Za šta te mama rodila?

Duboko verujem da je život naš najuporniji učitelj. Da se sve događa sa nekim razlogom. I da su sve to lekcije koje su nam potrebne na našem duhovnom putu, kojeg smo svesni, manje ili više. Takođe verujem da nas najteže lekcije najviše nauče.

Ovog puta govoriću o svetovima. Tačnije o dva sveta. Mom i onom drugom. To su svetovi koji isključuju jedan drugog i ukoliko se ukrste i pokušaju napraviti nešto zajedničko, to nikada ne izađe na dobro. Pa opet, iz takvih pokušaja izrode se one teške lekcije, koje kad sagledamo sa strane, bez emotivnog uvlačenja koje nam ne dozvoljava da sagledamo stvari bez povređenih emocija.

Navikla sam da kažem šta mislim, koliko se god to nekome dopalo ili ne. Kako privatno, tako i poslovno. Nekad je to bivalo prihvaćeno dobro, a ponekad ne.  Neću reći, niti smatram, da je moj pristup ispravan, a drugačiji ne. To je samo moj pristup u kom ja mogu biti ja. I jedino tako funkcionišem.

Oprobala sam nedavno probiti barijere i nametnuti svoj način, koji nije potkovan samo mišljenjem, već i dugogodišnjim iskustvom. Nije išlo… Nisam mogla disati. Širiti vidike. Funkcionisati. A time ni dati sve od sebe, jer mi je drugi svet svezao ruke. Pride, funkcionisati u drugom svetu značilo je zgaziti sve ono što sam do tada radila. Sve što sam postigla.

Danima bih dolazila kući iscrpljena i sa vrata se bavila decom do njihovog odlaska u krevet. Osećala sam se kao da žrtvujem sve ono što mi je drago i blisko zarad nečega što mi nikako ne prija. A samo zbog materijalne sigurnosti.

Kulminacija dođe obostrano, istog dana i dobro je što se tako desilo. Opustila sam se. A onda je iz mene isplivalo sve ono što sam gutala… nervoza, ljutnja, nemoć. To se momentalno odrazilo i na zdravlje, te do večeri već nisam mogla disati, ni pričati od grlobolje.

dreams come trueOnaj momenat, koji ću nazvati ,,prosvetljenjem”, jer trenutno nemam bliskiju reč za to, podarilo mi je jedno pitanje: ,,Za šta te mama rodila?”, a postavila mi ga je prijateljica. Zašto ne radim to što volim? Zbog čega smatram da moj san u koji sam utkala celu svoju dušu ne bi bio ono čime se bavim?

Strah… samo iz straha… Nisam dovoljno dobra? Zbog čega sam se onda toliko školovala da sve bacim u vodu, jer nisam prepoznala svoj san na vreme? Ko će da me plaća za to? Milion i jedno pitanje… Za početak, shvatila sam šta ne želim i u čemu ne uživam. I to je nešto.

Gledam svog dečaka od 15 mjeseci. Zaleti se, zapne i padne. Pogleda me, progutam onaj krik koji samo što mi ne izleti iz usta, uputim mu osmeh prepun ljubavi, kažem mu da dođe mami, a on uzvrati osmehom, digne se i nastavi. Naravno, pod uslovom da se nije dobro ,,razbio”. Ustane se i nastavi…. kao da nije ni padao. I tako svaki put. Svakim danom je sve stabilniji i brži. Sigurna sam da većina dece koja plaču kada padnu bivaju preplašeni od našeg straha kada vrisnemo uplašeni da im se nešto ne desi. Plaču zbog naše reakcije, a ne što ih boli. Pod uslovom da se nisu povredili.

Nismo ni mi drugačiji od dece. U većenu životnih odluka donosimo u skladu sa time kako će biti prihvaćene jer imamo potrebu da budemo deo života ljudi do kojih nam je stalo. Time često guramo pod tepih svoje snove, baš one koji nam daju krila, nikada se ne zapitavši šta ako ih zaista proživimo i ostvarimo? Šta ako radim baš ono za šta me mama rodila?

Čvrsto verujem da bi ljudi i planine pomerali kada bi barem delić energije koju utroše na stvari koje smatraju da su bitne utrošili na ostvarenje svog sna. Mnogi životi bi tada bili ispunjeniji ljubavlju, srećom i zadovoljstvom.

Lepo je kada shvatiš da nisi funkcionisao u svetu koji je totalno drugačiji od tvog i to samo zbog toga. Ne zato što je bolji ili gori. Naprosto je drugačiji. Ponekad su nam takvi odnosi dati da nas podsete šta u životu ne želimo i probude u nama onaj osećaj da ne dozvolimo drugima da gaze naša verovanja, dostignuća i ostvarenja. Tada je najbolje napustiti taj drugi svet. Jer nije naš. I dobro je što je tako.

Napisala: Tatjana Kuljača, autor bloga Mamizam

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA