Paprika na našoj trpezi

Paprika je jednogodišnja povrtna kultura, uspravne razgranate stabljike visine 50-80 centimetara. Listovi su jednostavne građe, jajasti, sa zašiljenim vrhom. Plod može da bude različitog oblika (najčešće kupast ili loptast), veličine i boje – od bledožućkaste, svetlo i tamno zelene, do narandžaste, crvene i smeđe. Miris i ukus ploda (blag, sladak do papreno ljut) zavisi od sorte i zrelosti.

Istorija
Paprika je poreklom iz Meksika, a čili je naziv za nekoliko vrsta i sorti koje se na teritoriji ove zemlje uzgajaju još od 3000. godine pre nove ere. Kristiforu Kolumbu se pripisuje zasluga za njeno donošenje na evropsko tle – gde je dugo uzgajana u vrtovima aristokrata kao ukrasna biljka, sve dok nije prepoznata njena kulinarska vrednost.
Otprilike 1560. godine, ova kultura je preneta na Balkan, gde se radosno odomaćila. Lokalno stanovništvo ju je tada nazvalo peperka ili paparka. Odatle je ubrzo «emigrirala» u Mađarsku, koja je danas po proizvodnji paprika poznata širom sveta. U Segedinu postoji Muzej paprike, a u mestu Kaloča – meštani svakog septembra organizuju festival u njenu čast, pod nazivom Dani paprike. Mađarski profesor Sent Đerđi je čak za otkriće nutritivne vrednosti paprike, tačnije za opis i delovanje vitamina C – 1937. godine dobio Nobelovu nagradu. Zanimljivo je da je sve do sredine 19. veka ova biljna kultura zapadnom svetu ostala skoro nepoznata.

Energetska i nutritivna vrednost
Paprika je hranljiva namirnica, jer u sto grama svežeg ploda ima: 92 odsto vode, šest grama ugljenih hidrata, 0,99 grama belančevina, 0,3 grama masti i 1,2 grama vlakana. U semenu je visok sadržaj ulja (10-14 odsto). Takođe sadrži jabučnu i limunsku kiselinu, koje joj daju prijatan ukus. Energetski, sveža paprika ima svega 20 kilokalorija u sto grama.

Ono čime paprika obiluje, jesu vitamini i minerali – sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Crvena paprika je posebno dobar izvor vitamina C i beta karotina, kojih čak ima 72-172 odsto preporučene dnevne vrednosti po obroku. Bogata je i vitaminom A i B6. Ostalih vitamina – i to veliki broj njih, ima u manjim količinama. Od minerala je najzastupljeniji kalijum. Međutim, paprika zamrzavanjem gubi ovaj dragoceni mineral, ali i cink, vitamin C, riboflavin (vitamin B2), vitamin B6 i vitamin E. Kiseljenjem za zimski period, paprika gubi manji deo vitamina, ali ih još uvek dosta ostane za potrebe organizma.

Lekovita svojstva

Osim što obiluje nutrijentima, paprika ima i lekovita svojstva.

  • Najvažniji je alkaloid kapsaicin, koji je veoma ljutog ukusa, a najviše ga ima u unutrašnjosti ploda, oko semenki. On podstiče lučenje važnih enzima, neophodnih za dobro varenje.
  • Paprika je od velike koristi kod aterosklerotskih promena, jer njen sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnijim.
  • Paprika podstiče i lučenje probavnih sokova, i tako otvara apetit i poboljšava probavu.
  • U paprici ima oko 20 različitih karotenoida, koji su prirodni antioksidansi i imaju važnu ulogu u zaštiti zdravlja.
  • Pomaže i kod zubobolje, bolova u zglobovima, bronhitisa, astme… U sredstvima za masažu opušta mišiće, a kao oblog – smanjuje bolove u njima.
  • Širom sveta, u raznim kulturama, paprika se koristila i koristi kao lekovito sredstvo. Južnoamerički Indijanci je upotrebljavaju protiv crevnih parazita, a severnoamerički – protiv ateroskleroze mozga i senilnosti. Japanci je koriste kao lek protiv neplodnosti, a Indonežani kao afrodizijak.

Paprika na tanjiru
Može da se jede sveža, kada je i najhranljivija. Isto važi i za razne salate. Dobro je kombinovati papriku sa maslinovim uljem, jer se tako bolje usvajaju pojedini nutrijenti. Budući da se radi o namirnici mediteranske kuhinje, dobro se slaže sa crnim i belim lukom, tikvicama, plavim patlidžanom i, naravno, maslinama. Može da se bari, peče, melje, suši, puni… i još mnogo toga. Treba li posebno pisati o jelima od paprike, kada su ona neizostavni deo naše kuhinje? Mislim da nema potrebe. Zato uživajte u svežim paprikama, dok ih ima na pijaci, a svakako ostavite i poneku za zimu. Prijatno!

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA