Razvojna disfazija

Razvojna disfazija je razvojni poremećaj, odnosno nemogućnost i teškoća u razumevanju i izražavanju jezika,praćena nemogućnošću izgovora velikog broja glasova, nepravilnoj upotrebi gramatičkih oblika(agramatizam), nesposobnost verbalnog izražavanja i teškoće u pamćenju reči.

Problem nije u glasovima već u nemogućnosti izgradnje jezičkog sistema:teškoće u fonološkom, morfološkom, sintaksičkom i leksičko-pragmatičnom nivou. Posle treće godine deca sa razvojnom disfazijom imaju velikih artikulacionih teškoća jer nepravilno izgovaraju glasove, zamenjuju slogove, izgovaraju samo početne ili poslednje slogove. Govor je nerazumljiv za okolinu.Teško usvajaju apstraktne pojmove, ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena.
Ako njihovo okruženje govori ubrzano ,disfazična deca nisu u stanju da prate i usvajaju govor oko sebe. Zato se takvoj deci treba obraćati sporijim tempom.

Gramatičke i morfološke teškoće: pretežno koriste imenice, zatim glagole (u trećem licu jednine), ne razumeju rod, ne koriste buduće vreme.

Teškoće u strukturi rečenice: rečenica je elementarna, oblik nepravilan kao i redosled reči.

Usporen leksički i semantički razvoj:rečnik je oskudan, značenje reči se sporije razvija.

Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora i poremećaje receptivnog govora.
Kod razvojne disfazije ekspresivnog tipa ekspresivni govor deteta je ispod očekivanog za uzrast, ali razumevanje je u granicama normale .Kod ove dece mogu, a i ne moraju da postoje poremećaji artikulacije.

Razvojna receptivna disfazija je specifični razvojni poremećaj u kome je razumevanje govora deteta ispod očekivanog za uzrast. Poremećaj se uočava kada se dete ne odaziva na ime do godine dana, ne može da imenuje neke prostije predmete, ili ako do dve godine starosti ne izvršava neke proste naloge, prisutna je i hiperaktivnost, izolacija od vršnjaka, osetljivost i preterana stidljivost.

Ono što je najvažnije jeste da se problem uoči na vreme i da se sprovodi logopedski tretman, koji će detetu omogućiti da se uklopi u sredinu sa svojim vršnjacima i sa odraslima i postane sposoban za svakodnevnu spontanu komunikaciju.

Podeli:

Komentari

  1. Vesna says:

    Dragi roditelji! Iako se oglasavam kao zabrinuta baka koja ima odlican odnos sa snajom , osetila sam potrebu da kazem nesto na ovu temu i napisem kroz sta prolazimo svi kao porodica.
    Nas decak ima 4 godine a prvi problem sam uocila licno kada je imao 15 meseci.
    Roditelji mladi, beba preslatka , na vreme poceo da guce, sedi ,lepo spava,jede, sa 9 meseci kaze mama, tata, deda. prohodao sa 15 meseci. polazi u jaslice brzo se adaptira i onda……
    prestaje komunikacija, zavlaci se ispod stola ili samo drzi olovku i svesku i nesto sara nezainteresovan za sve sto se desava oko njega
    deca ga ne zanimaju i ako ako mu pridju ne histerise ,samo se jednostavno skloni. Na ulici ako ga neko pomazi po glavi samo zazmuri. Kako sam vec navela da sa snajom i sinom imam odlican odnos ipak mi je trebalo 3 meseca da skupim hrabrost i kazem da dete treba da pregleda neko strucno lice na sta su roditelji pristali . Prvo nam je vaspitacica rekla da baka ne drami previse i da je malen ali kakao je snaja imala puno poverenje u mene krenuli smo u institit za govornu patologiju.
    Pravo da Vam kazem licno sam se pribojavala da dete ima autizam ali u institutu su nam na prvom preglrdu rekli da autizam nije. jedino sto su ustanovili da dete ima zapuseno levo uvo i naravno uvo se lecilo a kod logopeda smo isli svake nedelje 2x po 15 minuta i tako do 3 godine. Za to vreme dete se normalno razvijalo , motorika odlicna. razume naloge fizioloske potrebe obavlja tamo gde treba i pelene ne nosi od svoje druge godine. U obdanistu ravnopravno ucestvuje u svemu ne remeti decu ,vrlo je pitom, drag ima emociju iako mozda ne kakvu mi ocekujemo ali je prisutna. Sve u svemu ako ne kazete niko nece ni peimetiti da dete ne govori.
    Isli smo onda u deciju kucu ,uradili beru i resili problem sluha tj. aparat je polazao da dete 100% cuje.
    sada sa 4 godine jedino sto kaze je< mama ,tata, baba ,deda dodji, tota ~torta, bob~ sundjer bob i tako sve skraceno sto bi rekli zna sve. preinteligentan
    Sve mu ide od ruke sem govora. placali smo i privatno logopeda.
    Izmuceni vec, sada smo u palmoticevoj svakog radnog dana po 3 sata ali najzanimljivije je sto su ga i oni jedva primili ,kazu on nije za nas mada svi vole da rade sa detetom koje saradjuje irazume sve. Primili su ga na 2 meseca ide tek 10 dana sta ce mo posle neznam
    sve sam ovo napisala roditeljima da

    obrate paznju na sve eventualne probleme kod deteta i da se na vode pricama tipa, lenjo je, mali je ima vremena i slicne izgovore.Neka se vode svojom intuicijom ane sta kaze vaspitacica, babe ,komsinice itd
    Mi smo rodjeni i zivimo u Beogradu pa nam je sve na dlanu problem jos nismo resili ali verujemo, to nam je jedino prostalo

    • Ljiljana says:

      Svaka cast bako. Jedino vam ostaje rad, rad i samo rad sa detetom, imam osecaj da ce vas jednog dana prijatno iznenaditi. Mislim da oni duboko u sebi pohranjuju ono sto cuju, vide i nauce, i da ce jednom odluciti da je vreme da izadje iz svoje caure.

  2. milan says:

    Imamo kcerku,koja je rodjena pre vremena,u 27 nedelji,sa 750 grama,i posle 3,5 meseca izlazi kuci,i hiljade kontrola,vezbe u sokobanjskoj,pa vezbe kuci,i na kraju svi pregledi dobri,jedino sto je govor jos uvek nerazumljiv za okolinu,ima par reči koje prica razumljivo,tata,mama,baba,ajde,vidi,i jos po nesto…Bili kod logopeda,pitala nas da li razume naloge,i stvarno dobro razume,prepoznaje zivotinje,neke zna da oponasa zvukovna,krava,kuca,maca…a u sokobanjskoj nece da prime na tretman dok ne napuni 3 godine.Dete je inace veselo,lepo se druzi sa drugom decom.Znam da treba jos strpljenja,zbog toga sto je prevremeno rodjeno,ali mi bismo sto pre ukljucili u neki tretman…Sta vi mislite,jel ima razloga za brigu?

    • MojPedijatar says:

      Imajući u vidu prevremeno rođenje sa ovako malom porođajnom težinom, mislim da Vam treba strpljenja i da je veliki uspeh sve što je do sada urađeno.

  3. Mirjana says:

    Moj decak ima 5 godina I ima razvojnu disfaziuju. Kada je imao 3 godina primetila sam da ima nekih problema u govoru, ali s obzirom da su svi oko mene govorili da je sve u redu I da je jos mali, ja sam se malo kasnije, sa njegovih 4 godina obratila logopedu. Tada mi je logoped rekao da on nije za nju, da s njim treba da radi tim strucnjaka. Onda su nas poslali u Beograd u bolnici drzavnoj, koja je specijalizovana za takve slucajeve, gde smo przivljavali razne situacije jednu za drugom. Zatim smo bili I u privatnoj instituciji, koja se takodje bavi time I oni su nam rekli da je u pitanju razvojna disfazija I da nam je potreban rad sa logopedom svakog dana po sat vremena. Mi smo od juna meseca krenuli kod logopeda privatno I decak ima neverovatan napretak. Vise prica, postavlja pitanja, daje odgovore, ali su I dalje recenice oskudne I dalje gramaticki neispravne, ima problema sa razlikovanjem roda. Sad vec u mali broj situacija, ali mi se I dalje cini da me nekad ne razume sta govorim. Jako sam zabrinuta za njegovu buducnost sa takvim problemom, pa me interesuje da li se takva deca u jednom trenutku sasvim oporave, ili imaju problema zauvek? Da li takva deca obavezno krecu po specijalnim programima u skoli? Unapred Vam hvala za odgovor. Pozdrav

    • MojPedijatar says:

      Bez praćenja deteta od strane logopeda i psihologa je naprosto nemoguce napraviti procenu finalnog rezultata. Sve detalje zato morate razmotriti sa logopedom koji radi sa Vašim detetom.

      Svakako, treba biti optimističan i nastaviti sa radom.

  4. Parga says:

    Neverovatno je kako svi smatraju da su im deca preinteligenta! (Plus sto ta rec i ne postoji!)

    Zao mi je svakog ko ima problem bilo koje vrste :-(!

  5. iMama says:

    Poštovanje,
    Samo da podijelim svoje iskustvo sa sinom kojem je sad 4,5 god. Mi nemamo još uvijek potvrđenu dijagnozu, a logoped i psiholog govore po iskustvu i opservaciji da je u pitanju razvojna disfazija. Od njegove 2,5 godine logoped radi s njim 2-3 puta sedmično po sat vremena, te napredovanje u govoru se vidi. Komunikacije još uvijek nema, pa tako ni socijalizacije, mada ne izbjegava društvo, voli biti u okruženju djece u vrtiću, ali problemi s njegovim oslobađanjem su vjerovatno povezani s tim što je svjestan da ne govori, da je drugačiji, te tako ga djeca vide i ponasaju se s mjerom opreza prema njemu. Meni kao majci to neizmjerno smeta i boli me, te trudim se da na svaki mogući način ja njega oslobodim, ali ide malo teže. Doživila sam čak i u vrtiću da ga učiteljice pomalo izdvajaju jer je valjda tako lakše, a on ispoljava negodovanje. Ne ide više u klasični vrtić, ali sad ima slijedeće aktivnosti: dječije zabavne radionice u centru za djecu svaki dan po 4 sata, rad 1 na 1 svaki dan po 2 sata, logoped 3 puta sedmično po sat vremena. Očekujem da bi uskoro ovaj tempo dao rezultate, samo da se oslobodi i da počne komunicirati.
    Voljela bih čuti iskustva drugih roditelja, kako se bore sa razvojnom disfazijom, te rado bih čula kako napreduje unuk od gospođe Vesne koja se javila prva ovdje na komentarima.
    Pozdrav za sve 🙂

  6. Ljiljana Calic says:

    Golgota! U socijalizaciji ( sta li to bese ? ) koja izvesno odumire ,nisu problem mali ljudi kojima je ekstremno tesko da se prilagode zahtevima okoline koja je za njih ” zivot na mesecu” vec u egoizmu te iste okoline koja je ” preintiligentna”.

  7. Tina says:

    Postovanje
    Imam sina sad je usao u 6 godinu , primetili smo sa 2, 5 godine d anesto nije u redu sa njegovim govorom isli smo u drzavne ustanove de su nas uputili da snima glavicu kada smo snimili sve je bilo u redu , onda smo otisli privatno jer smo posumnjali da je autizam rekli su da nije ali da mora logoped isli smo 1, 5 godinu kod logpeda o dalo je poboljsanje u tom periodu smo otkrili da ima kandidu bakteriju i lecili smo to , kad smo to uklonili zakljucak je bio da ima urodjenu disfaziju .nastavili smo sa logopedom ide u vrtic ali dalje prica u trecem licu slabo postavlja pitanja skracuje recenicu razume sve ali kao da zna sta zeli pitati alo nemoze da iskaze to nezna kako , sad smo snimali glavicu na spavanju radilo smo genetiku i imuno test jer je na hrani mnogo slab , dali je ovo autizam i dali postoji izlecenja u ovakvim slucajevima dali postoje adekvatne tarapije za ovo ka dse dete unervozi ppnekad jer samo njegovo stanje kad nemoze da iskaze kao da mu je krivo .pa reaguje naljuti se rastuzi .hvala

Strana 2 od 3<123>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA