Sedam godina je prošlo

Pola sedam ujutru. Budilnik podseća da je vreme da ustanem, spremim doručak, odvedem dete u školu, otrčim na posao. Ćerka mi se budi, priča neku svoju dečiju nebuloznu priču. Sunce sija. Na terasi se dva goluba prepiru. A ja samo želim da zamračim prostor...

Zahvaljujući detetu sam postala bolji čovek

Kažu da se ljudi suštinski ne mogu promeniti. Jednom kada se naša ličnost formira, to je to, uz moguće varijacije na istu temu. Možda je to za neke istina, ali ja sam živ dokaz da je sve moguće, pa i promena. Mene je moje dete promenilo.

Dobro sam jer želim da budem

Moja ćerka ima šest godina. Predivna je. Naivna je, prenaivna. Ne mogu da zamislim da će na jesen da krene u školu. Sve mi se čini da ona još nije spremna za tu promenu, za taj prvi iskorak u svet odraslih.

Za šta te mama rodila?

Duboko verujem da je život naš najuporniji učitelj. Da se sve događa sa nekim razlogom. I da su sve to lekcije koje su nam potrebne na našem duhovnom putu, kojeg smo svesni, manje ili više. Takođe verujem da nas najteže lekcije najviše nauče.

Nerviraju li Vas deca? Odlično!

Ako ste mislili da ste samo Vi ti koji oblikujete osobu u koju izrasta Vaše dete, niste bili u pravu. Stanite na trenutak i razmislite. Kakvi ste bili pre rođenja deteta, a kakvi sad? Što više razmišljam o tome, shvatam da je sve ono što me najviše dira u...