Febrilne konvulzije – fras

Febrilne konvulzije (poznatije kao fras) predstavljaju jedan od najčešćih neuroloških poremećaja ranog detinjstva.

fras

Foto: Flickr

Febrilne konvulzije (febrilni napadi) su konvulzivni napadi koji se javljaju prilikom povišene temparature najčešće kod dece uzrasta 6 meseci do 5 godina, pri čemu se dijagnostičkim procedurama jasno mora isključiti postojanje bilo kakve infekcije centralnog nervnog sistema (meningitis, encefalitis) ili postojanje akutnog ili hroničnog neurološkog oboljenja.

Febrilne konvulzije se javljaju kod 2-4% sve dece od čega se oko 50% slučajeva javlja između prve i druge godine života. Nešto se češće javljaju kod dečaka, a ukoliko roditelji znaju da je neko od braće, sestara, oni sami, ili tetke, ujaci i stričevi imali febrilne konvulzije, to je veoma značajan podatak, jer je primećeno da je učestalost povećana kod dece sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

Etiologija još uvek nije dovoljno poznata. Verovatno se radi o sniženom pragu tolerancije na povišenu temperaturu što može biti u korelaciji sa nerazvijenošću termoregulacionog centra kod dece, tako da pojava veoma visoke temperature može delovati kao okidač za pojavu napada u nedovoljno zrelom mozgu deteta.
Verovatnoća da će se napadi ponoviti posle prve epizode je velika, kod 30-40% dece. Faktori rizika za pojavu recidiva su febrilne konvulzije u prvoj godini života, familijarna pojava febrilnih konvulzija, napadi pri nižoj temperaturi (do 38, 5°C), pojava epilepsije kod bliskih rođaka, kompleksne febrilne konvulzije, poremećaji u psihomotornom razvoju, i kratko trajanje bolesti pre pojave febrilnih konvulzija. Polovina recidiva febrilnih konvulzija se javlja unutar 6 meseci, 75% za godinu dana, a 90% unutar dve godine od prvog napada. Na osnovu brojnih kliničkih studija i dokaza sa kojima u ovom momentu raspolažemo, rizik za kasniju pojavu epilesije kod dece koja su imala epizodu febrilnih konvulzija je identican onome u grupi dece koja nisu preživela fras. Ni malčice se ne razlikuje mogućnost da zdravo dete dobije epilepsiju od deteta koje je preživelo napad febrilnih konvulzija.

Febrilne konvulzije se najčešće ispoljavaju pri naglom skoku temperature koja je veća od 38, 5°C, tako da često predstavljaju prvi simptom bolesti deteta. Obično roditelji daju podatak da do pojave konvulzija nisu primetili povišenu temperaturu ili da se temperatura teško spušta, čak i uz primenu antipiretika. Među najčešćim uzrocima povišene temperature koji mogu dovesti do pojave febrilnih konvulzija su virusne infekcije gornjih respiratornih puteva (influenca tip a, parainfluenca, adenovirusi), bakterijske infekcije gastointestinalnog trakta (šigeloze), urinarne infekcije i akutno zapaljenje srednjeg uha

Klinička slika je veoma dramatična i frustrirajuća za svakog roditelja. Gotovo da nema roditelja koji se pojavi u pedijatrijskoj ambulanti a da ne izgovori recenicu: Izgledalo je kao da ga gubimo, mislili smo da je gotov…. samo se omlitavio i nekoliko minuta, npr 15 nije  reagovao na pozive. I vreme koje je obično u sekundama, uplašenim i zabrinutim roiteljima deluje mnogo duže jer stanje izgleda zaista dramatično i ozbiljno, kao nešto sto do tada nikada pre nisu imali prilike da vide.

Kada se razmišlja o tome kako je izgledao taj napad, postoje dva tipa: tipične i atipične febrilne konvulzije. Tipične ili proste febrilne konvulzije su generalizovani napadi kod dece uzrasta od 1-5 godina, koji traju kraće od 15 minuta, i ne ponavljaju se unutar 24h. U ovim napadima dete najčešće okrene i fiksira očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i počne da se trese,  predeo oko usana poplavi a dete pravi češće kraće prekide prilikom disanja, što dovodi do jos veće panike kod roditelja

Atipične ili kompleksne febrilne konvulzije su fokalni ili hemigeneralizovani (zahvataju jednu polovinu tela) napadi koji traju duže od 15 minuta i javljaju se više puta u toku dana. Dete se posle napada oseća malaksalo umorno. U toku frasa nikada ne dolazi do umokravanja.

