Dislalija – poremećaj izgovora glasova u dece

Svakom roditelju je najvažniji napredak deteta u psihofizičkom razvoju, razvoj govora i razvoj motoričkih sposobnosti. U tome im treba pomoći i podržati da se pripreme za uspešno roditeljstvo.

dislalija fl

Foto: Flickr

„Bolje sprečiti nego lečiti”narodna izreka koja je prihvatljiva u prevenciji nastanka razvojnih poremećaja.

Dislalija  je artikulacioni razvojni poremećaj glasova u deteta sa normalnim fiziološkim sluhom, normalnom inervacijom govornih organa,normalnim  intelektualnim sposobnostima i razvijenošću ostalih jezičkih sposobnosti.

Ispoljava se kao:

  • Omisija-nedostatak nekih glasova
  • Supstitucija-zamena nekog glasa već postojećim
  • Distorzija-oštečen izgovor već postojećeg glasa

Govor malog deteta je rezultat procesa učenja, koji nakon nekog vremena postaje sličan govoru odraslih. Ako govor u bilo kom svom obliku odstupa od govorne sredine, narušava se razumljivost i otežava komunikacija.

  • Kako i kada se usvajaju glasovi?

Glasovi imaju svoju razvojnu liniju. Svaki uzrast prati i određen razvoj glasova,a to je bitno u dijagnostici poremećaja izgovora. Prvo se javljaju vokali (samoglasnici):  a,e,i,o,u , zatim konsonanti (suglasnici):  p,b,m,n,t,d,k,g.  Ako trogodišnje dete neke od tih glasova izostavlja ili ih pogrešno izgovara, smatramo da se govori o poremećaju glasa i glasova te grupe. Takođe dete od tri godine može pravilno da izgovara i sledeće glasove: u,f,v,h,l, glasovi s, z, c, š, ž, č, ć, đ, dz, r, lj, nj, mogu biti distorzovani(nejasni), ali se u kasnijem uzrastu” čiste” i dolazi do pravilnog postavljanja i izgovora svakog glasa.

  • Glasove s, z, c deca treba da izgovaraju pravilno sa četiri i po godine.
  • Glasove š, ž, č, ć, đ, dz čisto izgovaraju u petoj godini
  • Lj je glas kod koga do kraja četvrte godine tolerišemo supstituciju (zamenu) sa glasom l
  • Glas nj, i njegovu zamenu sa glasom n tolerišemo do tri i po godine

Glas r se toleriše do četiri i po godine

Dete sa pet i po godina treba pravilno da izgovara sve glasove maternjeg jezika.

Važno je znati da poteškoće u izgovoru zavise od mesta  načina izgovora glasova npr. kod trogodišnjeg deteta je dozvoljeno da se glas s umekšava, ali nije dozvoljeno da se jezik nalazi između zuba kada se glas izgovara (interdentalni sigmazizam).

Postoje i uzroci koji dovode do poremećaja izgovora. Mogu biti primarni i sekundarni.

  • Primarni su razne anomalije ili odstupanja u građi organa koji dovode do teškoća u izgovoru glasova
  • Sekundarni su psihološki i socijalni činioci

Bitna je i okolina u kojoj dete živi.

Kada i kako sprečiti poremećaj artikulacije? 

Najraniji preventivni postupak je psihofizičko zdravlje buduće  majke. Posle porođaja,veoma je važno dojenje bebe. Kada se pojave prvi zubi treba bebi davati čvršću hranu, zatim uzimanje hrane kašičicom, pijenje iz šoljice stimuliše aktivno funkcionisanje usnice, a žvakanje i guranje hrane pripremaju mišiće za složenu funkciju-govor. Cuclu i varalicu ne upotrebljavati jer negativno utiče na razvoj govornih organa.Takođe treba sprečavati da dete sisa prst, jer to onemogućava  da se pravilno izgovaraju glasovi (s, z, c, š, ž, č, dz, r, t, d, n).

Potrebno je raditi vežbe logomotorike, zajedno sa detetom 5 minuta svakodnevno, a cilj im je da se jačaju mišići jezika i usnice. Stimulisati razvoj fonemskog sluha, razvoj pažnje i memorije.

Pravilan govorni uzor je jako bitan, treba da se izbegnu tepanja detetu, naročito oko 2-3 godine, a ako nepravilno izgovara glasove važno je da se roditelji posavetuju sa logopedom. Na rezultate terapije utiče  motivacija i karakterne crte deteta, redovni logopedski tretmani, dobra saradnja sa terapeutom i roditeljska pomoć.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Pin It


Komentari

Strana 2 od 2<12

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.