići gluteusa

Dugo sedenje može dovesti do slabljenja i trošenja velikih mišića nogu i gluteusa. Ovi veliki mišići su važni za hodanje i za vašu stabilizaciju. Ako su ovi mišići slabi, veća je verovatnoća da ćete se povrediti prilikom padova i naprezanja tokom vežbanja.

Težina

Mišićna aktivnost pomaže vašem telu da probavi masti i šećere koje jedete. Ako provodite puno vremena sedeći, varenje nije toliko efikasno, pa zadržavate te masti i šećere kao masnoću u svom telu.

Čak i ako vežbate, ali veliku količinu vremena provodite sedeći, i dalje rizikujete zdravstvene probleme, poput metaboličkog sindroma. Najnovije istraživanje sugeriše da je potrebno 60–75 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta dnevno za borbu protiv opasnosti od prekomernog sedenja.

Kukovi i leđa

Baš kao i noge i gluteus, kukovi i leđa vas neće podržati ako dugo sedite. Sedenje dovodi do skraćenja mišića fleksora kuka, što može dovesti do problema sa zglobovima kuka.

Dugo sedenje takođe može da izazove probleme sa leđima. Recimo, sajt koji pravite vas drži vezanima za stolicu po više sati dnevno – ako uz to imate loše držanje i ne koristite ergonomski dizajniranu stolicu, vršite pritisak na vaše kukove i leđa. Loše držanje tela takođe može prouzrokovati loše zdravlje kičme, kao što je sabijanje diskova u kičmi, što dovodi do preuranjene degeneracije, što može biti vrlo bolno.

Anksioznost i depresija

Rizik od anksioznosti i depresije veći kod ljudi koji više sede. Uzrok tome je što ljudima koji provode puno vremena sedeći nedostaju pozitivni efekti fizičke aktivnosti i kondicije. Ako je tako, ustajanje i kretanje mogu vam pomoći.

Rizik od raka

Studije u nastajanju sugerišu da opasnosti od sedenja uključuju povećanje šansi za razvoj nekih vrsta karcinoma, uključujući rak pluća, materice i debelog creva. Razlog za ovo još nije poznat.

Bolesti srca

Dugo sedenje povezano je sa bolestima srca. Jedno istraživanje je pokazalo da muškarci koji gledaju više od 23 sata televizije nedeljno imaju 64 % veći rizik od umiranja od kardiovaskularnih bolesti od muškaraca koji gledaju samo 11 sati televizije nedeljno.

Neki stručnjaci kažu da ljudi koji su neaktivni i dugo sede, imaju 147% veći rizik od srčanog ili moždanog udara.

Dijabetes

Studije su pokazale da čak i pet dana ležanja u krevetu može dovesti do povećane rezistencije na insulin u vašem telu (to će dovesti do povećanja šećera u krvi iznad zdravog nivoa). Istraživanja sugerišu da ljudi koji provode više vremena sedeći imaju 112% veći rizik od dijabetesa.

Proširene vene

Dugo sedenje može dovesti do proširenih vena ili pucanja kapilara (blaža verzija proširenih vena). To je zato što sedenje uzrokuje nakupljanje krvi u nogama.

Proširene vene obično nisu opasne. U retkim slučajevima mogu dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka, što može dovesti do ozbiljnih problema.

Venska tromboza

Predugo sedenje može izazvati vensku trombozu. Tromboza vena je krvni ugrušak koji nastaje u venama vaše noge. To je ozbiljan problem, jer ako se deo krvnog ugruška u veni noge odlomi i otputuje, to može prekinuti protok krvi u druge delove tela, uključujući pluća, što može prouzrokovati plućnu emboliju. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Ukočeni vrat i ramena

Ako vreme provodite pogrbljeni nad tastaturom računara dok gledate neki sajt ili omiljene serije, to može dovesti do bola i ukočenosti vrata i ramena.

Kako možete sačuvati svoje zdravlje ako ste izloženi dugotrajnom sedenju?

Ako tokom dana nemate dovoljno fizičkih aktivnosti, vreme je da to promenite. Neki od načina na koje možete uključiti aktivnost u svoj dan su:

  • Šetajte ili vozite bicikl, a automobil ostavite kod kuće.

  • Za duža putovanja pešačite ili vozite bicikl deo puta.

  • Koristite stepenice umesto lifta ili pokretnih stepenica, ili barem prošetajte pokretnim stepenicama.

  • Izađite iz autobusa jednu stanicu ranije i prošetajte ostatak puta.

  • Parkirajte dalje od mesta gde idete i šetajte ostatak puta.

  • Izračunajte koliko vam treba da pređete jedan kilometar – možda ćete hodati brže do odredišta nego ako čekate javni prevoz.

  • Razmislite o organizovanim treninzima sporta u kojem uživate.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA