Ako pojedete jedan hot dog, skratili ste život za 36 minuta, sugeriše nova studija

Istraživači su ove nedelje objavili indeks ishrane sa ciljem da informišu o smernicama za zdraviju i ekološki održiviju ishranu. Indeks je rangirao hranu prema minutama koje dobijamo ili oduzimamo od očekivanog života, konzumiranjem određene hrane.

Nalazi uključuju više od 5.000 namirnica na menijima Amerikanaca, a klasifikovani su prema zdravstvenom opterećenju i uticaju na životnu sredinu.

Šećerna pića, vhot-dogovi, hamburgeri i sendviči za doručak povezani su sa većinom izgubljenih minuta zdravog života, dok su voće, mešano povrće bez skroba, gotove žitarice i kuvana zrna povezana sa najvećom benefitima.

Istraživači su otkrili da konzumiranje jedne porcije od 85 grama pilećih krilca traje 3,3 minuta života, zbog proporcije natrijuma i štetnih trans masnih kiselina, dok hot-dog skraćuje život za 36 minuta “uglavnom zbog štetnih efekata prerađenog mesa, “, napisali su autori studije.

S druge strane, sendvič sa maslacem od kikirikija povezan je sa 33-minutnim povećanjem životnog veka. Hrana poput kikirikija, lososa i pirinča povezana je sa produženjem životnog veka za 10 do 15 minuta.

Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu ili Odeljenja za nauku o životnoj sredini objavili su nalaze u časopisu “Nature”.

“Prethodne studije koje su ispitivale zdravu ili održivu ishranu često su se svodile na raspravu o ishrani biljaka i životinja, pri čemu su poslednje stigmatizovane kao najmanje hranljive i održive. Iako vjerujemo da je biljna hrana uopšteno bolja, postoje značajne razlike u biljnoj i životinjskoj hrani to treba priznati pre nego što se takvi opšti zaključci opravdaju “, navodi se u studiji.

Istraživači su takođe klasifikovali hranu prema njenom nutritivnom i ekološkom uticaju. Zdrava i ekološki održiva hrana uključivala je orahe, voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice i neke plodove mora, dok su namirnice slabe nutritivne vrednosti povezane sa štetnim uticajima na životnu sredinu (govedina, prerađeno meso, svinjetina, jagnjetina, sir i određena jela od lososa) ).

Nasuprot tome, većina živine, mlečnih proizvoda, hrane na bazi jaja i kuvanih žitarica pala je u srednju zonu.

“Ovo sugeriše da nutritivno korisna hrana ne mora uvek imati najmanji uticaj na životnu sredinu i obrnuto”, napisali su autori studije.

Zaključno, istraživači su otkrili da bi zamena 10 odsto dnevnog unosa kalorija iz govedine i prerađenog mesa voćem, povrćem, orašastim plodovima, mahunarkama i određenim plodovima mora mogla da ima značajne zdravstvene koristi.

Tim navodi dobitak od oko 48 minuta života po osobi dnevno.

Index

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA