Zašto je važan magnezijum

U telu odraslog čoveka ga ima 20 do 50 mg ili 0,05% ukupne telesne mase.

• Zašto je važan

Magnezijum učestvuje u preko 300 procesa u našem organizmu, deo je važnih enzimskih sistema, aktivira i brojne vitamine, ali i ima direktni efekat na navažnija tkiva i organske sisteme – nervni, kardiovaskularni i koštano-mišićni. Navešćemo najvažnije uloge magnezijuma:

• Bez njega NEMA normalnog funkcionisanja nerava i mišića (uključujući i srčani mišić), jer on utiče na stvaranje i normalno sprovođenje „struje života“ u ovim tkivima.

• Magnezijum je deo „energetskih sistema“ ćelije bez kojih nema normalne funkcije celokupnog organizma. Tako magnezijum utiče i na „sagorevanje“ masti u organizmu.

• Neophodan je za apsorpciju kalcijuma, sa kojim se ugrađuje u kosti i zube, pa je izuzetno važan za pravilan rast i razvoj deteta. Pomaže regulaciji pH ravnoteže u telu.

• Magnezium širi krvne sudove, ali i smanjuje taloženje kalcijuma i masnoća u zidu krvnih sudova i tako sprečava aterosklerozu, pa i srčane i moždane udare – vodeći uzrok smrtnosti u savremenom svetu. Direktno pomaže na normalan rad srca i sprečava nastanak opasnih poremećaja srčanog ritma.

• Važan je i za normalan rad creva i funkciju organa za varenje, a smanjuje mogućnost nastanka kamenja u žučnim putevima, ali i u bubregu.

• Deluje kao „antistres“ mineral, a ima ulogu u smrivanju hiperaktivnosti kod dece koja pate od ovog, sve češćeg, poremećaja pažnje.

• Koje namirnice sadrže magnezijum

Nekada je magnezijuma bilo mnogo više u obradivoj zemlji i u namirnicama. Savremena obrada zemlje uz korišćenje veštačkih đubriva smanjuje količinu magnezijuma. Pored toga, prerada žitarica i soli uzima iz namirnica oko 80 odsto magnezijuma i drugih oligoelemenata.

Najbogatiji izvori magnezijuma su: kikiriki, pistaći, orasi, pasulj, integralne žitarice, sojino brašno, zeleno lisnato povrće, meso. Prilikom pripreme obroka, naročitu pažnju treba posvetiti izbegavanju namirnica koje „kradu“ magnezijum. Beli hleb, beli šećer, gazirana pića, kafa… su u stanju da potpuno onemoguće apsorpciju ovog minerala. Njegovu apsorpciju smanjuju masti, prosti šećeri, vlakna, fitati, oksalati, fosfor i mangan, dok je vitamin D povećava.

• Šta se dešava ako dete ne unosi dovoljno magnezijuma

Ako dete hranom i vodom ne obezbedi organizmu dovoljno magnezijuma mogu se javiti brojni problemi:

• Prisutni su i simptomi hroničnog umora, neraspoloženja i smanjene koncentracije, neretko i bezrazložne glavobolje. Dete je „smoreno“ i bezvoljno, kao da neme energije. Organizam se prosto buni protiv manjka magnezijuma.

• Dugotrajni nedostatak magnezijuma može izazvati trajnu uznemirenost jednog broja dece, kao i takozvani „sindrom nemirnih nogu“.

• Mogu se javiti grčevi u mišićima – najčešće u potkolenicama, kao i poremećaj funkcije creva (opstipacija – zatvor).

• Kod dece koja su sklona migrenama, manjak magnezijuma može izazvati veoma jake glavobolje.