Ono što te selo naučilo, neće ni škola ni grad

Bilo je to detinjstvo kakvo bi svako poželeo svojoj deci. Baš kao što je Ršum jednom lepo rekao: Odrastao sam na selu, a na selu se rađaju deca ljudi, a ne deca kućni ljubimci, kakav je slučaj sa gradskom decom

Preplivati put

Kako se ljudi uopšte odlučuju da dobiju decu? Kako, i zašto?

Priča o izgubljenim patikama

07h55 ujutru. Žurimo u školu. Iz daljine se čuje zvono, to je valjda ono što ga zovu „zvono za učiteljice“. Ubrzavam. Kroz glavu mi proleću koještarije, na primer, da li se to zvono automatski uključuje ili možda neka „tetkica“ ima taj nezahvalni zadatak ...

Jednog dana će vam tako nedostajati…

Jednog dana će vam tako nedostajati. Jednog dana, kad krenete do toaleta, čuće se samo tišina, umesto malenih ruku koje pokušavaju da otvore vrata ili viču iz petnih žila dok ne izađete iz toaleta a da niste uspeli čestito ni da operete ruke.

Tata će dobiti novo dete

Pročitah nedavno sledeću misao: Pokušaj da se oslobodiš predstave o životu kako si ga zamišljala, počni da živiš i uživaš u sadašnjem trenutku, kakav god taj trenutak bio.

Kako da im olakšate “lude godine”?

Odrastanje nije  lako. Tinejdžerski period sam po sebi nosi mnoge nedoumice, sumnje i iskušenja, vršnjaci postaju najznačajniji uzor, pa dete koje je do tada roditelje smatralo apsolutnim autoritetima počinje da se "otima".