Zahvaljujući detetu sam postala bolji čovek

Kažu da se ljudi suštinski ne mogu promeniti. Jednom kada se naša ličnost formira, to je to, uz moguće varijacije na istu temu. Možda je to za neke istina, ali ja sam živ dokaz da je sve moguće, pa i promena. Mene je moje dete promenilo.

Život je zapravo jedna priča. Počinje rođenjem, a završava se smrću. Dok smo deca, dok još uvek nemamo pojam o vremenu, čini nam se da ćemo živeti zauvek. Kraj našeg puta je mnogo daleko, u stvari i ne shvatamo da kraj postoji.
Kako rastemo i sazrevamo, počinjemo da uviđamo koliko je sve oročeno, i privremeno. Nema zauvek.
Neko će ovu veliku istinu suštinski shvatiti rano, a neko tek mnogo kasnije.
Ja spadam u one druge.

Bila sam ozbiljno dete, ali vrlo neozbiljno ljudsko biće. Niša mi nije bilo jasno. Davala sam se žestinom mladosti, žestinom osobe koje ništa nije znala niti shvatala. Verovala sam da će uvek biti dovoljno vremena za sve.

Sećam se, jednom davno je moja majka pričala o nekoj poznanici, i izrazila se na način koji me je nasmejao. Rekla je: “mlada žena, kao ja”. Imala je 65.
Meni je to bilo izuzetno smešno, da sebe neko sa 65 smatra mladim. Tek sada shvatam kako se osećala i šta je mislila.

Mladost je relativan pojam, ne radi se samo o godinama. Mladi ste dokle god ste u stanju da mislite svojom glavom. Mladi ste dokle god ste u stanju da učite.

Dakle, mlada sam. Još uvek učim, i još uvek imam mnogo toga da naučim.

Godinama unazad se moj život svodio – na životarenje. A onda sam sticajem neverovatnih okolnosti, dobila čudesno dete. Od skoro sredovečne, vratila sam se među “mlade”. Mozak mi radi 150 na sat, znači često i preko dozvoljene brzine. Misli se sustižu i sudaraju. Planovi se umnožavaju, vremena nikad dovoljno.
Želim da živim punim plućima i ostvarim sve što nisam ni znala da hoću, i mogu.

Dete mi je pomoglo da shvatim životne istine koje pre nje nisam znala.

Svi smo različiti, i u tome je čar. Svako ima pravo da svoj kratak život provede kako želi, kako mu prija. Ne mora svaka žena da rodi. Ako ne želi decu, može da se posveti sebi. Ali ima pravo i da se predomisli.

U životu smo svi činili dobro, i loše.
Ja sam uradila mnogo dobrih stvari, ali i loše, zbog kojih se i dan danas gorko kajem.

Prekinula sam jednu trudnoću, i to je nešto što nikada neću zaboraviti. Otac deteta nije bio spreman, a ja nisam želela da mu nametnem roditeljstvo. Želela sam da moje dete od samog začeća ima roditelje koji će mu se radovati, koji će ga želeti. Htela sam radosnu trudnoću i roditeljstvo kao iz priručnika. Nakon skoro tri meseca vaganja i pregovaranja, morala sam da presečem. Možda ću taj potez jednog dana sebi i njemu oprostiti, ali nikada neću zaboraviti. Od svih loših stvari i događaja u mom životu, ovo je verovatno bio najgori.

Činila sam ja i dobre stvari.

Bila sam dobar prijatelj svojim prijateljima.
Bila sam dobra ćerka svojim roditeljima.
Svim snagama se trudim da budem dobra majka.

Tek sam nedavno postala svesna da je najbolje što sam u životu uradila – to što sam rodila ovo moje predivno dete.

Nikad nije kasno da shvatite gde ste grešili i šta možete da učinite za sebe, pa i za druge.
Nije kasno da sazrite.
Nije kasno da postanete bolja osoba.
Nije kasno da se naučite strpljenju.
Nije kasno da shvatite šta je ljubav.
Nije kasno da naučite da pružate bezuslovnu ljubav, jer pre deteta verovatno niste znali šta je to.
Nije kasno da postanete tolerantni.

Kažu da se ljudi suštinski ne mogu promeniti. Jednom kada se naša ličnost formira, to je to, uz moguće varijacije na istu temu. Možda je to za neke istina, ali ja sam živ dokaz da je sve moguće, pa i promena.

Mene je moje dete promenilo.

Zahvaljujući njoj, i zbog nje, postala sam bolji čovek.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA