Ishrana dece uzrasta pet do sedam godina

Koliko obroka je potrebno starijem predškolcu i šta oni sve treba da sadrže? Pročitajte preporuke nutricioniste…

Foto: Sanjoselibrary/flickr

Stariju predškolsku decu je lakše hraniti nego mlađu, jer uživaju u jelu i rado prihvataju nove ukuse. U ovom uzrastu, detetu je potrebno oko 1800 kalorija dnevno. Zadovoljavajuća ishrana mora da obezbedi odgovarajuću količinu kalorija i hranljivih sastojaka.

Što se tiče dece starije od pet godina, njihove navike u ishrani su u velikoj meri utemeljene na uticajima iz porodice u ranijem uzrastu. Zato je važno da čitava porodica ima zdrave navike u ishrani. Osim toga, pustite decu da idu sa vama u kupovinu, zajednički planirajte šta ćete da jedete, zajedno pripremajte hranu. Učešće u ovim aktivnostima će povećati interesovanje za jelo.

Obroci male zapremine

Mališani ovog uzrasta još uvek imaju velike nutritivne zahteve. Unos energije će, svakako, biti dovoljan kroz redovne obroke i užine, koje treba bazirati na osnovnim grupama namirnica. Neophodno je da svi obroci budu male zapremine. Jer, ako je unos hrane veći, postoji opasnost da se dete ugoji, naročito ako je fizički neaktivno. Ukoliko dete dobija u telesnoj masi, treba ga uključiti u neki sport ili rekreaciju: šetnju, vožnju bicikla, fudbal, plivanje… Izbegavati masne i zaslađene obroke. Kada je gojazno, dete zahteva dobro izbalansiranu ishranu, sa neophodnim nutrijentima koji obezbeđuju rast i razvoj.

Pravo na izbor hrane

Dobra ishrana ne znači da dete ne može da jede ono što voli ili da mora da jede ono što ne voli. Ona podrazumeva raznovrsnost i umerenost. Izbor onog što ćemo da jedemo je važno za postizanje dobrog zdravlja. Dete može da izabere izvesnu hranu zato što je ukusna ili zato što je na raspolaganju. Redovni obroci i hranljive užine uključuju hranu bogatu ugljenim hidratima, voće i povrće, mlečne proizvode, «mršavo» meso, ribu, živinu, jaja, mahunarke. Potrebno je ponuditi i dosta tečnosti, posebno ako je toplo vreme ili je dete fizički aktivno. Voda obezbeđuje dobru hidriranost organizma bez unosa kalorija. Osim vode, treba mu dati mleko i nezaslađene voćne sokove.

Doručak, ručak, večera

Doručak je veoma važan obrok jer obezbeđuje energiju za igru u ranom delu dana ili aktivnosti u školi (ako je dete krenulo u školu). Deca koja doručkuju su mnogo živahnija, energičnija i kreativnija, a postižu i bolji uspeh u školi od onih mališana koji izbegavaju obroke. Dobar doručak čine složeni ugljeni hidrati i jednostavni šećeri (hleb, žitarice, voće, povrće), proteini (mlečni proizvodi, jaja) i malo masti. Ugljeni hidrati obezbeđuju bržu energiju, ali brzo prolaze kroz želudac, pa doručak sastavljen samo od njih čini dete u podne prilično gladnim. Ali, kada se dodaju mleko, jogurt, sir, jaja… hrana ostaje duže u želucu i obezbeđuje kontinuiranu energiju.

Ručak je takođe važan, jer obezbeđuje energiju za ostali deo dana. On treba da sadrži belančevine, masti, gvožđe, vitamine A i C i kalcijum.

Večera je “najnaporniji” obrok za većinu dece ovog uzrasta, pošto mnoga od njih imaju užinu u vrtiću. Nikada nemojte da detetu prepunite tanjir, niti da ga forsirate da sve pojede ako nije gladno. Takođe, ako znate da ne voli hranu koju ste planirali za taj obrok, kombinujte je sa onom koju voli i uključite ga u pripremanje. Biće mu zabavnije da jede obrok u čijoj je pripremi samo učestvovalo.

Naravno, ishrana treba da ima dobru proporciju namirnica iz svih pet grupa – da bi obezbedila dovoljno hranljivih materija kao što su proteini, vitamini i minerali, vlakna… bez mnogo masti (naročito zasićenih) i šećera.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA