Od trenutka rodjenja beba se navikava na spoljni svet i nove uslove života. U prvih nekoliko meseci prisutni su različiti refleksi koji se kako beba raste postepeno gube.
Foto: Flickr
Ovi refleksi su prisutni zbog nedovoljne zrelosti nervnog sistema na rodjenju. Beba kada se rodi ume da sisa, guta, hvata ručicom i nožicom, preskače prepreku i hoda. Takodje na buku, svetlost ili pomeranje podloge reaguje trzanjem.
Upravo ovaj poslednji opisan refleks je razlog velike brige roditelja. Stručno se naziva Moroov refleks i spontano kod velike većine beba nestaje do šestog meseca. Iako je svako dete drugačije sve bebe slično izgledaju prilikom trzaja. Beba reaguje celim telom opružajući ruke i noge, a nekad otvora i šakice koje inače drži zatvorene. Trzaj traje samo nekoliko sekundi i beba nastavlja uobičajeno aktivnosti kao da se ništa nije dogodilo. Ovaj refleks se dešava tokom perioda spavanja kao i kada je beba budna. Neke bebe mogu da se probude posle trzaja i potom da teško zaspe. Redovno se kontroliše i izaziva na svakoj pedijatrijskoj kontroli u prvih nekoliko meseci bebinog života.
Posle prvih šest meseci i nestanka Moorovog refleksa takodje može doći do naglih trzaja prilikom uspavljivanja i upadanja u san. Deca tada mogu da trgnu glavicu, ruke ili noge zbog spontanih “električnih pražnjenja” u mozgu koji su normalna pojava. Ova električna pražnjenja predstavljaju normalno odmaranje delova mozga koji imaju zadatak da kontrolišu one deliće moždanog tkiva koji stvaraju impulse za pokretanje delova tela. Deca uzrasta 2-4 godine proživljavaju tokom sna zbivanja u toku dana pa se može dogoditi da tokom sanjanja dodje do povremenih trzaja. Za miran san je potrebno da se dete pred spavanje umiri i ne gleda crtaće – bolji izbor je čitanje knjiga i mirne porodične igre. Obrok pred spavanje treba da bude kvalitetan ali lagan za varenje kako varenje teške hrane ne bi bilo uzrok trzanja tokom noći.
Trzaji u snu su potpuno normalna pojava i nisu znak bolesti kod dece koja se normalno razvijaju. Ukoliko se roditelji brinu da ono što radi njihovo dete nije uobičajeno treba da se obrate svom pedijatru koji će na osnovu razvoja bebe i neuropedijatrijskog pregleda ustanoviti da li se radi o normalnoj pojavi (u najvećem broju slučajeva) ili je potrebno dalje praćenje deteta ili pregled kod dečijeg neurologa.
Roditeljima se na prvom pregledu dopada što njihova beba od mesec dana ume da hoda iako će tu sposobnost izgubiti za 4-5 meseci, ali ne vole trzaje koji su kao i spontani hod primitivni refleksi koji se gube kako beba raste.
Omogućite bebi da spava u mirnom i opuštenom okruženju bez velike iznenadne buke i pustite dete da raste jer se najbolje raste dok spava. Za sve što Vam je neobično posavetujte se sa svojim pedijatrom.
Autor: Milena Nikolić, pedijatar
U junu 2020 godine osnovala je Pedijatrijsku ordinaciju ZDRAVO DETE na Vračaru.
2007 - mart 2020 zaposlena u poliklinici Medikom.
Obavila kliničku praksu u bolnicama u Veroni, Rimu i Ohridu. Bavi se naučnim radom i učestvuje na domaćim i međunarodnim pedijatrijskim kongresima. Pohađala predavanja za mlade lekare u Češkoj i Austriji. Specijalizacija iz pedijatrije na Univerzitetskoj dečijoj klinici završena odličnom ocenom.
Piše stručne tekstove iz oblasti pedijatrije za portal www.mojpedijatar.co.rs, časopise Moj pedijatar, Zdravo dete i Pedijatar-dijagnostičko terapijske preporuke.
Kontakt telefon za zakazivanje pregleda: 062/1962221
