Kalcijum

Oko dvadesetak različitih minerala ulazi u sastav našeg organizma. Oni čine čak pet procenata naše celokupne težine. U organizmu se troše i obnavljaju. Gube se iz organizma stolicom, mokraćom, znojem i drugim izlučevinama, i to oko 30 grama na dan. To treba nadoknaditi. Nekad su stvari bile jednostavnije. Zemlja je imala u sebi mnogo minerala, ali je vremenom osiromašila zbog naše nebrige i lošeg postupanja.

Sada minerale moramo da čuvamo i o njima posebno vodimo računa. Evo jednog primera. So koja se nađe u rudniku, jeste ruda sa mnogo minerala. Od njih su mnogi dragoceni za hemijsku industriju, pa so prvo tamo i ode na obradu (čitaj: na osiromašivanje). Kada je tamo dobro obrade, kuhinjska so ostane goli natrijum i hlor. Onda se stvar začini sa malo joda, i kao takva dođe na naš sto.

Stvari su takve kakve jesu, i mi tu malo možemo da promenimo, osim da se sa tim upoznamo i da minerale tražimo dalje – tamo gde ih još ima netaknutih. Najveći i najbolji izvor minerala su biljke. One minerale crpe iz zemljišta, koriste za svoje životne procese, ali i skladište u svojim stablima, listovima i plodovima, nudeći ih nama nesebično.

Rafinisana hrana često sadrži manje minerala nego nerafinisana. Imajte to na umu kada planirate obrok svojih mališana. Nažalost, ljudi, a posebno deca – više vole rafinisanu hranu. Moramo, dakle da obratimo veću pažnju na unošenje minerala u organizam, a posebno kalcijuma i gvožđa. Stoga ćemo prvo o njima, ali nećemo da zaboravimo ni one druge.

Kalcijum – pokretač sveta
Kalcijuma ima mnogo u organizmu. Telo odraslog čoveka od oko 70 kilograma, sadrži čak jedan i po kilogram kalcijuma. Najvećim delom, on je u kostima (99 odsto), a preostali deo je raspoređen u krvi i ostalim delovima organizma. Pored toga što je neophodan za zdrave kosti i zube, kalcijum ima i druge važne aktivnosti u našem organizmu:

• Učestvuje u prenošenju nervnih impulsa, samim tim i onih u srcu, obezbeđujući mu skladan i ritmičan rad.
• Bez kalcijuma, mišićne aktivnosti uopšte ne bi bilo. On je neophodan za proces kontrakcije mišićnih vlakana.
• Bez kalcijuma, ne bi bilo ni zgrušavanja krvi, pa bi i najmanja posekotina bila noćna mora
• Kalcijum reguliše i ravnotežu između kiselina i baza u krvi, sprečavajući preveliku kiselost. Tačnije, kada je kiselost krvi prevelika – a to, na primer, zna da se desi kada se jede mnogo proteina, kalcijum iz kostiju se otpušta, kako bi problem neutralisao i vratio ravnotežu organizmu.

Mame i bake, ko god vam kaže da bi trebalo da jedete puno mesa i pijete puno mleka da biste izbegle i ublažile osteoporozu, nije ozbiljan. Zbog velike količine proteina, sav kalcijum koji tako unesete, iako ga ima mnogo, ode na smanjivanje kiselosti krvi izazvane baš tim proteinima. No, kako to ne bude dosta, telo pozajmljuje kalcijum iz kostiju, pa one još više gube na gustini, a time i na čvrstini.

• Ima još mnogo čega što kalcijum čini, pa fiziolozi vole da kažu: «Kalcijum pokreće svet».

Dnevne potrebe

Za decu do šest meseci starosti: 210 miligrama na dan 
Za decu od sedam meseci do godinu dana: 270 mg/dan
Za decu od prve do treće godine: 500 mg/dan
Za decu od četvrte do osme godine: 800 mg/dan
Do osamnaeste godine: 1300 mg/dan
Posle osamnaeste godine: 1000 mg/dan

Manjak kalcijuma se u početku ispoljava kao bolni grčevi u mišićima, a kasnije ti grčevi mogu da dovedu do spazma (kontrakcije mišića). Najgore što može da se desi u trajanju takvog stanja je poremećaj srčanog ritma, nervna razdražljivost, gubitak čvrstine kostiju, bolovi u zglobovima i ispadanje zuba.

Gde ima kalcijuma?
U biljnom svetu ga ima u obilju, i to najviše u orasima, uljaricama i mahunarkama. Kalcijumom je posebno bogat susam. U sto grama susama ima čak 783 miligrama kalcijuma, dok ga u kravljem mleku ima samo 120. U 100 grama soje u zrnu ima 260 miligrama kalcijuma, u bademima 252, u lešniku 225, u spanaću 126 miligrama… Ako je potrebno da se brzo nadoknade rezerve kalcijuma, preporučujemo mleveni susam, po kašičicu na dan.
Meso i mlečni proizvodi su manje dobar izvor kalcijuma – jer, iako ga ima dosta, slabije se resorbuje, a još slabije zadržava u organizmu.

dr Rijalda Ostojić