Dijagnoza se postavlja detaljno uzetom anamnezom o tipu napada, trajanju, položaju tela , kao i isključivanjem akutne infekcije centralnog nervnog sistema – meningoencefalitisa. Veoma je važno da ukoliko se detetu ovako nešto dogodi, da se roditelji jave neuropedijatru. Isto tako je od presudnog značaja da roditelji u trenutku konvulzija budu pribrani kako bi što bolje mogli da opisu šta se tačno dogodilo sa detetom i kako je to tačno izgledalo. Kada postoji sumnja na infekciju CNS-a rade se  laboratorijke pretrage, kao i lumbalna punkcija, posebno ako je dete mlađe od godinu dana, a jasan uzrok febrilnosti nije definisan. EEG snimanje se ne radi rutinski kod dece sa tipičnim febrilnim konvulzijama.

Podeli:

Komentari

  1. Mаријана 11.02.2015 u 10:08

    Мој син ће за недељу дана напунити 6 година. Управо је прошао кроз грип. Тачније, цела моја породица је истовремено имала грип, тако да смо сви у грозници покушавали да помогнемо једно другом и детету. Током првог дана, чим сам приметила да је температура висока, дала сам детету фебрицет (8 милилитара, јер је обично довољно и 5, температура му никад није била виша од 38,5 до сада, са изузетком једног тренутка у једном дану пре 4 године: тад смо хоспитализовани на ИМД са сумњом на бактеријски менингитис, на срећу – неоснованом). Температура је одмах спала, ја сам лежала на кревету поред детета, читала, пипала му чело и борила се са сопственом грозницом. Осетила сам да ме гурка лактом. “Да ли ти је хладно?”, питала сам. Није одговорио, спавао је лежећи на страни, али дисао је, кратко, из чега сам схватила да му расте температура. Ручицом је још мало трзао, ја сам то разумела као да се тресе јер му је хладно. Нисам ни помишљала на фрас. Продрмала сам га и питала поново да ли му је хладно. Рекао је да није и расплакао се из чиста мира. Те ноћи је у сну устајао из кревета и бунцао, очигледно о ономе што је у том тренутку сањао. Уопште се не сећа да је плакао нити свог објашњења зашто плаче.
    Како је температура виша од 39 степени, коју углавном ничим нисам успевала да скинем, потрајала још 6 дана (на 39,9 се толико презноји да морам да му променим и јорган, а измерим температуру 39,7 после тога), сличних мучних епизода је било у изобиљу, не могу ни да их раздвојим у својој свести. Спавала сам 4 пута по 4 сата, не зато што сам тако планирала, него зато што ме преварио сан, и уопште не знам шта се са мојим дететом догађало за то време.
    Сад кад се све завршило, мучи ме страх да је епизода коју сам описала била фрас или да га је доживео у тих 16 сати мог сна. Звала сам дечјег неуролога код којег смо недавно били због тик-кашља, али она ми је рекла да бих сигурно знала да је био фрас и да то није нешто што може да се деси а да родитељ не примети јер изгледа страшно.
    Питање: Да ли је и колико уопште важно да се утвди да ли је или није било фраса? Дете се у сваком случају само опоравило, ако буде рецидива – биће их, а ако не – још боље. Шансе за епилепсију су му исте са фрасом и без њега. Ни по једном критеријуму није у ризичној групи.
    Или је ипак важно, с обзиром да дете има скоро 6 година?
    Претпостављам да није немогуће да дете ноћу доживи фрас и опорави се, а да родитељ о томе ништа не зна, јер је целу епизоду преспавао. Или ипак постоји неки инстинкт или други тајанствени механизми упозоравања родитеља?
    Шта ја сад треба да радим? Да инсистирам на ЕЕГ-у или да избацим све ово из својих мисли и да се надам најбољем?
    Које још негативне последице овако дуготрајне високе температуре могу да очекујем? На шта треба обратити пажњу?

    Odgovori na komentar
    • Ovo što ste opisali definitivno NIJE “fras”.

      Mislim da zaista NE treba da brinete zbog ovoga i da nema potrebe da se insistira na EEG-u. Virusi koji sada vladaju (pa i grip) veoma često uzrokuju visoke temperature praćenje buncanjem, a to NE ostavlja bilo kakve posledice. DObro ste prošli – NIJE bilo meningitisa, pa treba da se opustite.

      Odgovori na komentar
  2. Moje dete je dozivelo fras prije 5 dana jos ima temperaturu varira najveca je 38 sa 3 pojavio se I osip izasli sko iz bolnice pa me zanima do kad ta temp varira nije imao jedan dan pa je opet poxecela da ga povedem li opet.hvala vam

    Odgovori na komentar
  3. Moj sin sa 2.5 god je prvi put dobio fk sa 38.6 temp. Drugi put posle godinu dana, znači sa 3.5 god ista temp 38.6 . Savet neurologa dijazepam rektiola na preko 38 stepeni. Moje pitanje je pošto sad ima 4 god koje su šanse da dobije ponovo i treći fras. Prosečno ima 2-3 prehlade godišnje. Hvala

    Odgovori na komentar
  4. moj sin je imao prvi napad sa tri godine,u tri sata noci tresao se, rukice i noge su trzale sa pogledom ukocenim,nije ima visoku temperaturu.nakon dvije god to se pocelo ponavljati,i uvedena mu je terapija depakine 300 ujutro i navecer po jednu,njemu se to desava ne cesto mozda svao 5mjeseci po 1do 2napada i to samo prilikom spavanja i to najcesnje pocetkom sna

    Odgovori na komentar
  5. Zdravo. Pisem iz Skoplja. Nadovrzacu se na komentar fahi jer su simptomi slicni. Moj sin sada ima 3 godina. Prvi put smo primetili konvulzije kad je imao odprilike 5 meseci a ni smo ni znali sta je to. Onda su se ponovoli na 8 mjeseca pa na godinu I…. do sad ih ima oko 10. Svi su trajali izmedzu 1-5 minuta osim jedan koji je trajao neverovatnih 40. Ono sto je identicno za sve je da nastaju kad je on bolestan I kad ima makar malu povisenu temperaturu. Svi do sad su se isto tako pojavili jedinu u snu I to u prvih 3 minuta od sna. Bili smo kroz sve klinike u Skoplju I kod svih detskih neurologa. Cak smo otisli I Tursku kod eminentnog neurologa ali odgovora nema. Od tog osmog meseca smo na Depakine I samo rastemo dozu. Sad su nam dodali I ……….. ali opet nista evo sad smo imali novi napad.
    Ne mogu da verujem da tako karakteristicna slika napada, vreme pojavljivanja I okolnosti I niko ne moze da dijagnozu I pravu terapiju!!! Nazalost moj sin sada kasni sa svom razvoju pre svega psihickom. Verujte mi izbezumljem sam. Ako iko moze pomoci bio bih veoma zahvalan. Pozdrav is Skoplja.

    Odgovori na komentar
    • Nema dileme – Vase dete naprosto MORA da leci i prati (redovno komtroliše) pedijatar – neurolog.

      Bez redovnog praćenja i ponavljanih EEG pregleda je nemoguće napraviti bilo kakvu procenu!

      Odgovori na komentar
  6. Jelena Jovcic 21.02.2017 u 13:46

    Imam devojcicu staru sest punih meseca pre mesec dana imala je dva blaga napada prvi je bio u vecernjim satima prilikom hranjenja je skrenula pogled u stranu kao htela da zaspi izgubila je dah i kao da nije imala kiseonik posle minuta je proslo i samo je trazila da spava ,drugi put se desilo za manje od 48sati u jutarnjim satima stavila sam je u krevetcu i isto je skrenula pogled stim sto je ovog puta pocela da trese rukicama.odradili smo eeg i ultrazvuk glave kao sve je u redu.Medjutim jutros posle mesec dana se desava isto ,nocas je super spavala i jutros je lezala u krevet i okrenula pogled okice su treperile i onda je pocela rukama da trese pocela da modri i omlitavila izgubila dah………..da li je to epi napad.?…..Hvala unapred..

    Odgovori na komentar
  7. Jelena Jovcic 22.02.2017 u 21:14

    Da danas smo bili kod neurologa za odrasle posto kod nas nema deciji da ne bi cekali isli smo privatno kod jednog od najboljih lekara odradili eeg ali sve ukazuje na epi napad nazalost dobili smo terapiju sirup i vitamin tri cetiri meseca treba da pije,dete je inace napredno i hiperaktivno veselo retko place ne zacenjuje se,sve ukazuje na epi napad ali cekamo da vidimo hoce li se izleciti ilii cemo na magnetnu,hvala

    Odgovori na komentar
Strana 1 od 3123>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA