Dobar doručak za bolje ocene

Dobar doručak je definitivno povezan sa školskim dostignućima, kažu rezultati novog istraživanja objavljeni u časopisu Public Health Nutrition.

doručak

Doručak se oduvek povezuje sa stanjem opšteg zdravlja i akutnim merama koncentracije i kognitivne funkcije. Međutim, do sada nije bilo čvrstih dokaza o vezi sa konkretnim školskim rezultatima.

Prethodne studije u Velikoj Britaniji su pokazale da 14 odsto dece starosti između 7 i 15 godina preskače doručak, a da 30 odsto njih ne jede ništa do ručka. Pokazalo se i da je doručak uslovljen društvenim obrascem, pri čemu su deca nižeg ekonomskog statusa pod većim rizikom od negativnog ishoda po zdravlje.

Smatra se da je ova studija, koju je predvodila Hana Litlkot (Hannah Littlecott) iz Centra za razvoj i procenu složenih mera za unapređenje javnog zdravlja  (DECIPher) pri Univerzitetu u Kardifu, najveća studija do sada koja se bavi longitudinalnim uticajima na standardizovani školski učinak.

Stručnjaci za javno zdravlje sa Univerziteta u Kardifu u Velikoj Britaniji su u ovu studiju uključili 5.000 dece starosti između 9 i 11 godina iz preko 100 osnovnih škola.

Cilj im je bio da ispitaju vezu između unosa i kvaliteta doručka i naknadnih rezultata u procenama 6-18 meseci kasnije.

Od đaka je zatraženo da naprave spisak sve hrane i pića koje su uneli u roku od 24 sata (uključujući dva doručka) i da naglase šta su jeli u određeno vreme prethodnog dana i za doručak tog dana kada su pravili spisak.

Bolji rezultati dece koja doručkuju

Pokazalo se da je nivo školskog učinka u značajnoj meri povezan ne samo sa brojem zdravih namirnica unetih tokom doručka, već i sa drugim navikama u ishrani, kao što su količina slatkiša, čipsa  i voća i povrća unetih tokom preostalog dela dana.

Šanse za ostvarivanje rezultata iznad proseka su bile i duplo veće kod učenika koji su imali doručak u poređenju sa onima koji nisu. Unos nezdravih namirnica kao što su slatkiši i čips tokom doručka, što je bio slučaj kod svakog petog deteta, nije imao pozitivan uticaj na školske rezultate.

Autori kažu da postoje jaki dokazi da ono što učenici jedu utiče na njihov učinak u školi, što ima značajne implikacije za politiku obrazovanja i javnog zdravlja.

Što se tiče sastava doručka, oni navode da ima sve više dokaza da namirnice sa nižim glikemijskim indeksom, koje ravnomerno oslobađaju energiju tokom jutra, mogu da imaju pozitivno dejstvo na kognitivnu funkciju, zdravlje, mali broj izostanaka i školske rezultate.

Tim apeluje na škole da odvoje vreme i resurse za unapređenje zdravlja dece, navodeći da postoji “očigledna sinergija između zdravlja i obrazovanja”, kao i da uključivanje unapređenja zdravlja u osnovne ciljeve obrazovanja može da dovede do poboljšanja školskih rezultata.

Prof. Kris Bonel (Chris Bonell) iz Instituta za obrazovanje pri Univerzitetskom koledžu u Londonu kaže da škole treba da se usmere ka zdravlju i obrazovanju svojih đaka kao komplementarnim a ne razdvojenim prioritetima.

Mnoge škole u Velikoj Britaniji nude đacima besplatan doručak, što je po rečima prof. Bonela važno sredstvo u podsticanju dobrih školskih rezultata kod dece zato što”ulaganje resursa u uspešne mere za unapređenje zdravlja takođe dovode do poboljšanja školskih rezultata”.

“Povezivanje naših podataka sa onima o školskim rezultatima u realnom svetu nam je omogućila da obezbedimo čvrste dokaze o vezi između unosa doručka i dobrih rezultata u školi. Zato imamo dobar razlog da verujemo da će tamo gde škole uspeju da pronađu način da podstaknu đake koji ne doručkuju kod kuće da pojedu školski doručak doći do značajnog poboljšanja školskog učinka”, kaže koautor dr Grejam Mur (Graham Moore)

Dr Džuli Bišop (Julie Bishop), direktorka za unapređenje zdravlja u Službi za javno zdravlje Velsa, kaže da će ovo istraživanje podržati škole koje razmatraju mere za unapređenje ishrane svojih đaka, što će biti korisno ne samo za njihovo zdravlje, već i za rezultate u školi.

Autori predlažu dalja istraživanja o tome kako doručak i druge zdrave navike poboljšavaju akademski učinak, kao i slične studije među starijom decom, s obzirom da istraživanja pokazuju da se unos doručka smanjuje nakon osnovne škole.

Izvor: http://www.medicalnewstoday.com/articles/302942.php

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA