Foto: Freepik
Jednostavno vam se čini da vas vaši tinejdžeri ne čuju kao pre… ne žele da očiste svoju sobu, ili završe domaći… njihovi mozgovi jednostavno više ne registruju vaš glas kao što je to bilo u predtinejdžerskom uzrastu.
Otprilike u uzrastu od 13 godina, dječji mozgovi više ne smatraju glasove svojih majki posebnima i više se prilagođavaju nepoznatim glasovima, pokazalo je novo istraživanje Medicinskog fakulteta Stanford.
Istraživanje objavljeno u Journal of Neuroscience, koristilo je funkcionalne MRI snimke mozga kako bi dalo prvo detaljno neurobiološko objašnjenje kako tinejdžeri počinju da se odvajaju od svojih roditelja.
Baš kao što odojče zna da se prilagodi majčinom glasu, adolescent zna da se prilagodi novim glasovima.
Kao tinejdžer, ne znaš da ovo radiš. Vi ste samo ono što jeste: imate svoje prijatelje, i nove prijatelje, i želite provoditi vreme s njima. Vaš um postaje sve osetljiviji na te nepoznate glasove koji ga privlače, kaže glavni autor studije dr. Daniel Abrams, klinički profesor psihijatrije i bihevioralnih nauka
Pomeranje mozga prema novim glasovima je aspekt zdravog sazrevanja
Naučnici su otrkili da mozgovi tinejdžera, na neki su način, osetljiviji na sve glasove – uključujući glasove njihovih majki – nego mozgovi dece mlađe od 12 godina. To otkriće se slaže sa povećanim interesovanjem tinejdžera za mnoge vrste društvenih signala.
Međutim, u mozgu tinejdžera krugovi nagrađivanja i moždani centri koji daju prioritet važnim nadražajima više se aktiviraju nepoznatim glasovima nego glasovima njihovih majki. Pomeranje mozga prema novim glasovima je aspekt zdravog sazrevanja, rekli su naučnici.
Dete postaje nezavisno u nekom trenutku a to mora biti podstaknuto bioloskim signalom. Signal koji pomaže tinejdžerima da se uključe u svet i uspostave veze koje im omogućavaju da budu drštveno vešti van svojih prodica, kaže viši autor studije, Vinod Menon, profesor psihijatrije i bihevioralnih nauka.
Pomak vezan za uzrast prema novim glasovima
Tim sa Stanforda prethodno je otkrio da u mozgovima dece do 12 godina, slušanje maminog glasa izaziva eksploziju jedinstvenih odgovora.
Studija objavljena 2016. pokazala je da deca mogu identifikovati majčin glas s izuzetno velikom tačnošću i da poseban zvuk mama signalizira ne samo delove slušne obrade u mozgu, već i mnoge delove koji nisu pokrenuti nepoznatim glasovima. To uključuje centre za nagrađivanje, regije za obradu emocija, centre za vizualnu obradu i moždane mreže koje odlučuju koje su dolazne informacije važne
Majčin glas je izvor zvuka koji malu decu uči o socijalno-emocionalnom svetu i razvoju jezika. Fetusi u maternici mogu prepoznati majčin glas pre nego što se rode, ali kod adolescenata — iako su proveli više vremena uz ovaj izvor zvuka nego bebe — mozgovi se pomeraju od njega u korist glasova koje nikad nisu ni čuli, rekao je dr. Percy Mistry, koautor i naučnik u psihijatriji i bihevioralnim naukama
Nova studija temelji se na prethodnoj studiji, dodajući podatke o tinejdžerima od 13 do 16,5 godina. Svi učesnici studije imali su IQ najmanje 80 i podizale su ih njihove biološke majke. Nisu imali neurološke, psihijatrijske poremećaje ili poremećaje učenja.
Sveobuhvatno više aktivacije
Istraživači su otkrili da među tinejdžerima svi glasovi izazivaju veću aktivaciju u nekoliko regija mozga u poređenju sa mlađom decom. Reakcije mozga na glasove povećavale su se sa uzrastom tinejdžera – u stvari, odnos je bio toliko jak da su istraživači mogli koristiti informacije o glasovnom odgovoru u skeniranju mozga tinejdžera kako bi predvideli koliko su stari.
Ono što je razlikovalo tinejdžere od mlađe dece bilo je to što su nepoznati glasovi izazivali veću aktivnost nego mamin glas u sistemu za obradu nagrađivanja i u regiji uključenoj u dodeljivanje vrednosti društvenim informacijama. Prebacivanje na nepoznate glasove dogodilo se u tim moždanim centrima između 13. i 14. godine, a nije bilo razlike između dečaka i devojčica.
Proces ukorenjen u neurobiološkim promenama
Dečje društvene interakcije prolaze kroz veliku transformaciju tokom adolescencije.
Naša otkrića pokazuju da je ovaj proces ukorenjen u neurobiološkim promenama. Kada se čini da se tinejdžeri bune jer ne slušaju svoje roditelje, to je zato što su naterani da obraćaju više pažnje na glasove van svog doma, objasnio je Menon.
Autori studije članovi su Instituta za neuronauku Stanford Wu Tsai, Stanford Bio-X i Stanfordskog instituta za istraživanje zdravlja majke i deteta. Stanfordov Odel za psihijatriju i bihevioralne znanosti takođe je podržao rad.
Komentari 0