Zašto dete koje ima proliv ne treba da jede keks, hleb…?

 

Foto: Flickr

• Ko je kriv za prolive?

Najčešći uzročnici  proliva se u organizam unose spolja – prljavim rukama, neadekvatnom hranom, ili u kontaktu sa već bolesnim detetom.

Prvu grupu čine mikroorganizmi: bakterije, virusi, ređe crevni paraziti i gljivice. Oni uzrokuju crevne infekcije, koje su praćene pojavom proliva. To je najčešči problem ovih dana i nedelja.

Druga grupa uzročnika su nepoželjne materije (toksini), koji u kontaktu sa detetovim želucem i crevima dovode do proliva (a često i mučnine i povraćanja – trovanja). Ovo je više “letnja priča” , i nećemo je obrađivati ovom prilikom

• Koji su mikroorganizmi aktuelni?

Crevni virusi – enterovirusi

Oni lako dospevaju u creva, gde se veoma brzo razmnožavaju, oštete (“obrišu”) sluzokožu i tako onemoguće normalno varenje hrane.

Ima ih mnogo vrsta, nisu važna imena, ali je važno da se prenose prljavim rukama, ali i neopranim voćem i povrćem.

Crevne bakterije

One uglavnom vole tople dane, ali “nemaju ništa protiv” jesenjeg vremena. Nalaze se u namirnicama u koje opet dospevaju prljavim rukama nekoga ko je zaražen. Salmonela je “prototip” ovih infekcija, obično se javlja u kolektivima, ali nažalost ima i drugih bakterija koje mogu napraviti ozbiljan problem deci (ali i roditeljima).

• Šta se desi u crevima pa nastane proliv?

Zdrava crevna sluzokoža od neprocenjivog značaja za normalno varenje. U njoj se nalaze mnogobrojne ćelije (enterociti) koji stvaraju supstance (enzime) koji razlažu šećere (ugljene hidrate), proteine i maste koji se unose hranom. Ovo “seckanje” velikih molekula je neophodno da bi se hranljive materije iz crevne šupljine stigle u krv i stavile na raspolaganje organizmu.

Sve što ubija ćelije crevne sluzokože (bilo da se radi o mikroorganizmima ili toksinima) onemogućuje normalno varenje. Zato nesvarena hrana ostaje u crevima, “povlači” vodu iz zida creva pa nastaje proliv. On traje sve dok se crevna sluznica ne regeneriše (obnovi) što se kod ogromne većine dece brzo dešava (za nekoliko dana), a do tada treba da pomognemo detetu da se izbori sa veoma neprijatnim problemom.

• Šta znači krv u prolivastoj stolici?

Ovo se retko javlja kod jesenjih proliva, ali primese krvi u tečnim stolicama traže da se što pre uradi koprokultura – mikrobiološki pregled stolice! Obično se radi o bakterijama (Campylobacter, ređe Shigella) koje se relativno lako leče kad se stigne do dijagnoze. Najčešče se radi o “mini epidemijama” po vrtićima.