Deca u školu donose roditelje i mini izdanju, i dobro i loše izdanje

Roditelji uglavnom misle da znaju šta se dešava s njihovim detetom u školi, počevši od momenta kada dete uđe u školu, do momenta kada stigne kući.

Foto: Freepik

Međutim, domaći i školski rad, odmori, kontrolni zadaci i ostale stvari vezane za nastavu su samo jedan deo ozbiljne socijalizacije i procesa odrastanja kroz koje dete prolazi zajedno sa svojim drugarima iz razreda.

Šta se stvarno dešava u toku vremena koje deca provode u školi, jedna nastavnica je napisala u sledećih devet objašnjenja.

1. Deca u školu donose svoje roditelje u mini izdanju – bilo to dobro ili loše.

Zašto se neko dete ponaša i ophodi na određeni način – nastavnicima bude jasno već posle prvog roditeljskog sastanka.

Deca u školu donose mnoge osobine koje se stiču kod kuće: timski rad, radne navike, kućno vaspitanje, ali takođe i probleme na koje često nailaze i nastavnici i drugari deteta. Iako roditelji možda zaborave na njih brzo, jutarnje svađe i nervoze mogu da poremete celokupan dan deteta, posebno u školi.

2. Odmor za svako dete znači nešto drugo.

Većina dece voli odmore, ali za to postoje dva različita razloga. Dok jedna grupa dece jedva čeka da zvoni kako bi trčala i družila se s drugarima, neka deca zvono za odmor čekaju da bi se družila sa svojim nastavnicima. Odmori su veoma nepoželjni kod dece koja nemaju izgrađeno samopouzdanje i koja se bore da na hodnicima sklope prijateljstva. Takva deca odmore provode sama, sedeći u učionicama, čekajući da zvono oglasi početak časa.

3. To što deca neke stvari rade kod kuće, ne znači da ih rade i u školi.

Roditelji su vrlo često nezadovoljni rezultatima testova i odgovaranja, i tvrde da je dete znalo određeno gradivo kod kuće.

Ovo može biti lažna slika stvarnosti, i roditelji bi trebalo da shvate da to što dete radi kod kuće ne mora raditi i u školi, upravo zbog njihovog mešanja. Roditelji koji previše pomažu deci pri domaćim zadacima i učenju za testove, samo čine kontrauslugu detetu, jer kada dete treba istu stvar da uradi samo u školi – ono ne zna kako.

4. Svako dete ima svoju ulogu među drugarima iz razreda.

Deca u razredu imaju svoje uloge, baš kao i njihovi roditelji u svetu odraslih. Te uloge se dodeljuju na osnovu ponašanja među drugarima i na časovima. Deca brzo nauče ko je dobar đak, ko ima loše ponašanje, ko je uvek nervozan… i ponašaju se u skladu s tim. I nastavnici se ponašaju u skladu sa glavnim osobinama i ulogama dece: zato često u klupe spajaju dobrog i lošeg đaka, povučenog i otvorenog itd, kako bi uloga jednog popravila ulogu i osobine drugog.

Na ovaj način, deca imaju jednake šanse da iskoriste svoje uloge na najbolji način.

5. Loše stvari nisu uvek tako loše.

Škola nije samo mesto za učenje školskog gradiva. To je i mesto za socijalizaciju i mesto gde deca postaju ljudi. Deca umeju biti veoma surova zato što još uvek ne razumeju određene stvari i zato se često dešava da neka od njih budu povređena i uvređena. Ove neprijatne situacije su idealne da dete nauči kako da se brani, da reaguje i nađe adekvatan način da pomogne sebi.

Podeli:

Komentari