Mucanje je poremećaj govorne fluentnosti (ritma i tempa govora ). Najčešće se javlja u ranom detinjstvu, kada se govor i jezik intenzivno razvijaju, a to je period između druge i pete godine života, iako se može javiti i kasnije. Češće se javlja kod dečaka .
Foto: Pixabay
U periodu između druge i četvrte godine života deteta razvijaju se osnovne jezičke strukture : gramatika, leksika, sintaksa i semantika. Dete upotrebljava višestruke reči, čak i reči koje ne razume i trudi se da sastavi komunikativni izraz, tako da se javljaju i mala zastajkivanja u govoru. Dete želi mnogo toga da kaže i počinje brzo da govori, a brzi pokreti kojima se stvara govor nisu vremenski i motorno usklađeni. Detetova misao sadrži mnogo reči i dete ponavlja početne slogove.
Dešava se da takvo stanje pogoršavaju i roditelji koji stalno negde žure, nemaju vremena da saslušaju dete ili mu govore složene rečenice koje ono ne razume. Ta brzina roditelja pojačava greške u govoru deteta, a sigurnost je sve slabija. Kada dete krene u školu mucanje se pogoršava jer se pred dete stavljaju sve veći zahtevi.
Tačan uzrok kako nastaje mucanje nije poznat. Može biti genetske predispozicije, neurogeni i psihogni uzroci. U porodici ima često raznih ponašanja i stresnih događanja koja narušavaju proces osamostaljivanja deteta i njegovu govornu fluentnost. To su :
- rođenje novog člana u porodici
- promena porodičnog statusa
- svađe roditelja u prisustvu deteta
- nagli strah deteta
- preorjentacija levorukosti
- kažnjavanje deteta,neujednačeni vaspitni stavovi
- česta ili duža odsutnost jednog roditelj
Veoma je važno da roditelji usklade dečije ponašanje i razvoj govora. Govor je odraz našeg psihičkog stanja Kroz govor i glas se odražavaju naše emocije. Ako dete sluša miran, staložen, jasan, tečan i gramatički ispravan govor automatski će ga tako i usvojiti.
Ukoliko dete govori sa strahom ili zamuckuje u govoru, ponavlja reč ili deo reči, treba da mu nežno pomažemo da govori sporije. Treba detetu čitati pričice, bajke, podsticati postavljanje pitanja i davati potpune odgovore koje dete razume.
Moramo biti svesni složenih govornih operacija- dete prvo treba da razume pitanje, da bude motivisano, da oblikuje misao, pronađe odgovarajuću reč. Konverzacija treba da bude lagana, kroz kraće dijaloge i što manje apstraknosti.
Ukoliko roditelji primete da se govor deteta, zamuckivanje intenzivno nastavlja i posle treće godine potrebno je obratiti se logopedu koji će na osnovu dijagnostike predložiti plan tretmana.
Autor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped
Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.
Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.
Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar
Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464
