Zašto dete koje ima proliv ne treba da jede keks, hleb…?

Nekada se znalo – leto je vreme kad su prolivi jedan od najčešćih problema kod dece, onda je jesen miran period, pa se onda zimi opet mogu očekivati problemi koje izaziva Rotavirus. Sve se promenilo – nema više pravila, veliki broj dece ima dijareje. Prolivi su neretko praćeni i povraćanjem, pa to otežava celu “priču”.

 

Foto: Flickr

  • Ko je kriv za prolive?

Najčešći uzročnici  proliva se u organizam unose spolja – prljavim rukama, neadekvatnom hranom, ili u kontaktu sa već bolesnim detetom.

Prvu grupu čine mikroorganizmi: bakterije, virusi, ređe crevni paraziti i gljivice. Oni uzrokuju crevne infekcije, koje su praćene pojavom proliva. To je najčešči problem ovih dana i nedelja.

Druga grupa uzročnika su nepoželjne materije (toksini), koji u kontaktu sa detetovim želucem i crevima dovode do proliva (a često i mučnine i povraćanja – trovanja). Ovo je više “letnja priča” , i nećemo je obrađivati ovom prilikom

  • Koji su mikroorganizmi aktuelni?

Crevni virusi – enterovirusi

Oni lako dospevaju u creva, gde se veoma brzo razmnožavaju, oštete (“obrišu”) sluzokožu i tako onemoguće normalno varenje hrane.

Ima ih mnogo vrsta, nisu važna imena, ali je važno da se prenose prljavim rukama, ali i neopranim voćem i povrćem.

Crevne bakterije

One uglavnom vole tople dane, ali “nemaju ništa protiv” jesenjeg vremena. Nalaze se u namirnicama u koje opet dospevaju prljavim rukama nekoga ko je zaražen. Salmonela je “prototip” ovih infekcija, obično se javlja u kolektivima, ali nažalost ima i drugih bakterija koje mogu napraviti ozbiljan problem deci (ali i roditeljima).

  • Šta se desi u crevima pa nastane proliv?

Zdrava crevna sluzokoža od neprocenjivog značaja za normalno varenje. U njoj se nalaze mnogobrojne ćelije (enterociti) koji stvaraju supstance (enzime) koji razlažu šećere (ugljene hidrate), proteine i maste koji se unose hranom. Ovo “seckanje” velikih molekula je neophodno da bi se hranljive materije iz crevne šupljine stigle u krv i stavile na raspolaganje organizmu.

Sve što ubija ćelije crevne sluzokože (bilo da se radi o mikroorganizmima ili toksinima) onemogućuje normalno varenje. Zato nesvarena hrana ostaje u crevima, “povlači” vodu iz zida creva pa nastaje proliv. On traje sve dok se crevna sluznica ne regeneriše (obnovi) što se kod ogromne većine dece brzo dešava (za nekoliko dana), a do tada treba da pomognemo detetu da se izbori sa veoma neprijatnim problemom.

  • Šta znači krv u prolivastoj stolici?

Ovo se retko javlja kod jesenjih proliva, ali primese krvi u tečnim stolicama traže da se što pre uradi koprokultura – mikrobiološki pregled stolice! Obično se radi o bakterijama (Campylobacter, ređe Shigella) koje se relativno lako leče kad se stigne do dijagnoze. Najčešče se radi o “mini epidemijama” po vrtićima.

Ređe virusi daju primese krvi u stolici, ali se ona može videti i kod takozvanih “eksplozivnih” dijareja kad dođe do prolaznog oštećenja sluznice završnog dela creva.

  • A sluzave stolice?

Sluz se može javiti kod oštećenja crevne sluznice u sklopu proliva, ali nije razlog za paniku! Kad se dete izbori sa infekcijom, sluz se brzo “povlači” iz stolice.

  • Kako se stiže do dijagnoze?

Pregled pedijatra je prvi korak!

Lekar će kod skoro sve dece postaviti dijagnozu na osnovu podataka koje daju roditelji, uz pregled deteta. Ponekad je potrebno da se obave dodatne laboratorijske analize.

Pročitajte i: Prolivi kod novorođenčeta

Postoji pregled stolice, koji jasno pokazuje prisustvo virusa u stolici (adeno i rotavirusa), a koprokultura (mikrobiološki pregled stolice) može da pokaže eventualno prisustvo i drugih mikronapadača (bakterija i gljivice – kandide).

  • Da li mogu nastati komplikacije?

Nažalost mogu!

Podeli:

Komentari

Strana 11 od 11<<<7891011

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA