Febrilne konvulzije – fras

Febrilne konvulzije (poznatije kao fras) predstavljaju jedan od najčešćih neuroloških poremećaja ranog detinjstva.

fras

Foto: Flickr

Febrilne konvulzije (febrilni napadi) su konvulzivni napadi koji se javljaju prilikom povišene temparature najčešće kod dece uzrasta 6 meseci do 5 godina, pri čemu se dijagnostičkim procedurama jasno mora isključiti postojanje bilo kakve infekcije centralnog nervnog sistema (meningitis, encefalitis) ili postojanje akutnog ili hroničnog neurološkog oboljenja.

Febrilne konvulzije se javljaju kod 2-4% sve dece od čega se oko 50% slučajeva javlja između prve i druge godine života. Nešto se češće javljaju kod dečaka, a ukoliko roditelji znaju da je neko od braće, sestara, oni sami, ili tetke, ujaci i stričevi imali febrilne konvulzije, to je veoma značajan podatak, jer je primećeno da je učestalost povećana kod dece sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

Etiologija još uvek nije dovoljno poznata. Verovatno se radi o sniženom pragu tolerancije na povišenu temperaturu što može biti u korelaciji sa nerazvijenošću termoregulacionog centra kod dece, tako da pojava veoma visoke temperature može delovati kao okidač za pojavu napada u nedovoljno zrelom mozgu deteta.
Verovatnoća da će se napadi ponoviti posle prve epizode je velika, kod 30-40% dece. Faktori rizika za pojavu recidiva su febrilne konvulzije u prvoj godini života, familijarna pojava febrilnih konvulzija, napadi pri nižoj temperaturi (do 38, 5°C), pojava epilepsije kod bliskih rođaka, kompleksne febrilne konvulzije, poremećaji u psihomotornom razvoju, i kratko trajanje bolesti pre pojave febrilnih konvulzija. Polovina recidiva febrilnih konvulzija se javlja unutar 6 meseci, 75% za godinu dana, a 90% unutar dve godine od prvog napada. Na osnovu brojnih kliničkih studija i dokaza sa kojima u ovom momentu raspolažemo, rizik za kasniju pojavu epilesije kod dece koja su imala epizodu febrilnih konvulzija je identican onome u grupi dece koja nisu preživela fras. Ni malčice se ne razlikuje mogućnost da zdravo dete dobije epilepsiju od deteta koje je preživelo napad febrilnih konvulzija.

Febrilne konvulzije se najčešće ispoljavaju pri naglom skoku temperature koja je veća od 38, 5°C, tako da često predstavljaju prvi simptom bolesti deteta. Obično roditelji daju podatak da do pojave konvulzija nisu primetili povišenu temperaturu ili da se temperatura teško spušta, čak i uz primenu antipiretika. Među najčešćim uzrocima povišene temperature koji mogu dovesti do pojave febrilnih konvulzija su virusne infekcije gornjih respiratornih puteva (influenca tip a, parainfluenca, adenovirusi), bakterijske infekcije gastointestinalnog trakta (šigeloze), urinarne infekcije i akutno zapaljenje srednjeg uha

Klinička slika je veoma dramatična i frustrirajuća za svakog roditelja. Gotovo da nema roditelja koji se pojavi u pedijatrijskoj ambulanti a da ne izgovori recenicu: Izgledalo je kao da ga gubimo, mislili smo da je gotov…. samo se omlitavio i nekoliko minuta, npr 15 nije  reagovao na pozive. I vreme koje je obično u sekundama, uplašenim i zabrinutim roiteljima deluje mnogo duže jer stanje izgleda zaista dramatično i ozbiljno, kao nešto sto do tada nikada pre nisu imali prilike da vide.

Kada se razmišlja o tome kako je izgledao taj napad, postoje dva tipa: tipične i atipične febrilne konvulzije. Tipične ili proste febrilne konvulzije su generalizovani napadi kod dece uzrasta od 1-5 godina, koji traju kraće od 15 minuta, i ne ponavljaju se unutar 24h. U ovim napadima dete najčešće okrene i fiksira očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i počne da se trese,  predeo oko usana poplavi a dete pravi češće kraće prekide prilikom disanja, što dovodi do jos veće panike kod roditelja

Atipične ili kompleksne febrilne konvulzije su fokalni ili hemigeneralizovani (zahvataju jednu polovinu tela) napadi koji traju duže od 15 minuta i javljaju se više puta u toku dana. Dete se posle napada oseća malaksalo umorno. U toku frasa nikada ne dolazi do umokravanja.

Dijagnoza se postavlja detaljno uzetom anamnezom o tipu napada, trajanju, položaju tela , kao i isključivanjem akutne infekcije centralnog nervnog sistema – meningoencefalitisa. Veoma je važno da ukoliko se detetu ovako nešto dogodi, da se roditelji jave neuropedijatru. Isto tako je od presudnog značaja da roditelji u trenutku konvulzija budu pribrani kako bi što bolje mogli da opisu šta se tačno dogodilo sa detetom i kako je to tačno izgledalo. Kada postoji sumnja na infekciju CNS-a rade se  laboratorijke pretrage, kao i lumbalna punkcija, posebno ako je dete mlađe od godinu dana, a jasan uzrok febrilnosti nije definisan. EEG snimanje se ne radi rutinski kod dece sa tipičnim febrilnim konvulzijama.

Podeli:

Komentari

  1. Postovani ,
    imam cerku 8 godina staru.
    Sa 4 godine ,nakon primljene Vakcine protiv “Krpelja”dobila je Temperaturni slag.
    Eeg i MRT nisu nista pokazali da bi upucivalo na Epilepsiju.
    Sa 8 godina je primila vakcinu protiv Grippe.
    Tacno nakon 7 dana dozivjela je opet sok kojeg Doktori nazivaju Epilepticni napad.
    Eeg je odradjen na sta pokazuje vrlo male promjene ( u kojem curica u stvari i nije bila mirna…vec je otvarala oci i pocela postavljati pitanja).
    Dr.su napisali dijagnosu :Epilepsija.
    Interesuje me da li mi mozete reci:
    – da li curica moze imati alergiju na Vakcine Pa dozivi napade( jer je u stvari sada 7 dana od vakcionisanja proslo) i
    -da li se negdje moze ispitati da li je alergicna na Vakcine,
    – da li je u stvari ova dijagnosa tacna?
    Unaprijed Hvala

    Odgovori na komentar
    • Ovo sigurno NIJE alergija na vakcine!

      To je jedna vrsta reakcije detetovig mozga, a jedino pedijatar – neurolog (neuropedijatar) može napraviti pravu procenu, da li se zaista radi o epilepsiji. Čak i da to jeste epilepsija, ona ona odličnu prognozu kod većine dece

      Odgovori na komentar
  2. Postovanje.Imam pitanje jedno.Imam cerkicu od 4g prvi naoad je imala sa 10meseci posle toga imala je napade jos 3 puta,uveden joj je sirup eftil pije ga redovno vec 2,5 god.to joj se desava samo u povisenoj tem,pogled joj je fokusiran obicno u plafon sobe ima prekide u disanju i trzaje,nikada se nije upiskila u toku napada.imamo svu terapiju cak i dijazepane klristimo.Zanima me samo jedno :obican doktor deciji pedijatar mi je rekao zadnji put da to lici na epilepsiju,a njoj se vodi kod neurologa da su febrilni napadi.Napad nikada nije imala bez tem.hvala vam unapred na odgovoru

    Odgovori na komentar
Strana 3 od 3<123

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA