Zašto su važni vitamini B kompleksa

Značaj zdrave ishrane, pa i unosa različitih vitamina je uvek aktuelna tema. Ipak, poslednjih godina se zbog pandemije i promocije vitamina i drugih mikronutrijenata vezanih za imunitet, vitamini B kompleksa su nekako ostali “po strani”.

Foto: Flickr

Pomalo ze zaboravilo na njihove važne uloge vitamina B kompleksa u rastu i razvoju dece, kao i očuvanju zdravlja.

Vitamin je reč koju je skovao poljski biohemičar Kazimjež Funk 1912., koji je ekstrahovao kompleks mikrohranjivih sastojaka koji su neophodni za život, a koji su imali AMINO grupu, a to su zapravo bili vitamini B kompleksa, pa im je dodao “prefiks” VITA – AMIN, amini značajni za život.

Sedam razloga ZA davanje (racionalnu suplementaciju) vitaminima B kompleksa kod dece:

Zdrava ishrana bogata vitaminima B kompleksa je najvažniji izvor ovih vitamina. Evo sedam situacija gde suplementacija dobro osmišljenim preparatom vitamina B kompleksa ima smisla:

1. Bez vitamina B kompleksa NEMA zdravog odrastanja! Oni su neophodni za sve najvažnije funkcije organizma: obezbeđenje energije, čuva zdravlje nervnog sistem, važni su za zdrav kardiovaskularni sistem, obezbeđuju “krvnu sliku” bogatu crvenim krvnim zrncima. ali daju doprinos zdravom imunitetu.

2. Pomažu deci sa slabim apetitom – deca koja imaju slab apetiti i mučnine, a nemaju poremećaje i oboljenja organa za varenje, skoro sigurno imaju manjak vitamina B kompleksa koji im treba nadoknaditi.

3. Neretko deca NE unose dovoljno namirnica koje sadrže vitamine B kompleksa – svedoci smo, nažalost, da raste broj dece koja, iz različitih razloga, ne unose zdrave namirnice, pa ni one koje sadrže B vitamine. Dok traju napori da se dete uvede u režim zdrave ishrane ima smisila suplementacija B kompleksom.

4. Deca koja se žale na umor, nedostatak snage i lošiju toleranciju napora, a isključene su bolesti koje mogu biti uzrok: anemija, bolesti srca i pluća, naprosto traže vitamine B kompleksa

5. Deca koja se žale na takozvane nespecifične – različite (polimorfne) smetnje, a nemaju znakove bilo koje bolesti: povremeno probadanje i stezanje u grudima (a srce im je zdravo), povremeni bolovi u leđima, mišićima i zglobovima (a nema otoka i crvenila), povremeno trnjenje u vrhovima prstiju, “podrhtavanje” ruku i nogu…ovde se može očekivati povoljan efekat vitamina B kompleksa.

6. Deca koja imaju u porodici nekog sa migrenama, a i sama imaju povremene glavobolje treba da uzimaju vitamine B kompleksa. Pokazalo se da dodatak vit. B2 pomaže u smanjenju učestalosti i jačine migrenoznih napada. Napominjemo da oni NISU zamena, već DOPUNA standardnoj terapiji anageticima.

7. Dobro osmišljeni preparat vitamina B kompleksa sadrži svih sedam vitamina B koji su važni za decu u optimalnoj količini koja zadovoljava dnevne potrebe deteta.

Sledi prikaz svakog od ovih sedam vitamina B kompleksa:

VITAMIN B1

Vitamin B1 (tiamin) je, kao i svi pripadnici B-kompleksa hidrosolubilni vitamin, neophodan je za metabolizam ugljenih hidrata, a tako i za funkcinonisanje svih ćelija organizma, a naročito za zdravlje nervnog sistema, kao i kardiovaskularnog i gastrointestinalnog sistema.
Dobri izvori tiamin su integralne žitarice, kvasne gljivice, mahunarke i meso.

Hronični nedostatak tiamina se kod dece manifestuje sledećim simptomima i znacima: umor, razdražljivost, slabo pamćenje, gubitak apetita, smetnje spavanja, nelagoda u trbuhu i gubitak težine. Težak manjak vitamina B1 je kod nas zaista pravi raritet.

VITAMIN B2

Vitamin B2 (riboflavin) je važan u skoro svim vitalnim metaboličkim procesima, uključujući i metabolizam amino kiselina. Veoma je važan za normalno funkcionisanje i zdravlje nervnog sistema, a neophodan je i za aktivaciju vitamina B6. Dobri izvori tog vitamina su mlečni proizvodi, meso i riba.

Najčešći znaci nedostatka ovog vitamina su: ranice (“žvale”) u uglovima usta, nakon čega se stvaraju ragade. Mogu se razviti afte u ustima.

VITAMIN B3

Vitamin B3 (Niacin, Vitamin PP) je spoj dve hemijske strukture, nikotinske kiseline, tj. niacina i nikotinamida. Nikotinamid je sastavni deo koenzima koji su su neophodni za metabolizam šećera, masti i proteina.

Nikotinamid se nalazi u kvascu, jetri, žitaricama i mesu. Sadrže ga: obogaćeni beli i punozrni hleb (crni), grašak, zeleno povrće, osušena džigerica, posno meso, bubrezi, riba, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi, pirinčane mekinje, neprerađene žitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, koštunjavi plodovi, tunjevina. Apsorpciju niacina pomažu drugi vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmažu kafa, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo šećera.

Primenjuje se u profilaksi i lečenju pelagre (koja je srećom retka), koristi se i kao dodatak lekovima za terapiju bolesti kardiovaskularnog sistema i migrene…

VITAMIN B5
Pantotenska kiselina (vitamin B5) ulazi u sastav koenzima A (CoA), koji je neophodan za obavljanje mnogobrojnih važnih reakcija u organizmu. Metabolizam šećera, masti i proteina, sinteza polnih hormona su samo deo široke lepeze funkcija vitamina B5. Ponekad se naziva antistresnim vitaminom.
Sadrže ga: iznutrice, pileće i ćureće meso i žumance su izrazito bogati ovim vitaminom, ali se nalazi i u punom zrnu pšenice, ovsa, pirinča, kao i u mahunarkama, pečurkama, ali i mleku. U manjoj količini ga sintetišu i crevne bakterije.
Njegovu iskoristljivost pomažu drugi vitamini iz grupe B kompleksa, kao i vitamin C. Kafa, alkohol i pojedini lekovi (hipnotici i anksiolitici) smanjuju korisne efekte vitamina B5
Deficit se manifestuje umorom, depresijom, gubitkom apetita, grčevima, lošim varenjem i nesanicom. Na koži se javlja depigmentacija (smanjenje količine pigmenta), ponekad i akne, a može doći do opadanja kose, ali i pojave malokrvnosti.

VITAMIN B6

Vitamin B6 je jedan od B vitamina neophodnih za pravilno funkcionisanje metabolizma aminokiselina (proteina), šećera i masti, kao i za stvaranje krvnih ćelija. B vitamini su neophodni za zdravu kožu, kosu, oči, jetru, nervni sistem, srce, mišiće, ali i imunski sistem. Učestvuje u izgradnji crvenih krvnih ćelija i metabolizmu proteina, ali i u zdravom imunskom odgovoru.
Vitamin B6 omogućava i stvaranje nekoliko neurotransmitera, prenosnika poruka u nervnom sistemu. Neophodan je za normalan razvoj i funkcionisanje mozga
Izvori vitamin B6 su: banane, suvo voće, avokado, orasi, puter od kikirikija, tamno zeleno lisnato povrće, riba, živinsko meso, soja, malteks, pivski kvasac, pšenica i pšenične klice. Bolje se resorbuje kada se uzima uz druge vitamine grupe B, kao i uz vitamin C, magnezijum i polinezasićene masne kiseline.
Hipovitaminoza ima sledeće manifestacije: suva, ispucala koža oko usta, na kapcima i obrazima
Kod dece se mogu javiti grčevi u mišićima, slabiji apetit, muka i povraćanje.
Kod odraslih se češće javljaju anemija, mišićna slabost i psihički poremećaji.

VITAMIN B7
Biotin je od ogromnog značaja za metabolizam ugljenih hidrata i masti.
Nalazi se u iznutricama (jetra, bubreg), žumancu, kvascu, karfiolu, mahunarkama, orašastim plodovima. Nedostatak je veoma redak kod dece, a izaziva dermatitis, glositis, metaboličke poremećaje (metabolička acidoza)

VITAMIN B12
Vitamin B12 ( kobalamin, cijanokobalamin) je izuzetno važan za stvaranje (i regeneraciju) eritrocita, potpomaže normalan rast i razvoj fetusa, a potom i deteta, a izgleda da može pomoći u podizanju apetita kod dece. Veoma je važan za zdravlje nervnog sistema, poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu. Omogućava bolju iskoristljivost masti, ugljenih hidrata i proteina.

Simptomi nedostatka mogu da se pojave nekoliko godina nakon što prestane unošenje i iscrpe njegove telesne rezerve. Hipovitamnoza je retka, obično se javlja kod vegana koji godinama ne konzumiraju meso, jaja ili mlečne proizvode. Hipovitaminoza izaziva pernicioznu anemiju koja počinje podmuklo, malaksalošću i bržim zamaranjem i bledilom. Nastaje gubitak apetita, nadimanje i proliv. Osećaj pečenja jezika pri uzimanju kisele hrane. Zapažaju se depresivne promene, poremećaj pamćenja, grčevi u nogama, otežan hod.

Bolesnici su bledi, glatkog jezika (kao staklo), poremećenog disanja sa čestim parestezijama (“trnjenje”).

Izuzetno je opasan nedostatak vitamina B12 kod trudnica jer može uzrokovati teška oštećenja cenralnog nervnog sistema bebe.

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA