Krize svesti – padanje u nesvest

Krize svesti obično predstavljaju zastrašujuće iskustvo za roditelje – većina ima crne misli o epilepsiji, ili “još nekim gorim” uzrocima gubitka svesti. Srećom, nije tako! Većina dece ne padaju zbog neke teške bolesti mozga ili srca, već se radi o jednom (relativno bezopasnom) fenomenu koji želimo da vam približimo.

To je ono kada dete “kolabira” – prvo mu se “sloši”, muka mu je, zavrti mu se u glavi i potom padne. Kolaps je malo zastareo termin, ali je i dalje u upotrebi, čak i među lekarima pa ga nećemo odbaciti. Pravilan, medicinski naziv za ove vrste “padanja u nesvest” je sinkopa.

ZAŠTO DETE “PADA U NESVEST”?

Skoro svakom od nas se, kada naglo ustanemo iz kreveta, zacrni pred očima, a lagana vrtoglavica opominje da se vratimo u horizontalu. Ako se prisetimo detinjstva, vratiće nam se neka od situacija kada nam je “pripalo zlo”: u zagušljivom autobusu, posle vađenja krvi, tokom dugotrajnog stajanja u redu.

Ipak, najveći broj dece ne gubi svest i sećaju se, do detalja, šta se dešavalo. Ako dete zaista gubi svest (pada) po pravilu se ne seća pada, a u sećanju uvek postoji “prazan prostor” (stručno se naziva amnezija) za sam pad. E, to se, u medicinskom svetu, naziva kriza svesti.

Šta je to sinkopa (ili kolaps)?

Sinkop  nastaje kada detetu ne stiže dovoljno krvi u mozak. Ima mnogo vrsta sinkopa, ali priča koju vam sada pričamo je vezana za “kolapse” koji se dešavaju u situacijama kada detetu naglo padne krvni (arterijski) pritisak. Kada mozak nema dovoljno krvi u njega ne stiže dovoljno kiseonika i hranjivih materija (pre svega šećera) pa mozak, jednostavno, ne može da radi “kako” treba. Tada mozak “naredi” da dete padne. Kada dete dođe u horizontalu, krv se vrati u glavu, mozak dobija dovoljno krvi i svest se brzo vraća, a dete je odmah pribrano, prepoznaje okolinu i lako “dolazi sebi”.

Zašto mozak ne dobija dovoljno krvi kod dece sa sinkopama?

Roditelji treba da znaju da se ne radi o bolesti već o konstitucionalnoj karakteristici. U pitanju je nasledna sklonost ka padu arterijskog pritiska u određenim situacijama. Uvek se nađe neko u porodici (obično mama) ko ima nizak pritisak, pa detetov organizam radi pod nižim arterijskim pritiskom. Kada se takva deca nađu u  okolnostima u kojima pritisak još malo padne – lako gube svest.  Deca koja padaju u nesvest su obično vižljasta, pre mršava nego debela, a veliki broj spada u takozvanu emotivnu decu.

U kom uzrastu nastaju sinkope?

Tipične krize svesti – sinkope pogađaju najčešće decu školskog uzrasta, nešto češće devojčice od dečaka. Sinkope se mogu javiti i kod male (predškolske) dece, ali tada je obavezno da dečji neurolog isključi druge (neurološke) bolesti i stanja koje mogu dovesti do gubitaka svesti.

Koje su to okolnosti u kojim dete pada (ima sinkopu)?

* Važno je znati situacije koje “pogoduju” nastanku sinkopa. To će pomoći da se prepozna (bezazlena) priroda problema, ali i izbegavaju takve okolnosti u budućnosti, čime se sprečavaju nove krize svesti. Ima ih mnogo, a navešćemo najvažnije:

* Najveći broj dece pada prilkom naglog ustajanja iz kreveta, u jutarnjim satima, pre u toku ili posle posete kupatilu.

* Dugotrajno stajanje – u redu, u horu, na autobuskoj stanici, na sahranama…Sve ovo dovodi do slivanja krvi iz gornjih delova tela, pa tako mozak ostaje bez dovoljne količine kiseonika.

* Deca lakše padaju u zagušljivom ambijentu, kada je temperatura vazduha visoka, ili ako je vlaćnost velika.

* Neretko deca imaju krizu svesti kada dožive neprijatnost (vađenje krvi, zuba, nakon neprijatnih dijagnostičkih procedura) ili ugledaju neki neprijatan prizor  (već miris ambulante može dovesti do pada u nesvest kod veoma “osetljive” dece)

* Sve ove okolnosti su pogodne za gubitak svesti, a svemu može doprineti “prazan stomak” – preskakanje obroka, ili nedovoljno uzimanje tečnosti.

* Pacijenti sa povišenom telesnom temperaturom lakše padaju u nesvest jer visoka telesna temperarura širi krvne sudove i “obara” krvni pritisak.

* Kada deca imaju česte prolive i povraćanja, imaju veliki rizik od gubitka svesti. To je, tako reći, za očekivati, jer u organizmu nema dovoljno tečnosti da se obezbedi adekvatan dotok krvi u mozak.

* Može se desiti, mada ređe, da dete posle naporne fizičke aktivnosti, kada želi da se “izduva” doživi krizu svesti. To se obično dešava ako dete nije uzelo “pravi” obrok bar dva sata pre napora, a naročito ako tokom fizičkog napora nije uzelo dovoljno tečnosti.

* Malokrvna (anemična) deca često imaju vrtoglavice i nesvestice, a neretko padaju (imaju sinkope). To je zato što mozak nema dovoljno kiseonika (zbog manjak hemoglobina koji donosi kiseonik tkivima), pa ga i mali pad pritiska “baca u nesvest”.

* Nagli gubitak telesne mase, naročito posle “nemedicinskih” i nepotrebnih dijeta pogoduje sinkopama. Ovo naročito važi za devojke koje misle da su debele, a zapravo nemaju višak telesne mase.

* Kod devojaka menstrualni ciklus (ali period neposredno pred ciklus) može predisponirati nastanak sinkopa.

Kako izgleda tipična sinkopa?

Ogromna većina (skoro svi) dece ima “uvertiru” u gubitak svesti. Prvo osete mučninu, vrtoglavicu, oblije ih hladan znoj, zamagli im se pred očima. Ova najava pada u nesvest obično prethodi sinkopi (krizi svesti) pa se stručno i zove presinkopa. Tada je dete ekstremno bledo, belih usnica. Ako neko ne interveniše polaganjem deteta u ležeći položaj uz podizanje nogu iznad nivoa glave,  pad u nesvest je neizbežan.

Dete pada – “skljoka se” i gubi svest. Pri tom nisu prisutni grčevi ruku i nogu (konvulzije), nema pene na ustima, nema “ukočenog” pogleda deteta, dete se ne upiški, a sve traje najduže par desetina sekundi.

Posle pada, dete se trenutnio oporavlja, nije zbunjeno i pospano, zna gde se nalazi i odmah uspostavlja dobar kontakt sa uplašenim drugarima (ili  prestravljenim roditeljima).

Šta uraditi da se gubici svesti (sinkope) ne javljaju – kako ih sprečiti?    

        

Pin It


Komentari

  1. Poštovani,
    djevojčica 7 god. nekoliko puta je gubila svijest proteklih godina uvijek samo tijekom vađenja krvi. Uvijek bi problijedila, oblio bi ju hladni znoj, pobijelile bi joj usnice i nakratko bi izgubila svijest. Danas ponovno vadjenje krvi nakon duzeg vremena, samo ovaj put osim uobicanjenog njenog padanja u nesvijest, primjetila sam takodjer prazan ukocen pogled i lagano ukoceno trzanje ruke prije samog gubitka svijesti. Sve skupa je trajalo nekoliko minuta, no brinu me ukocene oci i trzaj.
    Hvala unaprijed na odgovoru!

    Odgovori na komentar
Strana 11 od 11<<<7891011

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.