Razvojna disfazija

Razvojna disfazija je razvojni poremećaj, odnosno nemogućnost i teškoća u razumevanju i izražavanju jezika,praćena nemogućnošću izgovora velikog broja glasova, nepravilnoj upotrebi gramatičkih oblika(agramatizam), nesposobnost verbalnog izražavanja i teškoće u pamćenju reči.

Problem nije u glasovima već u nemogućnosti izgradnje jezičkog sistema:teškoće u fonološkom, morfološkom, sintaksičkom i leksičko-pragmatičnom nivou. Posle treće godine deca sa razvojnom disfazijom imaju velikih artikulacionih teškoća jer nepravilno izgovaraju glasove, zamenjuju slogove, izgovaraju samo početne ili poslednje slogove. Govor je nerazumljiv za okolinu.Teško usvajaju apstraktne pojmove, ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena.
Ako njihovo okruženje govori ubrzano ,disfazična deca nisu u stanju da prate i usvajaju govor oko sebe. Zato se takvoj deci treba obraćati sporijim tempom.

Gramatičke i morfološke teškoće: pretežno koriste imenice, zatim glagole (u trećem licu jednine), ne razumeju rod, ne koriste buduće vreme.

Teškoće u strukturi rečenice: rečenica je elementarna, oblik nepravilan kao i redosled reči.

Usporen leksički i semantički razvoj:rečnik je oskudan, značenje reči se sporije razvija.

Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora i poremećaje receptivnog govora.
Kod razvojne disfazije ekspresivnog tipa ekspresivni govor deteta je ispod očekivanog za uzrast, ali razumevanje je u granicama normale .Kod ove dece mogu, a i ne moraju da postoje poremećaji artikulacije.

Razvojna receptivna disfazija je specifični razvojni poremećaj u kome je razumevanje govora deteta ispod očekivanog za uzrast. Poremećaj se uočava kada se dete ne odaziva na ime do godine dana, ne može da imenuje neke prostije predmete, ili ako do dve godine starosti ne izvršava neke proste naloge, prisutna je i hiperaktivnost, izolacija od vršnjaka, osetljivost i preterana stidljivost.

Ono što je najvažnije jeste da se problem uoči na vreme i da se sprovodi logopedski tretman, koji će detetu omogućiti da se uklopi u sredinu sa svojim vršnjacima i sa odraslima i postane sposoban za svakodnevnu spontanu komunikaciju.

Podeli:

Komentari

  1. Tamara says:

    Dragi roditelji,
    Moj sin je napunio 3 godine, a od 2,5 smo krenuli kod logopeda
    Ima dijagnozu (logoped, psiholog)razvojne disfazije ali me buni sto mi se ne uklapaju svi simptomi. Naime, zna glagole i imenice, pokazne zamenice, ne skeacuje reci i lepo ih izgovara, nekad spoji prostu prosirenu recenicu ili neku pesmu izrecituje. On zna dosta reci ali prica ili odgovara samo kada mu se hoce. Velika je maza a motorika mu je lepo razvijena. Voli decu i igra se koliko zeli a kad ne zeli sam sebi nadje zanimaciju. On jeste drugaciji od trogodisnjaka jer se ponasa ko beba.
    Verujem lekarima ali kao roditelj, majka prvenstveno, imam osecaj da je nesto drugo. Sto se tice slova i brojeva, logoped to ne radi sa njim a ni mi, jer to zna savrseno. A sin, ako nije raspolozen, uopste me saradjuje sa njom i u stanju je da cuti ceo cas, pogleda je, pa nastavi da radi sta hoce ili samo se “pravi lud”.

Strana 3 od 3<123

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA