Žmirkanje i grimase van kontrole

U želji da predano prate odrastanje deteta, roditelji često preteruju posmatrajući svaki njegov gest, pokret, mimiku. Ima i onih roditelja koji smatraju da su neuobičajene grimase prolaznog karaktera i nevažne da bi se na njih obraćala posebna pažnja. Međutim, ukoliko se radi o tikovima, svakako treba obratiti pažnju i blagovremeno reagovati.

Kako da se tikovi prepoznaju i šta znače, objašnjava neurolog dr sci med Dragana Momčilović-Kostadinović iz Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu Kliničkog centra Srbije:

– Tikovi su po definiciji nagli, neritmični, nesvrsishodni nevoljni pokreti, koji samo oponašaju svrsishodne motorne radnje. Karakteristični su za doba detinjstva i registruju se kod četiri do 24 odsto školske dece. Iako po pravilu predstavljaju prolazno benigno stanje, mogu da se održe i tokom dužeg perioda i prerastu u ozbiljan hronični neuropsihijatrijski poremećaj.

* Kako se deca sa tikovima ponašaju?

– Ponašanje zavisi od vrste tika. Najčešće se ispoljava jednostavan motorni tik u vidu treptanja i žmirkanja, palacanja jezikom, trzanja glavom ili ramenom… Mogući su i takozvani vokalni tikovi u vidu ispuštanja pojedinih glasova ili ušmrkivanja, pročišćavanja grla, kašljucanja… Postoje i složeni motorni tikovi koje karakterišu složene motorne radnje. Takvi pokreti mogu da se pojave i u sklopu nekih psihijatrijskih obolenja deteta koja prate hiperaktivnost i poremećaj pažnje. Tikovi imaju i svoju dinamiku ispoljavanja, na šta takođe treba obratiti pažnju. Tako, na primer, treptanje vremenom može da se pojača, iščezne ili da pređe u neki drugi oblik, kao što je grimasiranje, kašljucanje ili nešto slično. Kod neke dece od samog početka mogu da se pojave udruženo dve ili tri vrste tikova, kao što su, na primer, motorni i vokalni. Zajedno mogu da traju dugo.

* Postoje li razlike prema načinu ispoljavanja?

– Prema vremenu trajanja tikovi mogu biti prolazni i hronični. Prema uzrastu dele se na tikove detinjstva i odraslog doba. Prolazni tikovi mogu da se javljaju višekratno tokom dana, svakodnevno ili povremeno, da traju najkraće mesec dana ali nikada duže od jedne godine. Hronični traju duže od godinu dana, pri čemu pacijent nikada ne ostaje bez simptoma duže od tri uzastopna meseca.

* Da li se tikovima možda šalje neka poruka koju dete nije u stanju glasno da izgovori?

– Svakako da. Problem koji tišti dete a koji ne može samo sa sobom da razreši pretvara se u jake unutarnje impulse koji ga teraju u bolesno stanje. To je, zapravo, vapaj okolini da mu pomognu u rešavanju, u tom trenutku za njega nepremostivog problema. Ispoljavanju tika prethodi velika napetost i neodoljiva unutrašnja potreba da se tik i izvede, nakon čega kod deteta nastupa olakšanje sa smanjenjem napetosti.