Učenje i problemi u učenju – evo zašto nastaju

Učenje podrazumeva svaku promenu koja nastaje pod uticajem nekog iskustva. Ono formira tragove u mozgu koji postaju deo iskustva ličnosti. To nam omogućava da naučeno primenjujemo u različitim životnim situacijama.

Foto:  Flickr

Učenje se odnosi na usvajanje znanja i informacija, veština, sposobnosti i navika. Usvajanje školskog gradiva često zahteva vreme, napor i upornost. Međutim, ako se uči aktivno (što podrazumeva da sam učenik postaje konstruktor sopstvenog znanja), kao i sa jasno definisanim ciljem, sledi i zadovoljstvo nakon postignutih rezultata. Postizanje zadovoljstva zbog uspeha bitan je motivacioni faktor za dalji napredak.

Za uspešno učenje neophodno je da postoje:

1. Radna navika – sprečava nagomilavanje gradiva koje, ukoliko se nagomila, izgleda nesavladivo
2. Motivacija – odnosno namera da se nešto nauči koja olakšava proces učenja i čini ga kvalitetnim.

Uspešnim se smatra učenje koje ne oduzima previše vremena – vreme koje se provede nad knjigom koristi se racionalno (nema lutanja misli). Zatim, bitan faktor uspešnog učenja je i razumevanje gradiva što omogućava da se što manje uči mehanički. Iz toga proizilazi i treća stavka, a to je da naučeno iz kratkoročnog prelazi u dugoročno pamćenje.

Problemi u učenju najčešće nastaju kao posledica:

– Neusvajanja metoda i tehnika adekvatnog učenja te se u učenje ulaže puno vremena koje ne daje rezultate;

– Nedostatka motivacije i ciljeva za čije postizanje je redovno učenje neophodno;

– Loše koncentracije i nemogućnosti fokusiranja pažnje na gradivo, što može biti posledica: načina života (loša ishrana, nedostatak sna, nepostojanje organizacije i strukture vremena), preokupiranosti različitim životnim okolnostima (razvod
roditelja, raskid veze, smrt bliske osobe, finansijska nestabilnost), lošeg opšteg fizičkog ili mentalnog stanja, postojanja poremećaja pažnje.

Najčešći problemi u učenju su:

1. Stalno odlaganje početka učenja – motivacija postoji za sve druge aktivnosti osim za učenje; za učenje se ,,nema vremena’’.
2. Kampanjsko (neredovno) učenje – gradivo se gomila jer u početku deluje da ima sasvim dovoljno vremena da se sve postigne. Međutim, kada dođe trenutak da se uči, vremena je premalo da bi se sve uspešno savladalo.
3. Odustajanje od učenja – gradivo na prvi pogled deluje nesavladivo pa se odustaje i od pokušaja da se ono razume i usvoji.
4. Ispitna anksioznost – preokupiranost mogućim negativnim ishodima koja je disfunkcionalna i zapravo značajno ometa proces učenja, za razliku od konstruktivne brige koja deluje motivišuće (detaljnije pročitajte ovde).
5. Neorganizovanost – ne postoji nikakva podela gradiva niti plan učenja, nije definisano vreme za učenje i vreme za slobodne aktivnosti.
6. Nerazumevanje – kao posledica neslušanja ili izostajanja sa predavanja, i nerazjašnjavanja onoga što je ostalo nejasno.
7. Pasivno iščitavanje teksta bez ponavljanja i preslišavanja.

Neki od najčešćih izgovora za odlaganje učenja

,,Gradivo je preobimno’’
Gradivo treba podeliti u više manjih celina. Kada se uspešno pređe jedan deo, to će sasvim sigurno biti motivacioni faktor za dalje, kao i za preformulisanje ovog izgovora u pozitivnu afirmaciju ,,Ipak ja mogu ovo da savladam’’.

,,Nema svrhe učiti, svakako ću pasti/dobiti lošu ocenu’’
Ovakav negativan način razmišljanja je ono što stvara otpor i blokadu prema učenju. Održava se pasivan stav gde osoba ništa ne preduzima i gde se svakako ne izlaže mogućnosti da ostvari uspeh. Kolike su šanse da uspeh izostane ukoliko se uloži trud i da sve od sebe? Zapravo jako male.

,,Nemam inspiraciju’’
Verovatno je da nikada ne mogu biti ispunjeni svi uslovi za uspešno učenje i to je činjenica koju treba prihvatiti. Potrebno je jednostavno samo početi sa učenjem, bez nepotrebnog analiziranja spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Možda i nije tako teško kao što deluje, a inspiracija se razvije već sa prvim uspešno naučenim redovima.

,,Uopšte nemam slobodnog vremena’’
Ukoliko se vreme provedeno za knjigom iskoristi na efikasan način, slobodnog vremena će biti svakako. Kada se ispuni predviđeno, preporučljivo je nagraditi sebe nečim, na primer izlaskom ili odlaskom u bioskop.

Problemi u učenju nastaju prvenstveno kao posledica izostajanja usvajanja radne navike još na samom početku školovanja. Već u prvim razredima osnovne škole pažnju je potrebno posvetiti učenju kako se uči. Moglo bi se zaključiti da se otpor prema učenju ne razvija direktno zbog težine i obimnosti gradiva već zbog neusvajanja adekvatnih metoda i disciplinovanosti prema obavezama, nedostatka tehnika i strategija uspešnog učenja, na šta ćemo se osvrnuti u nekom od narednih tekstova. Kao mehanizam odbrane prema gradivu koje deluje nesavladivo razvija se prokrastinacija (detaljnije pročitajte ovde).

Mr Anđela Zlatković

dipl.defektolog-specijalni pedagog

Vaš psiholog tim

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA