Zašto su mame toliko umorne?

Mame male dece, naročito one koje su stalno kod kuće, često dobijaju lošu reputaciju. Zašto ne vodi računa o svojoj frizuri? Čini se da ima i previše trenerki za po kući. Nisam sigurna zašto se odnose prema sebi kao prema trećem licu. Naravno, mame spavaju manje, i imaju više obaveza po kući kada imaju malu decu, ali ja imam drugu teoriju zašto smo toliko umorne čak i kada izgleda da ne radimo ništa posebno, pogotovo ljudima sa strane

Foto:  Visualthinker

To je ovo:  Hiper – budnost.

Hiper – budnost je definisana kao stanje čulne osetljivosti, praćeno intenzivnim, preteranim ponašanjima čija je svrha da prepozna pretnju. Hiper – budnost označava  konstantno skeniranje okruženja da bi se prepoznale pretnje, iscrpljenost, i preterano povećana pažnja.

Obično, ovaj termin se koristi u medicini. Ja ga koristim da bih ga uporedila sa roditeljstvom. Tako da, za roditelje hiper – budnost je bukvalno stanje povećanje pažnje, borba ili bekstvo, i zaštita naše dece koja su toliko mala da sama sebe ne mogu da zaštite kako treba.

Borba ili begstvo

Ovaj simptom se događa kada neko spazi pretnju ili opasnost, i iskusi psihološke simptome koji će mu pomoći da se bori ili pobegne. Anksioznost i zabrinutost su uglavnom povećana stanja pažnje. Ako ste anksiozni to je kao kada je vaše telo na niskom nivou borbe ili bekstva. Pa kako onda brinemo?

opasnostPre nego što nasa deca počnu da se kreću samostalno,  i pre toga, ona istražuju okruženje u kome se nalaze. Stvari koje su bile sigurne, kao na primer stolica, postaju opasnost da se odatle padne. Mašine za sudove, ili tcčnost za pod postaju mogućnost katastrofe.

Čak i kada je kuća sigurna za decu, ona će pokušavati nešto što možda niste ni pretpostavili da je opasno za njih. I kako oni ne mogu da predvide opasnost, to je ono sto je posao majki. I to je ono kako mi spasavamo njihove živote. Zato, čak i kada spavamo mi smo oprezne. Kada nam je dete van vidokruga i tiho, o ne! Možda skakuće u nosiljci koja je visoka do polovine police sa knjigama i nešto mu može pasti na glavu. Možda brat pokušava da ga zatvori u kupatilo. Kada god imamo malu decu, mi smo visoko oprezni i mislimo o svemu. A to je iscrpljujuće.

Podeli:

Komentari

    • Potpuno je pogrešno uspavljivati bebu na rukama!

      Sada je to veoma losa navika, koje se teško rešiti. Nažalost, jedini način je da se beba stavi u krevetac i NE uzima u ruke! Maženje, priča, lagano ljuljuškanje…sve može, ali NIKAKO da se uzima u naručje ili stavi u Vaš krevet.

      Biće teško – ali nema drugog puta. Odlaganje neće pomoći – naprotiv, biće sve teže.

      Odgovori na komentar
  1. To nije istina… Zavisi od deteta… Ja sam svoje dete uspavljivala na rukama do 10 meseci, inace je jako vezan za mene jer mu je otac u inostranstvu. Od umora i iscrpljenosti resila sam da ga stavim pored sebe u krevet da vidim reakciju. Malo se bunio, zatim poceo da me mazi i bez problema zaspao i samo sam ga prenela u krevetac. U pocetku se nocu budio jedanput, dala bih mu samo ruku da oseti da sam tu i nastavio da spava. Ako bas nece u krevetac bez uspavljivanja neka ostane pored vas neko vreme… Deca nam rastu ovo je jedinstvena prilika da ih gnjavimo i mazimo, kasnije im necemo biti najbitniji, bice to njihovi vrsnjaci… Veliki pozdrav…

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA