Nastavnici su pokušali sve, od hodanja unaokolo po učionici, preko ograničavanja vremena utrošenog na predavanje, do smišljanja sopstvenog načina na koji će da uče decu. Međutim, jedna država je odlučila da je najbolji način da se poveća nivo koncentracije povećanje broja školskih odmora tokom dana.
U Finskoj, koja može da se pohvali jednim od najboljih javnih obrazovnih sistema u svetu, deca imaju školski odmor od 15 minuta na svakih sat vremena. U 1960-im, država je preuredila obrazovni sistem, sa fokusom na to da obezbedi svakom detetu jednak početak u životu.
Obrazovanje je besplatno, postoji minimalno standardizovano testiranje i razredi su manji nego u drugim državama. Formalno obrazovanje počinje u sedmoj godini, do koje se mnogo vrednuju dečija igra i vreme provedeno napolju. Ovaj trend se nastavlja i nakon što dete krene u školu, sa učenicima koji u proseku provode 75 minuta na školskom odmoru svakog dana. Ovo je više nego dvostruko vremena koje deca u Americi prosečno provedu na odmoru za vreme običnog školskog dana.
Ovaj odmor omogućuje deci da troše energiju, zabave se i razvijaju socijalne veštine, daleko od toga da im odvlači pažnju. Nakon što se školski odmor od 15 minuta završi, nastavnici u Finskoj javljaju da su njihovi učenici ponovo koncentrisani i spremni da uče.
Ako vremenski uslovi dozvole, školski odmor je napolju. Deca će se igrati na kiši, vetru, hladnoći i snegu i ući unutra samo ako su velike vremenske nepogode. Bitan deo ovih čestih pauza je to da deca mogu da se igraju. Igrama ne rukovode nastavnici, već je deci dozvoljeno da se zabavljaju na svoj način.
Tim Voker, američki nastavnik u Finskoj, napisao je u članku za Atlantik: „Tokom školske godine, moji učenici iz Finske bi posle odmora od 15 minuta obavezno ušli u učionicu skačući. I, najvažnije, bili su više fokusirani tokom časova.“
U drugim državama školski odmor se sve više i više skraćuje. Pored ograničavanja vremena namenjenog školskom odmoru svakog dana, neke škole zadržavaju učenike posle časova kao vid kažnjavanja lošeg ponašanja. To znači da deca koja se ne fokusiraju na časovima, mogu da budu kažnjena neodlaskom na školski odmor koji im je preko potreban.
Fizička aktivnost može da poboljša moždane funkcije tako što povećava količinu kiseonika koja ide u mozak. Ovo može da poboljša rad mozga, što profesori smatraju korisnim. Igra na igralištu bi takođe mogla doprineti povećanju nivoa fizičke spremnosti među učenicima. Dečija gojaznost bi se mogla smanjiti podsticanjem dece da učestvuju u više fizičkih aktivnosti i kod kuće i na igralištu.
Komentari 0