Gojaznost: loše navike već u prvoj godini. Davali 6-mesečnoj bebi paštetu za užinu

Procenat gojazne dece iz godine u godinu se povećava. Prema poslednjim podacima Instituta “Batut”, svako peto dete ima višak kilograma, a osam odsto njih je gojazno. Loše navike u ishrani počinju već u prvoj godini života.

Foto: Wall

U domu zdravlja nadomak Beograda pedijatri i posle deset godina prepričavaju slučaj tek punoletnih roditelja koji su šestomesečnoj bebi za užinu redovno davali paštetu. I to je samo jedan od roditeljskih grehova, a nutricionisti nam objašnjavaju kako je dugačak spisak grešaka u dečjoj ishrani.

Najčešće greške roditelja se dešavaju kada nisu dovoljno uporni sa namirnicama koje se daju po preporuci pedijatara, kaže Ana Banduka Todorović, nutricionistkinja – specijalistkinja javnog zdravlja.

Umesto da ih uvode po redosledu, ukoliko dete odbija da jede one prve neutralne voćke i povrćke, roditelji ih preskaču i idu linijom manjeg otpora. Deci daju neke druge, nepoželjne namirnice, objašnjava Ana Banduka Todorović.

Navodi da je reč o opasnim i štetnim proizvodima – testa, pekarski proizvodi, suhomesnati proizvodi, slana hrana i industrijski sokovi, slatkiši.

Čokoladicu ili keks do prvog rođendana dobije svako drugo dete, pokazuje istraživanje rodteljskog portala Bebac. Ali se većina roditelja, ipak, trudi da se do prvog rođendana pridržava pravila zdrave ishrane.

Raspituju se koji su to recepti, uvode neku hranu koju u životu nisu jeli, saznaju da postoji batat, kinoa, koje niko nikada u porodici nije jeo niti će jesti kasnije, da bi vrlo brzo nakon što tako brižljivo biramo sastojke za prve bebine zalogaje prešli u šećere, objašnjava Jasmina Mihnjak, psihologica i urednica roditeljskog portala Bebac.

Važnost ambijenta u kojem se jede
Pedijatri ukazuju da je podjednako važno šta dete jede kao i na koji način jede.

Onda roditelji počnu da im udovoljavaju sa željom da dete ipak pojede taj obrok, kreću nepopularni tableti i telefoni, da bi se detetu skrenula pažnja, naglašava pedijatrica Ivana Stepanović.

Smatra da je to velika greška roditelja jer dete mora da bude svesno šta radi. Vrlo je bitno dete “uobročiti”, da se zna prostorija u kojoj dete jede i da se zna trajanje obroka, dodaje Stepanovićeva.

Prema rečima Jasmine Mihnjak, izuzetno je važno da deca znaju šta jedu, da osete, da znaju konstituciju i boju hrane, da ih učimo da razlikuju namirnice.

Sve posledice nezdravih namirnica beba vide se već pri polasku u školu.

Pedijatrica Ivana Stepanović naglašava da generalno postoji trend gojazne dece, naročito u osnovnim školama, gde oni jako žele i čeznu da budu deo grupe i onda budu ismejani od vršnjaka uz komentar “tebi mama pravi užinu, a mi jedemo picu i koka-kolu”.

I to je samo jedan od izazova koji je pred roditeljima. Nije nemoguće, ali je pravi podvig održavati dete na pravilnom putu ishrane uprkos glavnim neprijateljima – pekarama, brzoj hrani, mobilnim telefonima i crtaćima.

RTS

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA